Dosije Zvezda: Slavna prošlost, učmala sadašnjost, neizvesna budućnost
Vreme čitanja: 6min | čet. 23.05.24. | 16:12
Klub iz Ljutice Bogdana sedam godina bez trofeja, 16 bez titule, Evropa je iz ove perspektive daleka, a o borbi za pehare se više i ne govori u nekada gigantu srpskog rukometa. Još jedna mučna sezona je završena tiho. Traži se trener, naslednik Nedeljka Matića koji je za nešto više od šest meseci na kormilu izvukao maksimum iz skromnog sastava
Crvena zvezda dominira ove sezone u kolektivnim sportovima u Srbiji. Fudbaleri i rukometašice su osvojili duplu krunu, košarkaši takođe, bore se i za treći trofej – KLS, odbojkaši su šampioni zemlje, kao i fudbalerke... Jedan klub iz trofejnog Sportskog društva tavori već godinama, a to je muški RK Crvena zvezda.
Nikako da se crveno-beli rukometaši vrate na staze stare slave. Ove sezone je još napravljen korak napred, šesto mesto, za razliku od prošlogodišnjeg sedmog u Superligi Srbije. Za trofejni klub koji je devet puta bio šampion zemlje, pet puta osvojio Kup Srbije, jednom Superkup – skromno. Kao da je zaboravljen od svih, pušten niz vodu da tavori u prosečnosti i da se snalazi iz godine u godinu, bez ambicije da se krene napred.
Izabrane vesti
Poslednja iskra bila je pre sedam godina, kada je Nenad Peruničić kao trener osvojio Kup Srbije i Superkup. Posle toga brojni problemi, očajna finansijska situacija. Zvezda još malo „slavi“ punoletstvo bez titule. Poslednja je osvojena davne 2008. godine kada je svoju pretposlednju sezonu odigrao legendarni as Nenad Peruničić, sadašnji generalni direktor kluba. Posle povratka iz Španije, u smiraj karijere stigao je popularni Terminator da nadoknadi ono što je propustio 1993. godine u kultnoj majstorici finala plej-ofa u Pioniru koji se i danas prepričava u rukometnim vodama.
Tada je na terenu bio još jedan veteran, Nenad Maksić, kao klinac je počinjao Draško Nenadić, sadašnji kapiten tima, a na klupi je sedeo tada mladi stručnjak Nenad Kraljevski. Daleko je i tada Zvezda bila od neke ozbiljne evropske priče, kao sredinom devedesetih kada je igrala polufinala Kupa kupova i ispala od strane Teke iz Santandera koju su na terenu predvodili Talant Dujšebajev i Mihail Jakimovič. Tada je Pionir bio mali da primi sve koji su želeli da prate međunarodne utakmice. Danima se tražila karta više, rukomet je bio među vodećim sportovima u zemlji...
Pre poslednje titule je Zvezda dominirala u Srbiji, sa večitim rivalom Partizanom se borila za domaće trofeje, imala blistave izlete u Evropi, igrala redoveno Ligu šampiona, dečurlija iz Ljutice Bogdana sa Rastkom Stojkovićem, Nikolom Manojlovićem i Nenadom Vučkovićem na počecima karijera i mlađanim, supertalentovanim Petrom Nenadićem je srušila Celje, šampiona Evrope, na prepunoj Banjici...
To su bili dani, setno se sećaju svi koji vole rukomet i kojima u venama teče crveno-bela krv. U sezoni 2016/2017 Zvezda se borila sa Vojvodinom za titulu. Bila je druga u ligaškom delu, na kraju treća, a tim koji je s klupe predvodio Nenad Peruničić je stigao do trofeja Kupa Srbije i kasnije Superkupa.
Posle toga je rezultatska kriza i tavorenje. Tragično je nastradao predsednik kluba Mirko Butulija, a Zvezda od tada nikako da stane na noge.
Tračak nade da idu bolji dani kluba dogodio se pre dve godine, kada je još jedan legendarni as Zvezde, srpskog i svetskog rukometa, Dragan Škrbić, seo na užarenu funkciju predsednika. Najavljena je borba za vraćanje crveno-belih prvo u vrh našeg rukometa, a kasnije i borba u Evropi. Došlo su na papiru eminentni sponzori, ali onaj najveći koji je trebalo da bude garancija blistave budućnost je otkazao saradnju, odnosno nije platio ni cent od dogovorenih obaveza, za naše uslove odličnog ugovora, verovatno najvećeg u istoriji srpskog rukometa. Taj proces je i dalje u toku, Zvezda je predala Sudu tužbu i zasad nije poznato u kom smeru to ide.
Od najavljene borbe za plej-of (do četvrtog mesta) i Evrope nije došlo i pored solidnog sastava koji je leta 2022. godine napravljen. U klub se vratio Draško Nenadić posle šestomesečne pauze zbog bolesti, vraćeni su iz inostranstva Branko Kankaraš i Miloš Bujišić, dovedena i domaća pojačanja, plus stranci, Tunišanin Ramzi Majdub i Izraelac Rotem Segal, uz solidnu bazu starosedelaca sa Mirkom Đurovićem, Viktorom Matičićem...
