Francuska godina iz snova: Odbojkaška žetva zlatnih medalja i titula

Apsolutna dominacija! Upravo bi tim rečima mogla da se opiše muška reprezentativna sezona u kojoj je Francuska pokazala neverovatnu superiornost. Kako na seniorskom nivou, tako i u različitim uzrasnim kategorijama. Čak pet zlatnih medalja na isto toliko takmičenja, verovatno je i najbolja potvrda da sadašnjost, ali i potencijalno budućnost pripada Trikolorima.

Prema očekivanju, najveći fokus bio je na A selekciji. Pretpostavka je da nije moglo da bude drugačije. Parizu je ukazana čast da ovog leta organizuje Olimpijske igre. Osim što su zbog domaćinstva ambicije bile najviše moguće, težnja domaće javnosti bila je i da je odbrana najsjajnijeg odličja iz Tokija podrazumevajuća. Promenljive partije u grupnoj fazi – u kojoj su Francuzi nekako nadigrali Srbiju i Kanadu, uz poraz od Slovenije, nisu nagoveštavale da će ispuniti primarni cilj. Koliko su izabranici Andree Đanija oscilirali, primetno je bilo i u četvrtfinalu. Katastrofalno otvaranje utakmice i konstantno rezultatsko kaskanje za Nemačkom najavljivali su debakl... Kada se činilo da su dileme oko pobednika rešene, pogotovu nakon visokog vođstva Pancera u setovima (2:0), shvatila je četa italijanskog stručnjaka da će razočarati naciju. Povratak u meč, potom i potpuni preokret, bili su od presudnog značaja i da se nastavak turnira odigra u prepoznatljivom ritmu.

Podigla je Francuska u međuvremenu formu u najvažnijem trenutku – borbama za medalju. Predvođena najvećom zvezdom Ervinom Engapetom, koji je na kraju poneo i titulu najkorisnijeg igrača (MVP), rezervistom Trevorom Klevenoom, koji je tokom premijernog duela sa Orlovima uskočio u startnu postavu, aludirajući da je bio otkrovenje u momentima kada njegovi saigrači nisu blistali, kao i Žanom Patrijem, poput uragana je oduvala i zbrisala Italijane i Poljake sa terena – 3:0. Čuvanjem trona ušla je i u probrano društvo nekadašnjeg Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država. Naime, do Grada svetlosti je ovaj tandem bio i jedini sa dva uzastopna olimpijska zlata. A kakva je uvertira napravljena uoči najveće sportske smotre na svetu, verifikovano je izdanjima u Ligi nacija. Iako nije nastupila u najjačem rosteru, čak je i na završnom turniru u Lođu zasenila rivale. Na taj način je i definitivno otklonila svaku dilemu da li je ovo bila stvarno njena godina iz snova.

Zanimljivo je da je francuska nadmoć obeležila i druga takmičenja... Mlađi seniori postali su šampioni Starog kontinenta u Holandiji. U poslednjem činu pali su Azuri posle maratona (3:2) i bitke koja je trajala impozantnih 132 minuta. Gotovo do identičnog uspeha i krova Evrope došli su proteklog vikenda i juniori. Prisustvovala je tako malobrojna publika u Vrnjačkoj Banji još jednom krunisanju Trikolora. Finalno nadmetanje donelo je okršaj sa Bugarima, uz nešto sigurniji trijumf u odnosu na starije kolege – 3:1. Imali su istu računicu i kadeti na kontinentalnom prvenstvu... Interesantno je da su i oni odmerili snage sa odbojkaškom velesilom sa Apenina. Kao i da su se neočekivano lako nakon samo tri seta popeli na najviši stepenik pobedničkog podijuma u Sofiji.

Pa, da li su negde ostali bez medalje? Jesu, u pionirskoj konkurenciji... Međutim, mogu i da pronađu savršen izgovor. Nisu ni učestvovali na premijernom Svetskom prvenstvu u Bugarskoj. Propustili su i priliku da zaista imaju istorijsko leto. Čini se da tamošnja Federacija neće preterano žaliti zbog neiskorišćene šanse i titule koja je završila u taboru Italijana. Različiti nacionalni timovi potkrepili su tvrdnju da sadašnjost i potencijalna budućnost pripadaju Francuzima. Da li će se predviđanja i ispuniti, videće se u narednih nekoliko reprezentativnih sezona. Pedantna, studiozno sprovedena selekcija i plejada talentovanih igrača u trofejnim generacijama garantuje da su Trikolori, barem u datim momentima i okolnostima, na pravom putu...

Piše: Uroš Selenić