Jedan od najvećih raskola u istoriji počeo je odvajanjem i prekidom liturgijske zajednice između rimokatoličke i pravoslavne crkve 1054. godine. Glavni razlozi bili su sporovi i sukobi u teološkom i dogmatskom smislu. Svojevrsno cepanje zbog različitih interesa i nepomirljivosti stavova dogodilo se u košarci na relaciji Evroliga - FIBA. Uskoro bi sličan raskorak mogao da se ponovi i u odbojci. Više od dvadesetak dana u ovom sportu vlada nezadovoljstvo, uprkos promenama i izboru novog rukovodstva Evropske odbojkaške konfederacije (CEV).

Koliko je situacija alarmantna, svedoči i da Poljaci nedeljama ne mogu da se pomire sa epilogom. Prethodno su dugo priželjkivali da se završi vladavina Aleksandra Boričića. Kako je i pre početka glasanja bilo izvesno da legendarni srpski funkcioner neće dobiti i treći mandat, delovalo je da će se njihove težnje ostvariti. Javila se u međuvremenu i dilema ko bi mogao da nasledi čuvenog Boru na visokoj poziciji. Kao najveći favorit slovio je Hrvat Roko Sikirić... Aspiracije da se nađu na odgovornoj dužnosti imali su i Poljak Lešek Vencel, Italijan Renato Arena i Danac Erik Adler. Ako je u prvom krugu glasanja i postojala nedoumica, u drugom je sve bilo rešeno. Upravo je aspirant iz komšiluka ubedljivo podržan od delegata, čime je i zvanično promovisan u predsednika krovne organizacije do 2028.

Po postavljanju, ali i prvim potezima, postalo je jasno da mnogi neće biti saglasni sa Sikirićevim odabirom Administrativnog Borda CEV-a. Najveća zamerka, ili bolje rečeno greh, bila je prisutnost "neodbojkaških" predstavnika kao što su Gibraltar, Škotska, Severna Makedonija... Doduše, prelomna tačka bilo je izostavljanja članova federacija u kojima je ovaj sport i daleko razvijeniji. Možda su pojedini pomislili da će Poljake gnev proći u nekom momentu. Kako vreme prolazi, čini se, barem prema najavama koje stižu iz zemlje aktuelnih vladara Starog kontinenta na reprezentativnom nivou, da su moguće i radikalne metode. Čeka se samo i zvanično potvrda, iako ne deluje da će uvređeni olako preživeti Sikirićevo potpuno ignorisanje.

Kao sledeći korak, koji bi ujedno i mogao da stvori razdor, spominje se formiranje novog klupskog takmičenja. Javlja se onda i dilema, kakve bi posledice mogle da imaju takve ili slične namere. Na osnovu trenutnih okolnosti i uopštenog raspoloženja, a i u smeru u kojem se sport kreće, verovatno nesagledive. Poznato je odranije koliko je samo reprezentativna košarka propatila zbog prepucavanja između Evrolige i FIBE. Sva je prilika da bi i odbojka mogla da dočeka dramatičnu epizodu sa ishodom koji i ne može da se pretpostavi. Upravo zbog "isključenja" Poljaka, kao i Italijana, provejava stav u javnosti da o sudbini evropske odbojke odlučuju oni koji imaju sposobnost koalicije i snalaženja u geopolitici, a ne oni koji su i najviše zaslužni za razvoj.

Navodno već postoje i interni dogovori, pogotovu ako CEV ne bude imao odgovarajuću ponudu. Šta bi to tačno trebalo da znači, delimično poprima i obrise mističnosti... Osim što se podrazumeva da samo nadmetanje bude daleko primamljivije, naročito u finansijskom smislu. Evidentno je da se stremi ka cilju koji uključuje i stvaranje takmičenja koje bi umnogome podsećalo na košarkašku Evroligu. Nema informacija da se daleko odmaklo u realizaciji ideje. Sve se i dalje zasniva na izjavama sportskih radnika...

S druge strane, ukoliko Poljaci i Italijani naprave pakt, a tiho se spominje i da bi u celoj priči interes trebalo da imaju francuske ili turske ekipe, evidentno je kakav bi udarac doživeo CEV. Egzodus klubova sigurno bi se odrazio i na kvalitet. Podsećanja radi, protekle sezone su ženski kolektivi sa Apenina, kao što su Koneljano, Kjeri i Novara, dominirali u Ligi šampiona, CEV Kupu i Kupu izazivača. Osvojili su praktično sve moguće trofeje, samo potvrdivši svoju nadmoć u odnosu na konkurenciju. A i kod odbojkaša je manje-više sličan odnos. Italijanski i poljski timovi suvereno vladaju elitom u poslednjih pet godina. Zaksa je baš u tom periodu prigrlila tri titule, dok su Lube i Trentino po jednom bili najbolji. Ništa drugačije nije ni u CEV Kupu zbog uspeha Monce, Modene i Rešova u prethodna tri leta. Povremeno se desi u Kupu izazivača i iznenađenje, kao što je bio slučaj 2022. i 2023. kada su francuski Nant i grčki Olimpijakos trijumfovali. Ipak, aktuelni prvak i dalje dolazi iz jedne od tzv. velesila - reč je o ambicioznoj Varšavi.

Upravo zabeleženi rezultati ukazuju na to da bi najbezbolnija opcija bila pronalaženje zajedničkog jezika, pogotovu ako se ispostavi da se ideja ne zasniva samo na praznoj priči. Međutim, da se stvarno nešto kuva, pokazuje i obraćanje Artura Popka, koji se nalazi na mestu potpredsednika Odbojkaške federacije Poljske. Funkcioner je dao prilično smeli nagoveštaj, napominjući da u ime klubova iz njegove države može da istakne da će biti razgovora sa italijanskim, turskim i francuskim predstavnicima. Naravno, pod uslovom i da bude neophodno za bilo kakvu vrstu takve incijative. Da li će stvarno i doći do pregovora ili se samo pravi pritisak na izabrano rukovodstvo, verovatno je pitanje svih pitanja...

Ono što je i očekivano, CEV neće biti nemi posmatrač raskola ako zaživi vizija o novom takmičenju. Potencijalno će pokušati na različite načine da uzvrati udarac, primora ili spreči odlazak najboljih klubova... A tek tada bi i trebalo da bude jasnije sa kakvim posledicima uopšte odbojka može da se suoči.

Đula Mešter, Roko Sikirić i Ivan Knežević

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Evropska odbojka na raskrsnici: Na pomolu veliki raskol ili samo prazne priče...

Uživo

Tenis

Odbojka

eFudbal

Stoni tenis

Badminton

Najava mečeva