Ništa više neće biti isto u Mogo GP šampionatu posle završetka nedeljne trke u Valensiji, poslednje u ovoj sezoni. Doktor je odvezao poslednji krug. U penziju je otišao najbolji svih vremena, otišao je G.O.A.T (Greatest Of All Time) – Valentino Rosi. Iako godinama nije u vrhu, dolaze mlađi, brži, poklonici ovog sporta godinama su dolazili na trke samo zbog njega. Na tribinama širom planete imao je ubedljivo najviše navijača, bio je više od dve i po decenije ikona Moto GP šampionata, odnosno najjače, kraljevske klase.

Ćao Doktore: Rosi se oprostio uz vatromet i ovacije

Nisu samo trofeji i titule ono što ga izdvaja od konkurencije. Učinio je ovaj sport planetarno poznatim. Ako mnogo nisu čuli za Nika Hejdena, Lorisa Kapirosija, Maksa Bjađija, Kejsija Stonera, Danija Pedrosu, Horhea Lorenca, Marka Markeza i poslednjeg šampiona, Fabija Kvartarara, morali su da znaju ko je Doktor. Svemu dođe kraj, u 42. godini je rekao "Dosta je, nema više“. Tu odluku je doneo još letos.

"Ovo je veoma težak trenutak za mene, teško je znati da se neću trkati sledeće godine, ali bilo je sjajno. Ovo je bilo dugo, zabavno putovanje, biti 25, 26 godina u Svetskom prvenstvu je neverovatno. Bilo je mnogo nezaboravnih trenutaka koje sam doživeo sa svojim timom i nemam mnogo toga još da kažem”, rekao je Rosi kada je objavio da će mu trka u Valensiji biti poslednja u karijeri.

Ceo ovogodišnji šampionat je protekao u iščekivanju trke u Valensiji, kada se više pričalo o spektakularnom oproštaju, poslednjem krugu Valentina Rosija, bakljadi na tribinama nego o premijernoj kruni Francuza Fabija Kvartarara.

Osvojio je devet titula, od toga sedam u najjačoj klasi, a poslednja mu je bila sada već davne 2009. Iako je bez krune 12 godina, njegova zvezda nije prestajala da sija. Broj 46 koji je proslavio Rosi odlazi u istoriju. Ostvario je 115 pobeda, a posledji trijumf je zabeležio na Velikoj nagradi Holandije 2017. godine. Na podijumu je bio 235 puta.

Za neke sportove postoje konzensus ko je G.O.A.T. Tu laskavu "titulu“ nosi Majkl Džordan u košarci, Tom Brejdi u američkom fudbalu, Mohamed Ali u boksu, u fudbalu je najveća" prepirka" da li su to Pele, Maradona ili današnji mađioničari, Lionel Mesi ili Kristijano Ronaldo, u Formuli 1 većina će prstom da uperi u Mihaela Šumahera, dok u Moto GP nema dileme, postoji samo jedan jedini, najveći – Valentino Rosi.

Mural posevećen legendarnom Doktoru (©AFP)

Prvi nadimak Valentino je nadenuo sam sebi i glasio je Rossifumi, implicirajući na Norifumija Abea, vozača kog je Rosi izuzetno cenio. Sledeći se pojavio tokom njegovih dana u kategoriji od 250 kubiga i glasio je Valentik. Ipak, nadimak po kome je poznat širom planete je Doktor. To je dobio posle dominacije u kategoriji do 500 kubika i Moto GP-u, a vezano je za hladan i hirurški precizan način na koji vozi trke i prestiže protivnike. Sam Valentino se šalio govoreći kako se u Italiji mnogi doktori prezivaju upravo Rosi. Kasnije mu je timski kolega Kolin Edvards dodelio laskavu titulu G.O.A.T (Greatest of all times).

Od kartinga i minimota, Kađive od 125 kubika do titula, do ikone u najjačoj, kraljevskoj klasi

Ljubav prema motociklima nasledio je od oca Gracijana. Kao jedanaestogodišnji klinac, Rosi je osvajio regionalnu karting titulu. Istovremeno je počeo da vozi minimoto seriju i pobeđivao je na nekim trkama do kraja 1991. Nastavivši da vozi karting, bio je peti na regionalnom šampionatu u Parmi. Imao je ambicije i na četiri točka. Ipak, visoke cene kartinga i održavanja vozila primorale su porodicu Rosi da izabere minimoto seriju kao jedinu za malog Valentina. Godine 1992. i 1993. nastavlja da vozi minimoto šampionat.

