INTERVJU – Nenad Peruničić: Zvezda je preživela, sa Škrbićem idemo ka vrhu, deca su me zamolila da ne budem na klupi
Vreme čitanja: 9min | pon. 26.09.22. | 07:36
„Sve ove lepe stvari koje se sada dešavaju, mnogo mi znače. Postavljanje Dragana na čelo kluba, kao i nekoliko ljudi u Upravnom odboru, spremni smo za nadogradnju. Iskreno, ja sam se malo umorio, sveža krv je bila potrebna“, rekla je legenda srpskog i svetskog rukometa za Mozzart Sport
Utkao je Nenad Peruničić sebe u sva tri trofeja Crvene zvezde u poslednjih 14 godina.
Posle decenije i po pečalbe krajem 2007. godine se vratio u voljeni klub. Pre toga je nosio Pari Sen Žermena, Bidasoe, Kila, Magdeburga, Valau Mansenhajma, Al Ahlija iz Dohe, PIK Segeda, Barselone i Alhesirasa, dva puta bio šampion Evrope sa Bidasoom iz Iruna i Magdeburgom, ima dve bronze sa Jugoslavijom na EP u Španiji 1996. i SP u Egiptu 1999. Popularni Terminator je bio strah i trepet za protivničke golmane, godinama najbolji šuter planete. Vratio se u svoju Zvezdu da podigne trofej koji mu je izmakao na neverovatan način u Pioniru u epskoj majstorici finala plej-ofa 1993. godine, kada je Partizan posle penal serije slavio.
Izabrane vesti
U proleće 2008. godine ostvario je veliku želju, osvojio titulu šampiona Srbije u generaciji koji je s klupe vodio Nenad Kraljevski, a na terenu je, osim popularnog Peruna, bio i Nenad Maksić, a karijeru je započinjao tada talentovani klinac, Draško Nenadić, sadašnji kapiten crveno-belih. To je ujedno i poslednja kruna za velikana iz Ljutice Bogdana. Pre toga je bio prvak Španije sa Bidasoom i Nemačke sa Kilom, a posle Zvezde i najbolji u Crnoj Gori sa Budućnošću u sezoni 2008/2009, što mu je bio poslednji pehar u bogatoj igračkoj karijeri koju je završio u 38. godini. Kasnije je bio sportski direktor crveno-belih, a kao trener je osvojio i preostala dva trofeja u našoj zemlji, Kup i Superkup Srbije 2017. U turbulentnom periodu, kada je crveno-belima pretio bankrot, brisanje sa lica zemlje, bio je uz klub u najtežim trenucima. Zajedno sa Snežanom Tufegdžić se borio sa vetrenjačama, vraćao nagomilane dugove. Borio se da poljuljanog titana drži bar milimetar iznad vode.
Godine borbe uzele su danak, ovog leta prepustio je rukovođenja kluba nekadašnjem saigraču i prijatelju, još jednoj legendi Zvezde, našeg i svetskog rukometa, Draganu Škrbiću. Ostao je u voljenom klubu na funkciji generalnog direktora. Sada iz drugog plana brine o crveno-belima koji su tavorili dugo, koji su tek letos dobili naznake buđenja dolaskom Škrbića na mestu predsednika kluba, kao i sponzorima, danskim kompanijama Grundfosu i Quardlocku.
Zvezda je dotakla dno. Konačno, vreme je za korake napred, vreme je da opet zablista i za početak se vrati u vrh srpskog rukometa. Ambiciozna uprava ima petogodišnji plan. Cilj su trofeji u narednim godinama i proboj u Evropu. Igrala je Zvezda sredinom devedesetih godina prošlog veka polufinale Kupa kupova, kada je eliminisana u grotlu Pionira od tada strašne Teke iz Santandera koju je predvodio Talant Dujšebajev. Bili su crveno-beli godinama redovni učesnici Lige šampiona, poslednji put igrali u najjačem takmičenju u sezoni 2008/2009, kada je krenuo sunovrat kluba, za kratkotrajnim uzletom pre pet godina, kada su osvojena dva trofeja, poslednja u bogatoj riznici kluba.
Kako gleda na taj težak period, gde je budućnost Zvezde, kako vidi novi tim, ulogu Škrbića, trenerskom izazovu, govorio je Nenad Peruničić za Mozzart Sport.
„Žrtva je bila velika da bismo došli u ovu situaciju. Opet da ne zaboravim, pošto se u medijima provlači da je decenijsko tavorenje i preživljavanje. Nije baš tako. Mi smo pre pet godina osvojili Kup i Superkup Srbije i imali smo te dve, dve i po godine stabilnosti dok se nije desila ona tragedija i smrt tadašnjeg predsednika kluba Mirka Butulije. To nas je sve pogodilo. Posle toga smo kuburili s organizacijom i finansijama. Smatram da je onaj cilj koja sam postavio pre par godina, da je bitnije da klub spasavamo, da preživimo po cenu bilo čega, uspeha, očekivanja... Zvezda se nije borila za titulu, nego za opstanak poslednje dve godine. Smatram da je zdravije bilo što smo na taj način radili. Jesu prošle godine, ali žrtva nije bile uzaludna“, rekao je Peruničić na početku razgovora za naš portal.
