INTERVJU NEDELJOM – Nenad Peruničić: Da sam otišao iz Zvezde igrači bi tužili zidove!

Što je situacija na Marakani postajala sve komplikovanija, a tužbe rukometaša Zvezde za neizmerene obaveze sustizale jedna drugu, Nenad Perunučić, pljevaljski div meke duše, postajao je sve odlučniji u nameri da istraje u borbi za spas rukometnog člana velike crveno-bele porodice...  
„Čudne mi se stvari dešavaju, jer sve ono što nisam doživeo u inostranstvu, doživeo sam u svojoj zemlji. Retko u životu čovek baš ostane zatečen nekim stvarima, a ja sam u poslednje vreme upravo u takvom stanju. Uopšte nisam razmišljao da ću po završetku karijere biti u rukometu na ovaj način i suočavati se sa ovakvom vrstom problema“, kaže Nenad Peruničić.

Šta ti najteže pada?
„Činjenica da stalno moraš da juriš novac za normalno funkcionisanje kluba. Obećaš igračima nešto, da bi se preko noći neke stvari promenile i onda, ne svojom krivicom, ne ispoštujem obećano. Papir i reč tu ništa ne pomažu, jer ti čovek danas nešto obeća i preko noći prestane da ti se javlja. Boli me i što poturim leđa i kad treba i kad ne treba štiteći nekoga i onda doživim da me pojedini igrači, valjda u znak „zahvalnosti“, prozivaju po novinama“.

OVDE TI NOGE PODMEĆU ONI KOJIMA NAJVIŠE UČINIŠ

Zašto?
„Postoje dugovanja prema njima i iza toga stojim. Međutim, pominjanje nekih privatnih stvari je veoma degutantno. Tim pre što sve to izgovaraju oni koji nemaju specifičnu težinu. Svi smo, svojevremeno, u zavisnosti od iskazanog talenta, dobili priliku da u ovom klubu budemo viđeni i kasnije napravimo karijeru“.

Možeš li da budeš konkretniji?
„Hoću da kažem kako sada u klubu imamo manje talentovane igrače koji sebi daju za pravo da nešto tako pričaju. Izgleda da tako ovde mora da bude – oni kojima najviše učiniš, podmeću ti nogu. Najgore je što nešto tako ne očekuješ“.

Znao si od starta da te očekuje Sizifov posao. Jesi li mogao da pretpostaviš da će borba za opstanak Zvezde biti tako surova?
„Prihvatio sam se nečega što nije trebalo da prihvatim. Nijednog trenutka nisam imenom i prezimenom naveo ko je i šta radio proteklih godina. Ko je kolike plate davao i na čiju ideju! Ćutao sam i preuzeo odgovornost na sebe. Tako sam hteo i oni koji me dobro poznaju i kojima sam pomagao, iskoristili su to i zaboli mi nož duboko u leđa! Ali nema veze, ne moram sa takvima da popijem kafu, poenta je da se sad klub spasava“.

Na čemu si prvo poradio?
„Cilj mi je bio da se klub za početak finansijski konsoliduje. Uvek smo imali nekoga ko je pomagao na određeno vreme, ali ne i nekog ko bi konstantno bio prisutan. Takođe, želeo sam da okupim ljude, da se omogući legitimitet Skupštini i samom UO i nadzornim organima. To je ono što Zvezda mora da bude i to smo pre petnaestak dana i uspeli. Najlakše je raditi kada su profesionalni odnosi, kada su definisane stvari i jasna situacija“.

Zvuči kao da sponzori beže od RK Crvena zvezda?
„Jednostavno, kad ljudi vide dug kluba, niko neće da se prihvati te uloge. Za to vreme mora da se balansira između onoga što je igračima obećano, a ne može da se ispuni, i nedolazaka na treninge i štrajkova da bi se pregurala sezona. To je meni najmanje trebalo, posle moje karijere. Ja nisam apsolutno neko ko traži alibi u bilo kom slučaju i svestan sam odgovornosti, čim sam ostao u klubu pre dve godine“.

Reklo bi se da prvotimci nisu na pravi način shvatili taj čin?
„Naravno da nisu i to je čudno, jer pitam se koga bi tužili i od koga naplatili da sam ja tada otišao? Klub ne bi postojao! Nisam pravio žrtvu od sebe nijednog trenutka, samo dobro znam šta sam dobro uradio ljudima, pogotovo onima koji pokušavaju da me oprljaju, tim bivšim prijateljima. Tako je to u životu. Eto, meni Zvezda radi promocije ne treba. Hvala bogu, ja sam zadovoljan svojim životom“.

