Džaba vam novci, moji sinovci: Kris Frum je dukat žuti

Čuveni kompozitor je čovečanstvu podario „Rapsodiju u plavom“ i „Plavi ponedeljak“, Kristofer (Kris) Frum je biciklističkom svetu demonstrirao rapsodiju u žutom, ali u nedelju!

Četvrti put u karijeri, treći put uzastopno je strela s Ostrva najbrže preletela francuske doline i brda i zabila se u pobedničku tačku. Putanju od 3.540 milometara je prešla za 86 časova 20 minuta i 55 sekundi, drugoplasirani Kolumbijac Rigoberto Uran zaostao je za šampionom 54 sekunde, dok je trećeplasiranom Francuzu Romanu Bardeu trebalo 2 minuta i 20 sekundi više od pobednika da pređe 21 etapu od nemačkog Disedolfa do pariškog Šanzelizea.

Kad je u petoj etapi preuzeo prvu poziciju u ukupnom poretku od sunarodnika Geranta Tomasa , bilo je jasno da će čovek kog su tokom života pratile razne nesrećne okolnosti jedino ga grom nije udario (automobil jeste) - ljubomorno čuvati u svom vlasništvu žutu majicu. Munjevito je vozio svog dvotočkaša, zgromio konkurente, najvećim suparnicima ’’dao pedalu’’ i uzdignutih ruku odlazi iz Pariza, iako nije ostvario ni jednu etapnu pobedu ove godine!

Pretnja koju mu je sredinom trke uputio Italijan Fabio Aru nije štrecnula bicilklistu rođenog u Keniji, po završetku 14. etape se vratio na čelo karavana, na kraju je postao kralj Tur de Fransa i samo ga još jedna pobeda u generalnom plasmanu deli od deobe carske titule koju nose četvorica najuspešnijih u istoriji Trke kroz Francusku (Bernar Ino, Žak Anketil, Edi Merks i Migel Indurain).

Nečiji drugovi su biseri rasuti po celom svetu, a Frumovi po drumovima francuskim, pa su ga pogurali do najvišeg stepenika na podijumu, jer ga je tokom 15. etape zadesio peh - problem vezan za točak je rešio uz pomoć klupskog kolege iz Skaja Mihala Kvjatkovskog, a onda ga je ostatak ekipe predvođen Serhiom Enaom i Mikelom Njevesom „dovukao“ na poziciju s koje se i dalje videlo prvo mesto.

Ostalim pretendentima na tron kao da su ove sezone trebali pomoćni točkovi na biciklima, padali su, ali se u „sedla“ nisu vraćali, pa je jedino Roman Barde svog „konjića“ jahao u skladu s renomeom i očekivanjima pre takmičenja.

Na samom početku je posle pada Alehandro Valvedre zavšio trku, osetivši na sopstvenog koži da su rogovi bikova u koridi mekši od galskog asfalta, zatim se isto desilo Ričiju Portu tokom devete etape, pa je Kengur umesto da spakuje rivale u torbu, spakovao svoje kofere i rekao zbogom 104. Tur de Fransu.

Kafeterosi su nade polagali u Naira Kintanu, međutim, Kondoru sa Anda su prerano posečena krila, ali je njihov drugi pik Rigoberto Uran osvetlao obraz svojim sunarodnicima. Dete sa sedme planete se ovoga puta spustilo samo stepenik niže u odnosu na Fruma, pa je narod u zemlji kafe i koke u trans pao zahvaljujući biciklizmu.

Sušne godine za Francuze nikako da prestanu. Nadali su se domaći ljubitelji da će vicešampion iz 2016. Roman Barde konačno prirediti zadovoljstvo svim Trikolorima i zaliti temelje nacionalnog sporta koji već 32 godine pucaju, nikako da se na krovu zavijori plavo-belo-crvena zastava, ali posle svega Galski petlovi više veruju da će neka koka doneti na svet jaje u boji najbitnije majice u svetu „pedaliranja“ nego što će neko od njihovih ljubimaca istu obući pošto se svetla na pozornici ugase.

Kad je reč o timskoj konkurenciji, oni koji veruju u tezu da se „dobro dobrim vraća“ mogu da likuju. Solidarnost koju je Tim Skaj pokazao prilikom defekta koji je pogodio Fruma u prelomnim trenucima trke, donela je britanskom društvu na dva točka pobedu u ekipnoj konkurenciji. Prošlogodišnji pobednici, članovi španskog Movi stara, najvećeg konkurenta Frumu i kompaniji, kao da su ostali na drugoj strani Pirineja, toliko su deklasirani, pa im ni još 3.000 kilometara ne bi pomoglo da sustignu ekipu iz Mančestera. Od svih ekipa, jedino su svoju čast spasili domaćini, jer je samo Bardeov AG2R La Mondijal koliko-toliko pratio galop Skaja, dok su ostali kaskali za Britancima.

Ako su u drugim sportovima svi sem osvajača titule prolazni, u biciklizmu je najbolji na prolaznim ciljevima neko čije ime se pamti, a ovog puta je to Australijanac Majkl Metjus, naslednik Petera Sagana, koji je diskvalifikovan jer je u 4. etapi laktom udario Marka Kevendiša.

Tačkastu majicu, zvanje prvog „alpiniste“ (brdskog vozača broj 1) Trke kroz Francusku u narednih godinu dana nosiće domaći vozač - Voren Bargil, a da Ujedinjeno Kraljestvo proslavi „duplu krunu“ pobrinuo se Sajmon Jejts, prvoplasirani u konkurenciji mladih biciklista.

Zavesa na ovosezonsku borbu za najvažniji pehar ciklo sporta je spuštena, rampa takođe, ali će onima koji budu pali na doping testu malo duže sijati crveno pred očima.

Ovogodišnji prvak će sledeće godine pokušati da žutu majicu oboji zlatom, ostali će uloženim novcem , snagom i odlučnošću pokušati da iznedre nekog ko će monarha biciklizma ostaviti bez krune i priuštiti zadovoljstvo fanovima sa čijih će se usana čuti pročitati da je kralj abdicirao.

Za sada im to ne uspeva, jer sa alpskih brda i dalje odzvanja – džaba vam novci, moji sinovci - Kris Frum je dukat žuti!

Piše: Dragan Stojić

(FOTO: Action images)