Izbor urednika
Teške godine su čini iza vas. Šta je novi koncept crveno-belih?
„Sve ove lepe stvari koje se sada dešavaju, mnogo mi znače. Postavljanje Dragana na čelo kluba i nekoliko ljudi u Upravnom odboru spremni smo za nadogradnju. Iskreno, ja sam se malo umorio, sveža krv je bila potrebna, motiv kod novih ljudi koji su iz tog svetskog rukometa. I sam tim će se u narednom periodu nadograđivati, pogotovo poboljšanjem finansijske strane. Mi smo sport koji trpi zbog fudbala i košarke. Vezani smo u narednom periodu za strane kompanije. Dva najveća sponzora nisu iz Srbije. Nećemo biti na grbači domaćih firmi koji pomažu više sportova i više klubova. To je pokazatelj ozbiljnosti kluba. Verujem da ćemo kao klub da se širimo u svakom smislu, bitne su nam i mlađe kategorije i marketing i naravno, završni prvi tim i ceo koncept šta želimo da ostvarimo“.
Dugo ste u srpskom rukometu. Šta mislite o ostalim klubovima? Proteklo leto je bilo veoma zanimljivo što se tiče prelaznog roka. Mnogo timova se pojačalo, najavljuju šampionske ambicije.
„Ako gledamo ostala takmičenja, mislim da će rukometna Superliga Srbije da bude najzanimljivija po broju klubova koji se bore za vrh. Ja ću uvek govoriti da je Vojvodina dominantna. Voleo bih da su napravili više u Evropi. Smatram da su to mogli. Postavili su lestvicu koja je visoko, u smislu trofeja. Zvezda je istorijski klub po trofejima, igračima koje je dala, želimo i više od te lestvice koja je postavljena. Dinamo iz Pančeva poslednjih četiri, pet godina pokazuje ozbilljnost. I ove godine su dosta uložili u tim. Klub vode ljudi koji vole Dinamo. Tu je i Metaloplastika, klub ogromne tradicije, koji je imao možda najveću finansijsku stabilnost. Govorim opet o novcu jer je to bilo najbitnije. Rukomet nije profitabilan sport. Radnički iz Kragujevca ima dobru podršku grada, ima odlične rezulate poslednjih godina. Partizan godinama igra s mladom ekipom i to veoma dobro i uvek su tu u borbi za trofeje. Ne smemo da zaboravimo ni Dubočicu...“
Koji su ciljevi Zvezde ove sezone?
„Ciljevi su jasno postavljeni, želimo da se vratimo gore, videćemo u junu na kojoj poziciji. Najbitnije je imako jasnu strategiju, ne jurimo rezultate po svaku cenu, nećemo instant uspeh. Svesni smo da imamo dobru ekipu koja još uvek nije kompletna. Znamo da su protivnici jako dobri, sa puno poštovanja govorim o njima, ali imamo i mi adute, celu strukturu i igrački kadar da možemo da se ravnopravno borimo sa svima“.
Da li je pobeda na startu sezone protiv favorizovanog Dinama iz Pančeva ulila dodatnu snagu, povećala ambicije?
„Da li smo očekivali pobedu? Da, jesmo, i Dragan i ja. Sportski je nadati se. Nije se podrazumevala, ali smo je očekivali. Smatram da nije iznenađenje iako je Dinamo jedan od favorita. Igrači Zvezda sad moraju da shvate kakvi su trenuci sada u Zvezdi i tako da se ponašaju, da su deo jednog istorijskog kluba, jednog brenda koji se vraća. Takav je igrački kadar napravljen. I kada smo favoriti, nećemo da bežimo od toga. Ima favorita ove sezone pre nas, to su Vojvodina, Dinamo, Metaloplastika i Partizan. Dinamo je prestavljen kao favorit, ali, ponavljam, nije iznenađenje. Imamo tim od 20 momaka, veliku širinu, ako, ne daj bože, se neko povredi“.
Dugoročna strategija kluba je dovođenje mladih igrača ili narednih godina želite da vratite možda nekog reprezentativca Srbije, još nekog kvalitetnog stranca?
„Vraćanjem Draška Nenadića pokazali smo u kom smeru želimo da idemo. Hoćemo i da crpimo igrače iz mlađih kategorija. Iskreno, pričamo o ovom vremenu, gde ne dolaze talentovana deca u rukomet. Oni odlaze u fudbal, pa sada imate i dečake od 195 centimetera koji igraju fudbal. Nekada je to visina bila idealna za rukometaše. To će biti veliki problem u budućnosti. Verujemo da kroz uspeh i klubova i reprezentacije može da dođe do nekog obrta, da nam ne odlaze deca u druge sportove, nego da iz drugih sportova dolaze na rukomet kako je bilo u moje vreme. Možda to nije moguće danas, ali tako je bilo nekada, u moje vreme. Ciljevi jesu da vraćamo naše reprezentativce. Ako se otvori prostor ga nekog dovedemo, učinićemo to. Takođe, ne bežimo ni od stranaca. Smatram da smo ove sezone doveli dva kvalitetna rukometaša, Ramzija Majduba iz Tunisa i Rotema Segala iz Izraela. Obojica su reprezentativci svojih zemalja. Nije to nivo Evrope, ali i iz takvih liga ima dobrih igrača. Nećemo bez nekog reda da dovodimo strane igrače. Imamo jasnu viziju. Veliki broj rukometaša je vezan ugovorima na dve godine“.