Tokom 1993. Gracijano uz pomoć prijatelja uspeva da smesti Valentina na Kađivu Mito od 125 kubika, i prvog vikenda Rosi završava kao deveti. Iste godine, Valentino dospeva na prvu pol poziciju na trci u Mizanu i samu trku završava na podijumu. Sledeće godine Rosi dobija pomoć fabrike Kađiva i osvaja titulu šampiona Italije. Tada je bilo jasno da stiže čudo iz Urbina.

Naredne godine, sa samo 15 godina, Rosi je poče da vozi Apriliju. Dve godine je istovremeno vozio italijanski i evropski šampionat na istom motoru. Sa 17 godina u prvoj godini u Svetskom šampionatu bio je deveti u generalnom plasmanu, a naredne osvaja titulu, ubedljivo sa 11 pobeda u 15 trka, a imao je i dva podijuma, jedno šesto mesto, dok samo jednu trku nije završio.

Titula u najnižoj klasi Svetskog šampionata bila mu je ulaznica za višu, do 250 kubika. Kao debitant bio je drugi sa samo tri boda manje od Lorisa Kapirosija, a 1999. godine osvaja krunu sa devet pobeda. U prvoj sezoni sa najjačim motorom bio je dugi iza Amerikanca Kenija Robertsa juniora, a sledeće na motorima do 500 kubika, Rosi pobeđeje na čak 11 trka i osvaja nadmoćno treću svetsku tituli s Hondom.

Dominacija kakvu svet ne pamti od 2001. do 2005. godine na Hondi i Jamahi, krah u Dukatiju

(©Reuters)

Sa istim proizvođačem dominira u novofomiranom Moto GP šampionatu. Bio je petostruki uzastopni šampion, od 2001. do 2005. godine. Prve dve osvaja sa Hondom, a naredne tri sa Jamahom. Slede dve sezone u kojima su šampioni bili Niki Hejden s Hondom 2006. i Kejsi Stoner na Dukatiju 2007. godine, ali je Doktor povratio trofej naredne dve godine. Sezona 2009. godine bila je i njegova poslednja šampionska.

Posle devete titule u karijeri, a sedme u najjačoj klasi, Rosi je imao probleme sa povredama. Polomio je butnu kost na treningu pre trke u Italiju, a imao je u povredu ramena vozeći motokros trke. Sve je to uticalo da kruna ode u ruke klupskog kolege iz Jamahe, Španca Horhea Lorenca. Samo dve pobede i osam podijuma nisu mu bila dovoljna ni za vicešampionsku krunu. Bio je treći u generalnom plasmanu, a ispred je bio Dani Pedrosa. Tokom leta iste godine, u jeku prvenstva, odlučuje da pređe u italijanski ponos – Dukati. Po zavšetku šampionata je operisao rame, kako bi bio spremen za naredni šampionat i lov na novu, jubilarnu 10. titulu. Svi na Apeninima su bili u transu. Na motociklu čuvene fabrike iz Bolonje, Doktor se nije snalazio.

Superbrzi crveni motocikl italijanskog ponosa nije mogao da obuzda ljubimac nacije. Koliko je bio loš na Dukatiju govori podatak da nijednom nije pobedio. Imao je samo tri podijuma, jedan u prvoj, a dva u drugoj sezoni. To nu je bilo dovoljno za sedmo, odnosno šesto mesto u generalnom plasmanu. Posle dve slabe sezonu u Dukatiju, vratio se u Jamahu u kojoj je i završio karijeru nedeljnom trkom u Valensiji. U poslednjem mandatu u japanskom timu tri puta je bio vicešempion (2014, 2015 i 2016. godine). Sva tri puta su ga Španci sprečili da slavi, dva puta Mark Markez i jednom Horhe Lorenco.

