Dušan Bajatović o planovima RK Vojvodina: Želimo povratak u Spens, cilj je da napravimo klub za Ligu šampiona

Pokušava fudbalski klub Vojvodina da se primakne večitim rivalima i postane konkurentna u borbi za trofeje, ali zato rukometaši iz Novog Sada predstavljaju meru jedinicu uspešnosti. Iako je iza rukometnog kluba Vojvodina vrlo uspešan period, pre nešto više od pet meseci došlo je novo rukovodstvo. Na čelu sa Dušanom Bajatovićem.

Bila je to odluka koja je izazvala mnogo pažnje, s obzirom na to da je Bajatović i generalni direktor fudbalskog kluba. On je u intervju za novosadski Dnevnik pričao o aktuelnom trenutku, kao i odluci da se oproba na novoj funkciji.

“Jednostavno, osetila se potreba u našem sistemu, koji je iznedrio nebrojano trofeja i titula, za nekom novom snagom, energijom i svežinom, ali je potrebno da naglasim to da mi u klubu to ne gledamo kao smene, nego kao mešanje karata u istom špilu. U nekim dogovorima ovo je trebalo da bude samo jedna stepenica više. Vojvodina je uvek na prvom mestu svima nama”, poručio je Bajatović na početku razgovora za Dnevnik.

Jasno je da je prvi cilj zadržavanje dominantne uloge u Srbiji.

“Kao i u svakoj sezoni do sada, naše ambicije su vrlo visoke, kako na domaćoj, tako i na međunarodnoj sceni, gde smo u Kupu EHF već eliminisali prvaka Italije Briksen i ukoliko budemo imali malo sreće pri žrebu, smatram da daleko možemo da doguramo. Selektiran je tim koji prosto ima obavezu da se bori za najviše ciljeve. Pred nama je najujednačenije i, možda, najjače prvenstvo Srbije u poslednjih nekoliko godina, što je jako dobro za srpski rukomet u celini. Pravimo četvorogodišnji plan i sistem, koji na svom kraju mora da iznedri klub na nivou Lige Evrope i u sledećem koraku Lige šampiona. Mada, svima koji prate globalno sport, sve je jasnije to da veliki hoće samo sa velikima i ta „utakmica“ neprekidno traje”.

Veliku podršku rukometaši Vojvodine imaju i od navijača.

“Slažem se da je to sada izraženije nego što je to bilo u poslednje vreme. To je još jedna nova snaga Vojvodine. Neka vremena nesporazuma su iza nas, shvatili smo svi da nam je Vojvodina na prvom mestu i da moramo da je zidamo od temelja. Sada smo čvrsto jedinstveno na istom zadatku, da budemo što jači. Nedavno su najvatrenije pristalice našeg kluba pružile podršku i svih 60 minuta su nas bodrili protiv Radničkog, a reakcija igrača se odmah videla. Ostvarena je pobeda od 16 golova razlike protiv čvrstog protivnika iz Kragujevca, koja je proistekla razmenom energije sa terena i sa tribina”.

Stiče se utisak da ste vi i predsednik FK Vojvodina Dragoljub Zbiljić dobili u amanet da stvorite nove vetrove u novosadskom sportu?

“Slažem se. I da hoćemo, a nećemo, od toga ne možemo da pobegnemo. Nas dvojicu je, pored menadžerskog duha, sport zbližio, stvorilo se veliko prijateljstvo i vrhunska saradnja. Uspešni smo na svojim pozicijama i to želimo da prenesemo i na sport. Konkretno, rukometni i odbojkaški klubovi sa imenom Vojvodina već godinama traju kao šampionski projekti, a ono sledeće je i da se FK Vojvodina popne na vrh. U to zajedno čvrsto verujemo. Naravno, svega ovoga ne bi bilo bez snažne podrške Grada Novog Sada i doskorašnjeg gradonačelnika Miloša Vučevića, koji je prepoznao sport kao veoma bitnu stavku u razvoju grada”.

Mnogo se vodi polemike u vezi toga što Vojvodina igra na Slanoj bari, a ne na Spensu. Da li ste razmišljali da se ponovo vratite pod svodove hrama sporta?

“Apsolutno se slažem sa vama da smo izmeštanjem kluba na Slanu baru ostali bez dela posetilaca na utakmicama. Devetostruki niz titula bi sigurno bio valorizovan mnogo većom posetom publike na rukometu da igramo na Spensu. Zna se da je naša crveno-bela, vojvodinaška kuća, na „Karađorđu“ i Spensu. Ali, prosto RK Vojvodina je ušao u problem razvojem i jačanjem. Kada ste šampioni i učesnici regionalne Seha Gasprom lige onda morate da igrate u sali koja ispunjava određene uslove, a tu pre svega mislim na podlogu i broj sedećih mesta. Trenažni proces i zadovoljenje tih potreba smo našli u hali na Slanoj bari, ali i to ima svoju cenu. Duboko se zagazilo u projekat renoviranja Spensa, ali, na žalost, nisam primetio da su klubovi uključeni u taj proces, da i oni kažu šta su njihove potrebe. Smatram da je sada velika šansa da, pored velike dvorane, u Spensu dobijemo i dvoranu 2.500–3.000 sedećih mesta i tako napravimo sjajne uslove za sve dvoranske sportove. Da uprostim, RK Vojvodina želi povratak na Spens, ali onog trenutka kad se stvore uslovi za to”.

Možete li da obećate da će se u maju ponovo tradicionalno slaviti titula u Novom Sadu?

“U ovom trenutku, gledajući rostere ostalih ekipa i budžete, gotovo sam siguran da to mogu da vam obećaju i u Šapcu i u Beogradu i u Pančevu. Svi u klubu čvrsto verujemo u takav ishod i sve ćemo učiniti da istoriju RK Vojvodina dopunimo još jednom titulom. Neka ona bude rezultat jake Arkus lige, borbe sa jakim klubovima, dobrim timovima i stvaranjem još bolje atmosfere u rukometu. Ako do toga dođe, onda će nesumnjivo najveći dobitnik biti reprezentacija Srbije i na država, koja će u budućnosti imati benefit od svega toga”.