Može li Zvezda da dovede talentovane klince? Stefan Dodić je proteklog leta bio „ni na nebu ni na zemlji“, takođe i Miloš Kos, dvojica rukometaša najzaslužnijih za bronzu juniora na Evropskom prvenstvu u Portugaliji? Nemoguća misija ili ne?
„Nije Dodić bio slobodan igrač. On ima ugovor sa Kjelceom, i on odlučuje gde će ga dati na pozajmicu. Mi to ne možemo finansijski da ispratimo iako je to bila jedna od tema, kao da ste nas čuli. Voleli bismo da u Srbiji ima klub u kojima bi Dodić i Kos mogli da igraju. Poštovanje za Zagreb, za jednog velikana, ali voleo bih da imamo moćan klub, da se razvijaju ovde, da naprave karijeru i na evropskom nivou. Reprezentacija bi imala veliku korist od toga. Fantstični su, to su dva momka koja na putu da naprave velike karijere. Mi smo nažalost izgubili jednog igrača koji je za mene bio unikat u poslednjih 15 godina. Reč je o Milanu Jovanoviću. Nekako su svi zaboravili na njega, a trebalo je da bude najbolji rukometaš na svetu. Ja to otvoreno govorim. Razgovarao sam sa njegovim menadžerom, da kroz moderne tretmane, pokušamo da ga vratimo na teren. On je trenutno van rukometa, pokušava da se vrati posle teških operacija. I dalje je mlad (rođen 1998. prim.aut.). Za mene je on bio kompletan, vanserijski igrač".
Možda u Zvezdi?
„Ne, nismo govorili o Zvezdi. Kad samo bio selektor bio sam s njim u kontaktu i smatram da je greota da se ne vrati. Ja sam ga video kao najboljeg na svetu. Kao selektor sam u njemu video predvodnika nove generacije“.
Prelazni rok završen ili ne?
„Da, u ovom trenutku jeste. Sad, da li će se u januaru otvoriti neki prostor da se pojačamo, videćemo. To je ta ekipa. Nama i dalje fale Miloš Bujišić, Ivan Horvat i Viktor Matičić. Horvat je imao povredu ukrštenog ligamenta kolena. Obazrivi smo, on se hrani brzinom i eksplozivnošću. Matičić je takođe imao tešku povredu. Nigde ne žirimo, ekipa je pokrivena na svakoj poziciji sa dvojicom, trojicom igrača. Verujemo da ćemo biti bolji kako sezona odmiče“.
Srbija je na klupskoj EHF listi na 27. mestu. Jednom rečju - katastrofa. Ispred nas su Grčka, Turska, Izrael... Da li možemo bolje, da krenemo konačno napred?
„Kao što sam rekao, Vojvodina je imala mogućnost da igra makar u Ligi Evrope. Sva ta odustajanja su nas skupo koštala. Sada su drugi napredovali. Ne krivim Vojvodinu, ali smatram da su mogli više, da su imali tu težinu i finansijsku snagu. Voša nema u Novom Sadu jednu Zvezdu ili Partizan gde ide najviše novca. Koja je svrha osvajanja titula u Srbiji, ako taj kvalitet ne pokažeš u Evropi? Poštovanje za njihovu dominaciju, ali... Nadam se da ćemo mi u narednim godinama da pređemo tu lestvicu. To nam je cilj, da se vratimo u Evropu“.
Imate li i dalje trenerske ambicije?
„Uživam u ovom periodu bez trenerskog posla. Negde mi je falilo, ali onog trenutka kada su me deca zamolila da više ne budem na klupi, onda sam shvatio da su oni proživljali velike stresove pored mene. Zbog toga i pravim ovu pauzu. U vođenju kluba sam sve vreme tu. Dragana sam doveo i predložio za predsednika shodno njegovom imenu, a i smatrao sam da je ovo pravi trenutak. Nisam nikog zvao sve ove godine, nisam smatrao da je fer da bilo koga uvlačim da bi vraćao dugove. Ovo je sada čista situacija. Kada smo to uradili, tada sam ga pozvao da dođe, da se pridruži, da zajedno podignemo Zvezdu na neki viši nivo. Dragan je svež, pun motiva, tu su i novi sponzori. Srećan sam što je ovako, što imamo jasan plan. Voleo bih da ostvarimo neke rezultate, to bi bila satisfakcija za mene za sve ove godine koje smo sportski „bacili“ kako bi klub opstao. Nema opterećenja da nešto moramo“, zaključio je Peruničić za Mozzart Sport.