Kontroverze s kolegama, trke na sve ili ništa – može biti samo jedan

Tokom cele karijere imao je žestoke borbe s rivalima. U mnogima je bilo mnogo kontroverzi, čak i zle krvi. Na početku karijere najveći rival bio mu je Loris Kapirosi, ali je tek rivalstvo sa Maksom Bjađijem punilo novinske stupce. Njih trojica su dominrali stazama u prvoj deceniji 21. veka. Nazvani su i Trojicom musketara s Apenina. Rivalstvo sa Bjađijem brzo je preraslo u mržnju zemljaka. Bjađi se nije mirio s tim da dolazi neko ko je bolji, dok je Valentino bio drčni klinac koji je želeo tadašnju legendu da pošalje u istoriju. Prepucavali su se često u medijama.

Početak otvorenog sukoba između njih dvojice dogodio se na trci za VN Japana. Bjađi je u jednoj krivni pokušao da izgura Rosija sa staze. Doktorev motocikli opasno se zaljuljao, ali je ostao na stazi. Nekoliko krugova kasnije, Valentino pretiče zemljaka i pokazuje mu srednji prst.

Nešto kasnije u trci u Barseloni dolazi do fizičkog sukoba u kome su učestovali i članovi tima i to pre izlaska na podijum. Bjađi je imao masnicu ispod oka, ali nijedan nije želeo da prizna da su se potukli. Bjađi je šeretski rekao da ga je ujeo komarac.

Na sledećoj trci u Holandiiji došlo je do pomirenja dvojice velikana. Ratne sekire su zakopane, ali je Rosi nastavio sa kontoverznim odnosima sa kolegama u godinama koje slede. Posle Bjađija, najveći rival u sezonama 2003. i 2004. bio mu je Set Đibernau. I sa njim je bilo nekoliko incidentnih situacija, ali ne u toj meri kao sa Bjađijem.

Na trici u Herezu 2005. godine, došlo je do velikog obračuna dvojice motocikista. Rosi i Đibernau su vodili veliku bitku, jedan drugog preticali, a kao pobednik je izašao Doktor, koji je uspeo sa izgura rivala sa staze. Italijan je izveždan od strane domaćih navijača tokom intoniranja himne Azura. Đibernau je i naredne sezone bio u Dukatiju, a onda se povukao iz Moto GP šampionata.

Sledeće veliki rival Italijanu bio je Australijanac Kejsi Stoner koji je 2007. godine na superbrzom Dukatiju uspeo da bude bolji od Doktora. Posle toga, Valentino je posle druge sezone bez krune upirao prstom u tim, smatrajući da motor nije bio konkurentan. Tada su počeli šumovi na relaciji Rosi – Jamaha. Na Velikoj nagradi SAD došlo je do sudara dvojice rivala. Rosi je opet izašao kao pobedik, a Stoner je po završetku trke odbio da pruži ruku Italijanu. Kada je Stoner odlučio da ne produži ugovor sa Dukatijem 2011. godine, na mesto Ozija stigao je Rosi, ali je je to bila neslavna epizoda u fenomenalnoj karijeri najboljeg motocikliste svih vremena.

Spektakularna bakljada u čast popularnog Doktora na trci u Valensiji (©Reuters)

Dve poslednje titule Rosi je osvojio 2008. i 2009. godine, kada mu je timski kolega u Jamahi bio Španac Horhe Lorenco. Na početku je njihov odnos bio prijateljski, ali kako je Španac rastao, tako je i i rivalitet jačao. U drugoj zajedničkoj sezoni vodili su žestoke bitke. Na kraju je Doktor uzeo krunu, ali je Lorenco potvrdio klasu u nastavku karijere kada je tri puta bio svetski šampion najače, kraljevske klase (2010, 2012 i 2015).

Na trci na stazi u Katalunji 2009. godine viđena je jedna od najuzbudljivjih trka u ovom milenijumu. Oba rivala su se smenjivala u vođstvu. Na ulasku u poslednji krug, Lorenco pretiče Rosija. Doktor se ne predaje, u jednom trenutku uspeo je da ga obiđe, ali široko ulazi u krivinu, pa se Horhe vraća na čelo. Svi su videli Španca na prvom mestu, ali u poslednoj krivini Rosi ga pretiče, za pobedu koja je možda i rešila pitanje šampiona te sezone.

U trećoj godini u Jamahi, Lorenco osvaja prvu titulu. Koristi Rosijevu povredu i stiže do debitantske titule u kraljevskoj klasi. Tenzije su splasle posle odlaska Italijana u Dukatiju koji te dve sezone nije bio konkurentan, a Rosi daleko ne samo od borbe za krunu nego i od pobede (samo tri podijuma za dve sezone).

