Ili pukovnici ili pokojnici

Simbolika broja sedam izuzetno je važna u najavi večerašnjeg duela odbojkaša Srbije sa Slovenijom u osmini finala Evropskog prvenstva.

Baš toliko uzastopnih poraza imamo u takmičarskim međusobnim duelima sa Zmajčekima! Dalje, sedmo mesto najlošiji je dosadašnji plasman Srbije na kontinentalnim smotrama, a izgubimo li danas, nadmašićemo, u negativnom smislu, sva učešća naše reprezentacije, kako god se zvala, ikada na šampionatima Evrope (završili bismo na 13. mestu). Najzad, ključno pitanje glasi: može li iko da pogodi koja će biti startna sedmorka Orlova u najbitnijoj utakmici na turniru, budući da je selektor George Krecu toliko kombinovao sa sastavom u grupnoj fazi, da je zbunio kompletnu odbojkašku javnost?

Ostaje nam da verujemo u zakon velikih brojeva i da se uzdamo u veštinu tempiranja forme rumunskog stručnjaka, jer na ovakvim takmičenjima niko ne pamti šta se dešavalo u preliminarnom delu, suštinski pravo nadmetanje počinje u eliminacionom. Srbija je očajno odigrala grupu u Tampereu. Nakon startnog trijumfa nad Estonijom (3:1), doživeli smo dva ubedljiva poraza bez osvojenog seta (Finska i Belgija) i dobili mečeve protiv Holandije i Danske, ni sami ne znamo kojim čudom. Oba preokretom od 0:2 do 3:2, spasavajući meč-lopte i na krilima vanserijskih partija naših korektora (Dražen Luburić 38, odnosno Veljko Mašulović 34 poena). Konjska dlaka delila nas je možda čak i od eliminacije još u grupnoj fazi.

Srbija je prvi put u istoriji izgubila više od jednog meča u grupi na EP (ukupno dva poraza smo imali u grupnoj fazi na poslednja četiri učešća na kontinentalnim šampionatima). Ali, sve to može da se izbriše kao gumicom, jednim podvigom, jednom blistavom partijom. Ova generacija je pokazala da je za tako nešto sposobna (trijumf nad Brazilom, na primer, na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu ili nad aktuelnim svetskim vicešampionom Bugarskom ove sezone u Ligi nacija). Na kraju krajeva, kada je ostvaren najveći uspeh u istoriji odbojkaškog sporta na ovim prostorima, tadašnji Plavi su do olimpijskog zlata u Sidneju stigli tako što su turnir počeli uzastopnim porazima od Rusije i Italije.

Na neki način, bili smo u prilici da biramo put kroz nokaut fazu. Da smo dobili Belgiju u poslednjem meču u grupi, imali bismo lakšeg protivnika u osmini finala (Grčku), ali najtežeg mogućeg (Italiju) u potencijalnom četvrtfinalu. Ovako, vrlo je realno da se opet sastanemo sa Belgijancima (ili sa Češkom), prođemo li večeras Slovence, koji su izraziti favoriti kao osvajači medalje na poslednja tri evropska prvenstva, takođe i bronze u ovogodišnjoj Ligi nacija. Pet od tih sedam vezanih poraza smo upravo i doživeli kroz Ligu nacija, poslednji u julu ove godine u Beogradskoj areni – 0:3, što je i rezultat prethodnog okršaja ovih reprezentacija na nekom velikom takmičenju, na Olimpijskim igrama u Parizu. Sparingovali smo sa Slovencima i tokom avgusta i odlično se poznajemo, a najbolje ih poznaje Krecu, koji ih je trenirao baš pre nego je preuzeo Srbiju.