INTERVJU – Ratko Nikolić: Srpski rukomet konačno ima sistem, Toni obožava naše igrače

Srpski rukomet je prodisao. Daleko od toga da je ozdravio, ali je skinut s aparata, lakše se diše. Dvomeč baraža za plasman na Svetsko prvenstvo protiv favorizovanih Slovenaca bio je kao Damoklov mač nad glavama Orlova. Neuspeh bi srušio sve dobro što je urađeno u skoro dvogodišnjem mandatu španskog stručnjaka Tonija Đerone na klupi nacionalnog tima.

Kada je bilo najpotrebnije, kada je bilo biti ili ne biti, rukometaši Srbije su se poput Feniksa izdigli iz pepela i uspeli da se plasiraju na Svetsko prvenstvo u Poljskoj i Švedskoj narednog januara. Nije nas bilo na planetarnom šampionatu u Egiptu 2021. godine, nismo se proslavili u Segedinu na Evropskom prvenstvu, doduše, opravdanje može da bude desetkovani sastav skrhan problemima s korona virusom.

Kada su svi sumnjičavo vrteli glavom, Đeronini izabranici su pokazali da se na ovom prostorima i dalje igra dobar rukomet. Uz španskog stručnjaka, vesnik proleća bio je i Ratko Nikolić. Nekadašnji proslavljeni as, prvi kapiten u istoriji Srbije, na Vidovdan 2020. godine vratio se u srpski rukomet na poziciji tehničkog direktora reprezentacije Srbije. Zasukao je Aranđelovčanin rukave, željan da se oduži sportu koji ga je proslavio. Srpski rukomet ide napred, ali ne treba se zadovoljavati pukim plasmanom na velika takmičenja.

„Utisci su i dalje sveži. Osećaj je fenomenalan. Kada sam video punu dvoranu u Kragujevcu, bio sam veoma srećan. Konačno smo i to doživeli da imamo imamo odličnu podršku s tribina. Momcima je to mnogo značilo, ostavili su poslednji atom snage i na kraju smo uspeli da pobedimo“, rekao je Nikolić na početku razgovora za Mozzart Sport.

Nije moglo teže u baražu, Slovenija je u Top 10 na svetu, pre dve godine četvrta selekcija u Evropi.

„Posle Segedina, gde se nismo proslavili, ali smo imali objektivne teškoće, dobili smo Sloveniju, sigurno najtežeg rivala. Međutim, svi smo verovali u prolazak na Svetsko prvenstvo. Toni je odmah posle žreba rekao da ćemo da pobedimo obe utakmice. Taj njegov optimizam je preneo na igrače. Prvi meč u Sloveniji smo odigrali fenomenalno. Znali smo da će u revanšu da bude teže, da nas je rival analizirao, pa smo očekivali tvrdu utakmicu. Slovenci su igrali slabije u Celju, nisu imali podršku golmana. Videlo se u Krragujevcu koliko su ozbiljni, da su bili prethodnih godina u evropskom i svetskom vrhu. Stigli su na +2 u finišu, ali smo onda odigrali fantastično poslednjih pet minuta, golman Dejan Milosavljev je briljirao. Uspeli samo da obradujemo naciju, da se konačno malo piše, govori i o rukometu u pozitivnom kontekstu“.

Nekada je bastion srpskog rukometa bio Niš. Prethodnih godina se lutalo, igrala je naša selekciju u Kraljevu, Zrenjaninu, sada je izbor bio Kragujevac. Ispostavilo se – pun pogodak.

„Pre mesec i po morali smo da odredimo domaćina. Bilo je mnogo razmišljanja. Bio je u opticaju i Niš, Beograd... Želeli smo samo punu dvoranu. Ljudi iz Kragujevca su nas uveravali da će tribine da budu punu i to je i presudilo da budemo domaćini u dvorani Jezero. Nismo pogrešili“.

Budimo realni, tražimo nemoguće – cilj Orlova su Olimpijske igre

Čudesni Milosavljev, pakleni finiš Orlova, Srbija ide na Svetsko prvenstvo

Junak Milosavljev: Izbacili smo reprezentaciju koja je među 10 na svetu

Srbija je uvek imala sjajne pivotmene, od legendarnih Veselina Vukovića i Momira Rnića, do Dragana Škrbića, Ratka Nikolića...Sada su tu Mijailo Marsenić i Dragan Pešmalbek, perjanice Berlina i Nanta.

„Oni su pre svega dobri momci. Moram da kažem da su mi njh dvojica možda i najdraži. To je zato što sam igrao na njihovoj poziciji. Drago mi je što smo Pešmalbeka vratili u Srbiju. S Marsenićem se sjajno dopunjuje. Različiti su tipovi igrača. Mislim da su možda i najbolji tandem na svetu. Imamo dobro i golmane, krila, bekove, ali velika snaga su i pivotmeni. Na njih možemo da se oslonimo u narednim godinama“.

Veliki posao tek sledi. Toni Đerona i stručni štab ne sedi na lovorikama, već sada je poznat plan do Svetskog prvenstva u januaru.

