INTERVJU - Bogdan Radivojević: Sve trofeje bih menjao za medalju sa reprezentacijom, idemo u Katovice da izginemo
Vreme čitanja: 6min | čet. 05.01.23. | 08:09
„Nije realno da pričamo šta bi mene zadovoljilo na Svetskom prvenstvu. Dosad nisam ostvario veliki uspeh sa Srbijom da bih mogao sad da pričam o odličju, ali naravno to je uvek bio moj cilj. Ne idemo na takmičenje da samo budemo učesnici, da ispadnemo u grupnoj fazi", reklo je desno krilo Pik Segeda
Za Bogdana Radivojevića kažu da je najveći motivator u reprezentaciji Srbije, zadužen za atmosferu na terenu, ali i van njega. Hrani se energijom s tribina, svaki gol proslavlja uz mnogo emocija. Na Evropskom prvenstvu prošle godine desno krilo Pik Segeda bio je najbolji naš rukometaš.
Na početku pečalbarske karijere osvojio je Ligu šampiona sa Flensburgom koji je predvodio Ljubomir Vranješ. Igrao je u Bundesligi još za Rajn Nekar Leven, a već četiri godine je u Segedinu, u redovima šampiona Mađarske. Skoro deceniju je u dresu reprezentacije, ne može da se pohvali nekim uspehom, ali veruje da za Orlove tek dolaze vreme slavlje. Reprezentacija raste u poslednje dve godine pod komandom španskog stručnjaka Tonija Đerona, a plodove tog rada mogli bismo da vidimo na Svetskom prvenstvu u Poljskoj i Švedskoj koje počinje naredne nedelje.
Izabrane vesti
„Mnogo puta sam isticao da bih sve osvojene klupske trofeje menjao za medalju sa reprezentacijom. Ne postoji ništa veće nego igrati za svoju zemlju“, rekao je Radivojević u intervjuu za Mozzart Sport.
Šta bi bio uspeh na Svetskom prvenstvu? Koji je to rezultat koji bi vas zadovoljio?
„Nije realno da pričamo šta bi mene zadovoljilo. Dosad nisam ostvario veliki uspeh sa reprezentacijom da bih mogao sad da pričam o medalji, ali naravno to je uvek bio moj cilj. Ne idemo na Svetsko prvenstvo da samo budemo učesnici, da ispadnemo u grupnoj fazi, nego da izginemo kao do sada što smo činili. Verujem da će ova generacija ostvariti najveći uspeh do sad. Ne treba da poletimo, moramo da idemo po korak po korak, da nam je svaka sledeća utakmica najvažnija“.
Protivnici u prvoj fazi su Nemačka, Katar i Alžir. Da li su Panceri prvi favoriti?
„Neki kažu da smo mi favoriti, neko da su Nemci. I da smo morali da biramo grupu, ne bismo mogli neku lakšu da imamo. Na nama je sve, siguran sam, ako budemo odigrali kako znamo, možemo da ostvarimo sve tri pobede u prvoj fazi što bi nam puno značilo u nastavku takmičenja“.
Januar je mesec rukometa. Osećate li euforiju, povećano interesovanje za reprezentaciju?
„Iz godine u godinu je veća zainteresovanost za rukomet. Žao mi je što to i dalje nije na onom nivou koji ovaj sport zaslužuje u Srbiji, ali tu smo da se borimo i za publicitet u javnosti, da nas što više ljudi prate, bodre. Nadam se da će u narednom periodu kad budemo igrali kod kuće biti puna dvorana. To nam puno znači. Nema ništa lepše nego kad dođeš u svoju zemlju i igraš pred svojim navijačima. Mene to pokreće, taj motiv braniti boje svoje države je nešto najviše što sportista može da doživi“.
Kažu mnogi da ste najveći motivator u reprezentaciji. Da li ste spremili govore pred utakmice?
„Nekima je to kao cirkus, ali ja to volim. Tako je i u klubu, a posebno je to izraženo u reprezentaciji. Ti govori, motivacija dolaze same po sebi. Tu sam uvek da podržim svakog momka u timu, da budemo jedni drugima podrška“.
NIKO NE GLEDA JEDAN NA DRUGOG KAO KONKURENCIJU
Svi sportisti kažu da je vrhunac karijere igranje na Olimpijskim igrama. Svetsko prvenstvo može da nam donese kvalifikacije za Pariz. Da li vam je to u mislima, motiv više?
"Meni je najveći motiv da osvojim medalju sa Srbijom na velikom takmičenju. Što se tiče Olimpijskih igara, to je još daleko, o tome ćemo da razmišljamo posle Svetskog prvenstva“.
Ko su favoriti za zlato na Svetskom prvenstvu?
„Po meni, Švedska i Danska. Igraju najlepši rukomet“.
Prošle godine ste na desnom krilu delili minutažu sa Darkom Đukićem, sada je tu Vukašin Vorkapić. Kako sarađujete sa mlađim saigračem, dajete li mu savete?