18.15: (2,00) Kriens Lucern (8,00) Kadeten Šafhauzen (2,10)
Ipak, idila je kratko trajala. Usled finansijske krize, igrači su po ustaljenoj praksi prethodnih godina već na polusezoni napuštali tim, pa je Zvezda završila sezonu na sedmom mestu bez pet-šest igrača s početka šampionata, koje je bajno krenulo pobedom nad favorizovanim pančevačkim Dinamom.
Protekle nedelje završila se još jedna mučna sezona po crveno-bele rukometaše. Skromna je bila, tako je i najavljena. Nije se više očekivalo od kluba iz Ljutice Bogdana koji je startovao sa skorom 1-4. Već sredinom oktobra prošle godine je Zvezdina priča za plej-of i Evropu bila završena. Posle poraza od večitog rivala Partizana na Banjici smenjen je tadašnji trener Anton Bukilić koji je nasledio Ratka Đurkovića koji je bio godinu i po na kormilu crveno-belih.
Stigao je iskusni stručnjak Nedeljko Matić na kormilu Zvezde i iz skromnog sastava izvukao maksimum. Klub iz Ljutice Bogdana se stabilizovao, dobijao rivale približnog kvaliteta i one slabije. Posle očajnog starta čak je bilo dovedeno u pitanje opstanak, ali kao je šampionat odmicao videlo se da je Zvezda kvalitetnija od donjeg doma – Obilića, Jugovića, Vranja, Proletera i Uba. Ipak, za nešto više nije se imao kvalitet. U sudarima sa sada već velikom četvorkom srpskog rukometa osvojen je samo bod, i to protiv Partizana u večitom derbiju u Šumicama kada su jedino tribine bile dobro popunjene. Zvezda je bila daleko iza Vojvodine, Metaloplastike, Partizana i pančevačkog Dinama.
Crveno-beli su radili u tišini. U medijima, u većini njih koji tradicionalno prate ovaj sport samo u januaru, Zvezda je bila u žiži sredinom aprila posle incidenta i napuštanje terena u Leskovcu i kasnije suspenzije od godinu dana za sportskog direktora kluba Ognjena Kajganića.
Ako je išta dobro iz ove sezone je da nije bilo lomova i finansijske krize, da su igrači s početka sezone ostajali u klubu. Vredi istaći drugu mladost 35-godišnjeg desnog beka Miloša Bujišića koji je bio najbolji igrač tima ove sezone. Mihailo Šljukić na levom beku je konačno dobio šansu, solidan je bio u drugom delu sezone iskusni pivotmen Dušan Andrejević, uz standarnog desnog krila Uroša Kolundžića, mladi Sava Radovanović je na momente najavio da ima potencijal, opet je nekadašnji juniorski reprezentativac, bronzani iz Portugalije, Dušan Šmigić, bio u drugom planu... Ponekad su i golmani imaju svoj dan, pre svega Miloš Kovačević. Kapiten Draško Nenadić je imao probleme s povredama... Tanko za neke veće ambicije.
Od Zvezda niko više ništa ni ne očekuje, to je možda i najporaznije po klub iz Ljutice Bogdana. Navijači su odavno digli ruke od kluba. Šumice zvrje prazne, na nekim utakmicama nije bilo više od 100 gledalaca. Jednostavno, nisu pristalice crveno-belih navikle da gledaju svoj klub da se bori za peto-šesto mesto.
Slavna prošlost, učmala sadašnjost i tumaranje u proseku, a šta donosi budućnost? Čini se neizvesnost, da se ne vidi svetlo na kraju tunela.
Dok rukometašice Zvezda doživljavaju najsjajnije dane u istoriji, osvojile su duplu krunu, najavljuje se velike ambicije u Evropi, na Banjici je bilo 1.500 ljudi u prvom meču finalne serije plej-ofa protiv Železničara iz Inđije, rukometašima je budućnost u magli...
Dok se Partizan probudio dolaskom nove uprave proteklog leta, stigao do trofeja, Kupa Srbije, posle 11 godina, odradio odličan prelazni rok, najavio velike ambicije, Vojvodina pravi još jači tim za Ligu Evropu, pančevački Dinamo je aktivan na tržištu... Ovi timovi već imaju gro rostera za narednu sezonu, a u Zvezdi se ništa ne dešava.
Trener Nedeljko Matić je još pre mesec dana dogovorio saradnju sa Steauom iz Bukurešta. Posle nešto više od šest meseci napušta Ljutice Bogdana, u najavi je odlazak nekoliko igrača. Opet će ekipa po oprobanom neuspešnom receptu da se pravi u avgustu, kada Zvezda ne može da bira nego šta joj ostane, da „skrpi“ tim kao što je radila i prethodnih godina.
Treba Zvezda srpskom rukometu, treba Beogradu opet večiti derbi kada se traži karta više, ali Zvezda spava već dugo... I plej-of i borba za Evropu iz ove perspektive izgledaju kao nemoguća misija za naredni šampionat.
Pitanje trenera je već trebalo da bude rešeno jer su u klubu odavno znali da Matić odlazi. Težak posao čeka čelnike kluba... Od Zvezde je ostalo samo ime. Nije tajna da je klub na lošem glasu kod igrača. Poverenje se teško stiče, a lako gubi...
Teški dani su u Ljutice Bogdana...