„Napravili smo veliki iskorak. U planu je formiranje B reprezentacije već u maju, tokom leta su i Mediteranske igre gde ćemo igrati u kombinovanom sastavu. Đerona je tu, videćemo da li će on da vodi selekciju ili će to da učine njegovi pomoćnici Boris Rojević i Žikica Milosavljević. Imamo dosta igrača u videokrugu. Ne želim sad o imenima. Hoćemo svakom da damo šansu. Dok je ova garnitura ovde, nećemo da otpišemo nijednog igrača. Sada imamo vremena do novembra i početka kvalifikacija za Evropsko prvenstva da selektujemo nove kandidate za najbolju selekciju. Za dvomeč sa Slovenijom nije bilo mnogo vremena ni prostora za eksperimentisanje, igrali su uglavnom oni koji su izneli teret u prethodnih godinu i po. Ovaj tim će igrati na Svetskom prvenstvu, ali uvek ima prostara za nekog novog. Svi su nam potrebni, svi su jedan kolektiv, dišu kao jedan. Želimo da sve mlađe kategorije igraju po istom sistemu, da nam ne treba vreme da nekog, recimo iz juniorske reprezentacije, uvodimo u sistem, da čim bude pozvan za najbolju selekciju da zna šta se od njega očekuje. To nam je nedostajalo prethodnih godina. Toni je tu mnogo uradio, on je vredan, oran, ima motiva da uradi nešto veliko sa Srbijom“.

Nemanji Zelenoviću nije poniženja da bude treći izbor na desnom beku, da sedi na tribinama u Celju u Kragujevcu, iako dugo igra najjači šampionat na svetu, Bundesligu, kao ni iskusnom golmanu Tiboru Ivaniševiću koji je bio treći izbor u Segedinu i to samo zato što se razboleo Dejan Milosavljev. Ilija Abutović se vratio u selekciju posle pet, šest godina... To su neki primeri koje govore da je opet vraćen kult reprezentacije.

„Ranije su uvek postajala neke grupice igrače koje su se izdvajale iz celine. Kada nekog ne skineš, on se naljuti i više neće da igra za reprezentaciju i ne možeš da ga vratiš. Sada to nije slučaj. U januaru u Segedinu posle utakmice sa Francuskom, kada smo ispali sa Evropskog prvenstva, Toni je imao sastanak sa igračima. Svi smo ostali do duboko u noć. Nije niko hteo da ode u svoje sobe. Videlo se koliko im znači igranje u nacionalnom timu. Korona nas je desetkovala, nismo mogli više. Samo da smo zdravi, ovaj tim može mnogo, samo da nas povrede i neplanirani izostanci ne poremete“:

Nemanja Ilić, Ratko Nikolić i Toni Đerona (©Mozzart Sport/Branko Starčević)

Svetsko prvenstvo je ulaznica za Olimpijske igre u Parizu. Plasman među sedam bi nam doneo bar olimpijske kvalifikacije. Možda je to sada nerealno, ali nije nedostižno. Lestvica treba da se podigne visoko, ne možemo više da idemo na velika takmičenja samo da bismo učestvovali.

„Ne treba da poletimo, idemo korak po korak. Priče o medalju su nerealne. Veliki uspeh bi bio te kvalifikacije za Olimpijske ige. Pokazali smo da možemo da igamo s najboljim svetskim selekcijama. Plasman do 10. mesta u Švedskoj i Poljskoj bi bio uspeh“.

Toni Đerona ima ugovor sa francuskom Šartrom do juna 2023. godine. U novogodišnjem intervjuu za Mozzart Sport, španski stručnjak je rekao da ne bi imao ništa protiv da vodi neki naš klub, da je otvoren za saradnju. Ugovor sa RSS-om ga veže do 2024.

„Toni obožava srpske rukometaše, voli da radi s njima. U Šartru je dugo Vanja Ilić, doveo je Đorđa Đekića, Aleksu Kolakovića i Iliju Abutovića. Predsednik kluba mu je u šali rekao: ’Pa, ne možemo samo Srbe da dovodimo’. Planova ima, videćemo da li možemo da stvorimo i klubove koji mogu da igraju bitnu ulogu u Evropi. To nam nedostaje. Vojvodina je trenutno najbolja, finansijski najjača, ali su nam potrebni i jaka Metaloplastika, Crvena zvezda, Partizan...“

Dugogodišnji reprezentativac naše zemlje kaže da je na rukometnim radnicima da naprave projekat.

„Moram da kažem da država nikad više nije ulagala nego sada. Imamo sjajnu podršku od Rukometnog saveza Srbije. Treba ovaj uspon da iskoristimo, da malo oživimo i klubove. Naravno, potreban je novac. Vaterpolo ima jak tim, kandidata za evropsku titulu, Novi Beograd. Ovaj sport je imao fantastične rezultate poslednjih godina, mi nismo. Siguran sam da bi neki novi rukometni projekat dobio podršku države. Ima ideja, na nam je koji radimo u rukometu, da to izguramo“, zaključio je Ratko Nikolić za Mozzart Sport.