Očekuješ li da će dugovanja igračima u dogledno vreme biti isplaćena?
„Svestan si da ne možeš da ispuniš ono što si rekao, međutim, ipak se trudiš i ostaješ i dalje da bi to ispoštovao. Svi oni koji su bili na Zvezdinom platnom spisku moraju da dobiju novac. I to je tako. E sad, ima onih koji su više zaslužili, a dobili su manje i onih koji nisu ostavili neki trag, a već su naplatili svoj novac. To je nepoštena situacija i nekako su se utrkivali ko će Zvezdu i mene više spustiti. Zapravo, meni ne mogu ni u kom smislu na taj način da naude, pošto odlično znam ko sam i šta sam i koliku pažnju pominjanjem mog imena mogu da dobiju. Pogrešan je to način, jer teren je jedino merilo kvaliteta igrača i onoga što poseduju“.

NEKI DUGUJU I PO ŠEST MESECI, SAMO SE NAMA ODUZIMAJU BODOVI

S obzirom da minus u kasi nije od juče, da li si, zajedno sa ljudima iz Uprave, pokušao da se ogradiš od dugovanja?
„Ne, ni u jednom trenutku i zato smo jurili sponzore da bi igrači dobili novac i to je suština. Ovaj klub je institucija, iznedrio je veliki broj svetskih igrača koji su u poslednje dve decenije činili okosnicu reprezentacije i kao takav zaslužuje stabilnost. Zaslužuje da traje, između ostalog, i zbog Snežane Tufegdžić, žene koja je 25 godina sekretarica. Ona je naša institucija u instituciji“.

Imaju li ostali klubovi probleme s dugovanjima igračima?
„Da se ne lažemo, polovina klubova ima igrače koji po šest meseci igraju bez plate, međutim, samo je simptomatično što se tužbe naših igrača odmah prihvataju i oduzimaju nam se bodovi. Propisi su takvi kakvi su, u redu, igrači treba da budu zaštićeni, ali isto tako treba voditi brigu i o interesima klubova“.

Posle svega, da li se kaješ što si poklekao pred nostalgijom i vratio se po završetku karijere u Srbiju?
„Nije bila nostalgija u pitanju, nego sam jednostavno hteo da mi deca, dva sina, odrastaju tu zbog jezika i školovanja i da posle sami biraju dalji životni put“.

Gajiš li nadu da će i rukometaši Crvene zvezde uskoro ustalasati navijačke duhove, kao, recimo, nedavno košarkaška reprezentacija Srbije?
„Uvek očekujem, verujem i nadam se da se će ovde nešto promeniti i taj optimizam me drži da ne posustanem. Iako me koštalo mnogo zdravlja, živaca...“

Verovatno i novca?
„Nikad o tome nisam govorio, ali jeste, napravio sam tako sebi privatni problem. Najcrnje je što ne možeš da potkrpiš sve rupe, niti Zvezda može da funkcioniše s jednim čovekom i na ovom nivou. Očekujem da će biti sve bolje s novim, nedavno izabranim rukovodstvom SD Crvena zvezda, na čelu sa Mirkom Butulijom. Ozbiljni su sve to ljudi i verujem da ćemo uspeti da isplatimo igrače koji su tužili klub i istovremeno da ispoštujemo aktuelnu generaciju koja po pravilu bude zakinuta, zbog tih finansijskih problema koji se vuku od ranije“, zaključio je Nenad Peruničić.

----------------------------------------------------------------------------

VERUJEM U PERKETA I PLASMAN NA EP

Vidiš li bolje dane za našu reprezentaciju?
„Perke (Dejan Perić, prim. aut.) v. d. je selektora i s njim imam više bratski odnos, nego drugarski, pošto se znamo 25 godina. Želim mu svu sreću, jer je on neko ko ima i pamet i energiju. Siguran sam da će umeti da motiviše reprezentativce koji postaju nesigurni kada obuku dres s državnim grbom. Imamo mnogo dobre igrače i kvalifikacione utakmice za Evropsko prvenstvo dosta će značiti za dalju sudbinu našeg nacionalnog tima. Uopšte ne bi bilo dobro da ne izborimo plasman“.

----------------------------------------------------------------------------

SRPSKI RUKOMET IDE KA KATASTROFI

Kuda to ide srpski rukomet?
„U katastrofu! Sve se svelo na mržnju između klubova, odnosno ljudi koji ih vode i niko ne vodi računa o činjenici da su svi dospeli na granicu opstanka. Klinci će početi da beže u inostranstvo ranije nego dosad i tek onda nećemo imati za šta da se uhvatimo. Pre se hijerarhijski tačno znalo ko, šta i kako radi, a danas se odjednom pitaju neki ljudi bez autoriteta i bez stručnog znanja. Ništa dobro nam se ne piše i na horizontu je povratak u amaterizam s nekim malim stipendijicama, tek toliko da se preživi“.

(FOTO: MN Press, MOZZART Sport)