„Mislim da je on dovoljno iskusan, igra dobro u Francuskoj. Žao nam je Darka, svakog povređenog igrača, to je uvek loše kad se to desi. Niko ne gleda jedan na drugog kao konkurenciju već se borimo da na kraju reprezentacija izvuče maksimum iz svakog igrača“.
U baražu za Svetsko prvenstvo protiv Slovenije, Srbija je u Celju briljirala, napad je bio sjajan, u Kragujevcu u revanšu totalno drugačiji meč, tvrd, sa jakim odbrana. Koja je dobitna kombinacija za nas, gde imamo veće šanse, kad igramo na gol više ili da meč bude na manji broj pogodaka?
„Nema tu taktike. Nismo mi tim koji ima medalje na velikim takmičenjima, pa može da kalkuliše. U svaku utakmicu moramo da uđemo sa 100 odsto, i protiv Alžira i Katara. Kako će na kraju biti, da li će to biti meč sa mnogo golova ili će biti tvrd sa jakim odbranama, nije toliko bitno. Idemo da pobedimo svaki meč, da budemo svi kao jedan".
KVOTA U MOZZARTU DA ĆE SRBIJA BITI ŠAMPION SVETA U RUKOMETU JE 50,0. DANSKA JE PRVI FAVORIT (2,10).
Seged je imao loš početak sezone. Mnogo problema, na leto odlazi dugogodišnji trener, Huan Karlos Pastor. Šta je uzrok posrtanja?
„Bilo je tu mnogo sitnica koje su nas poremetile. Kad ne počnete dobro, onda tonete sve dublje, teško je izađi iz tog mulja. Počinjemo da igramo bolje, što i nije tako teško s obzirom na očajan početak. Sezona je duga, ima vremena za popravni. Borićemo se da ispunimo ciljeve koje smo zacrtali pre sezone. U Ligi šampiona možemo u nokaut fazu, konkurentni smo u Kupu Mađarske i prvenstvu, sve može da se nadoknadi“.
Ističe vam ugovor u junu. Da li vas remeti što ne znate gde ćete igrati naredne sezone?
„Ne, nije mi to stres. Sve će se završiti kako treba. Sada mi je samo reprezentacija u mislima, posle ćemo da razmišljamo o klubu. Profesionalac sam, videćemo gde ću da nastavim karijeru".
Izbor urednika
U Segedinu svi žive za klub. Kako je igrati u možda „najrukometnijem“ gradu u Evropi?
„Ljudi nas vole, ceo grad stoji iza nas, na nam je da samo da igramo. Baš sam bio oduševljen kada su mi prošle godine skandirali ‚Bogi, Bogi‘ na Evropskom prvenstvu. Nisam to očekivao, ali to je satisfakcija, da sam ostavio neki trag. Već četiri godine sam u Segedinu".
Šta kaže brat Boris, kako je u Partizanu?
„Bori se, teška je situacija u srpskom rukometu. Mislim da ide na bolje, da će uskoro dostići veći novi. Rukomet u Srbiji to zaslužuje“.
TEŠKO PRIVIKAVANJE NA BUNDESLIGU, ODLAZAK 1.800 KILOMETARA OD KUĆE SA 21 GODINOM
Igrali ste šest godina u Nemačkoj, za Flensburg i Rajn Nekar Leven, sada ste već četiri u Segedinu. Da li je Bundesliga teža za igranje?
„Na početku kad se ode u Nemačku, sigurno je teško, ali se čovek na sve navikne. Da pitate sad Mijajla Marsenića i Dejana Milosavljeva kako im je sada u Bundesligi, što se tiče njih verovatno nikada ne bi ni odlazili. To se vidi i prema dužini njihovih ugovora. Kad se prilagodiš, onda je lepo i zašto da se menja“.
Da li je tačno da kada ste prelazili iz Partizana u Flensburg da ste morali da nabacite koji kilogram?
„Naravno. U Nemačkoj ima dosta teretane, mnogo se trenira, pripreme su teške. Sve ima svoje zašto i zato. Mora dobro da se spremi. Ako ne budeš dobro odradio pripreme, teško ćeš moći da izdržiš celu sezonu. Drugačija sredina, svaka liga, tim ima svoje specifičnosti. Ne možeš da pređeš u neki klub, a da ostane sve isto, da ništa ne promeniš u svom radu. Uvek ima promena, moraš da se prilagodiš. Najvažnije je da budeš srećan u klubu, da postaviš ciljeve da bi mogao da radiš na sebi. Nije bilo lako otići 1.800 kilometara daleko od kuće, bio sam mlad, samo 21 godinu. Bilo je teško na početku, ali sam se navikao i sve je posle bilo kako treba“.
Gde vidite sebe za pet, šest godina?
„Nemam pojma, stvarno. Kako vreme brzo leti, već sam ušao u 30. godinu", zaključio je Radivojević za Mozzart Sport.