Kada se Rosi vratio u Jamahu, opet je rivalitet isplivao na povšinu. Doktor je bio blizu jubilarne 10. titule, ali je "španska veza“ presudila da kruna pripadne Lorencu 2015. godine. Dramatična je bio finiš sezone. Na pretposlednjoj trci u Maleziji na stazi Sepang viđen je sudar Rosija i Markeza. Opet je u "klinču“ jači bio Doktor koji je izbacio rivala sa staze, ali je kažnjem sa tri boda jer su sudije ovaj potez okarakterisale kao nesportski.

Poslednju trku u Valensiji koja je odlučivala o tituli, Rosi je startovao sa poslednje pozicije. Lorenco je iskoristio, bio najbolji posle pol poziciju, lako pobedio, dok je Rosi učinio sve što je bilo moguće, ali je stigao samo do četvrtog mesta, nedovoljno za jubilarnu 10. titulu. Lorenco je imao pet bodova više. Na konferenciji za medije, Rosi je rekao da je Markez bio Lorencov telohranitelj i da je ovo sramota za Moto GP.

Narednih sezone produbila se netrpeljivost sa Markezom koji se 2018. godine u Argentini revanširao Italijanu za izletanje sa staze Sepang u Maleziji. Tada je Španac bio kažnjen jer su sudije procenile da je bio vinovnik incidenta kada je slavni Italijan pao.

Poslednih godina, Rosi je bio daleko od vrha. U sezoni 2018. godine završio je kao treći, naredne sedmi, prošle godine je bio na 15. poziciji, a ove, poslednje u karijeri, tek 18. sa 44 boda, bez pobede, ali i podijuma.

Sujeverni Rosi, rituali se nisu menjali, "razgovori“ s motociklom

Rituali pred vožnju bili su sastavni deo Rosijeve karijere i i ponavljao ih svaki put kad sedne na motor. Na dan trke uvek će odgledati start trke 125 kubika kako bi video koliko je potrebno crvenim svetlima da se ugase. Pre sam vožnje, staće na dva metra od motora, saviti se i dodirnuti čizme, a potom će pre nego što sedne čučnuti i dodirnuti desni naslon za stopalo. Govorio je da tako razgovara s motorom. Pošto izađe iz boksa uvek će podesiti kombinezon tako što će da se uspravi na motoru oslanjajući se na naslone za stopala. U jednom invervjuu je otrkrio da uvek stavlja jednu čizmu pre druge i jednu rukavicu pre druge. Takođe, uvek silazi s motora na isti način, zamahnuvši desnom nogom skroz preko prednjeg dela motora.

Žal za karijerom u Formuli 1 i reli šampionatu

(©AFP)

Na početku karijere vozio je karting, imao je ambiciju da postane slavan i na četiri točka. Postojala je ideja da se 2006. godine preseli u Formulu 1 u tim Ferarija. Legendarni Mihael Šumaher je bio oduševljen tom mogućnošću. U februaru 2006. godine, Rosi je vozio bolid Ferarija i posle prvog dana zaostatak za Nemcem je bila nešto više od jedne sekunde, ali posle drugog dana, zaostajao je svega pola sekunde. I 2010. godine je vozio bolid Ferarija u vreme predsezonskih testova. Nekoliko puta je takođe bio deo reli (WRC) šampionata. Šest puta je učestvao u u Reliju Italije.

Rosi je tokom bogate karijere živeo na relaciji Milano – London. Veliki je navijač Intera, a Dijego Armando Maradona bio je neko kome se divio. U vezi je sa italijanskom manekenkom Frančeskom Sofijom Novelo. Ove godine je par objavio da čeka ćerku.

Frančeska Sofija Novelo, izabranica Rosijevog srca (©Reuters)

Rosi je najavio da će učestvovati na Svetskom šampionatu izdržljivosti za volanom Ferarija. Iako je završio sa dva točka, u budućnosti možemo da ga vidimo pored staze u ulozi mentora. Na njegovoj Akademiji stasavaju Franko Morbideli, Frančesko Banjaja, Luka Marini i Marko Beceki.

"Vožnja motocikla je kao umetnost. Najvažnije da imate dobar odnos s motociklom. Morate razumeti šta on želi. Ja na motocikl gledam kao na ženu, znam da to zvuči luckasto, ali tako je“, govorio je Rosi.