Deutscher Meister – Mijajlo Marsenić

Nije bilo nimalo lako u Manhajmu. Rajn Nekar Leven je “kidao” kao da mu je meč biti ili ne biti. Da li su vas iznenadili jakim otporom?
“Znali smo da neće biti lako iako im ovaj meč ništa nije značio, pre svega jer se nekoliko igrača oprašta od kluba, kao što je prva zvezda Juri Knor. Sigurno su rukometaši Rajn Nekar Levena želeli da na najlepši način završe sezonu, bila je puna dvorana. Počeli smo u nekom grču, ulog je bio veliki, ali smo znali da je potrebno samo malo da se povežemo, da imamo nekoliko minuta naše igre. Nismo paničili, kao i protiv Olborga u Berlinu u prvom meču četvrtfinala Lige šampiona, kada smo gubili šest golova razlike. To nas krasi cele sezone, ta vera, nema odustajanja nikada, idemo samo dalje, dalje… Došlo je naših pet minuta u nastavku, brzo smo od tri gola zaostatka došli do tri pogotka prednosti i mirno smo priveli meč kraju. Pokazali smo opet taj karakter koji nas krasi tokom cele sezone”.

Ima li snage za vikend, za finalni turnir Lige šampiona?
“Naravno, za tako nešto mora da ima snage i motiva. Zna se da je Keln i Lankses arena nešto najbolje što svetski rukomet ima, da je dvorana uvek ispunjena do poslednjeg mesta, svih 20.000 gledalaca, da su fantastične utakmice, neizvesne. Kada vidiš taj ambijent tamo, nema umora, svi daju i više nego što u tom trenutku mogu. Biće mnogo naših navijača, dolaze nam i porodice, prijatelji. Imamo sada nekoliko dana da se spremimo za subotu i meč sa Nantom. Ne možemo da obećamo novu titulu, ali učinićemo sve da dođemo do još jednog pehara. Iskreno, toliko sam bio fokusiran na Bundesligu, da uopšte nisam razmišljao dosad o Kelnu, ali sada, kako se približava finalni turnir, sigurno da ću, kao i saigrači, da mislimo o Nantu. Igraćemo našu igru kao i do sada”.

Da li su pouke iz prethodnih sezona izvučene? Uvek ste dobro počinjali, ali u finišu ste posustajali i ostajali bez titule.
“Jeste, uvek smo imali neke nepredviđene poraze koji su nas izbacivali iz ritma. Posle toga smo patili u sledećoj utakmici, nismo imali kontinuitet. Mislim da je presudno bilo ove sezone što nismo imali povrede, svi smo bili zdravi, pa smo kako je šampionat odmicao bili sve bolji”.

Marsenić u dresu Srbije (©Starsport)

Poznato je da Fihse nema dugačku klupu. Prethodnih godina to je uvek bilo osam-devet igrača u rotaciji. Ove sezone su iskočili mladi, levoruki srednji bek Nils Lihtlajn i levo krilo Tim Frajhefer. Da li je ta duža klupa bila i presudna za titulu, prvu u istoriji kluba?
“Ponosan sam kao su odigrali Nils i Tim. Oni imaju samo 22 godine, a igraju kao da im je 35. Videli ste kako je odigrao Frajhefer u Manhajmu. Nijednog trenutka nije pokazivao nervozu, sve penale je realizovao u ključnim trenucima. I Lihtlajn je strašan, on je taj koji je povezao Matijasa Gidsela i Lasea Andersona. Oni su dobili veliko poverenje u klubu, ali i slobodu i šansu su iskoristili. Pohvalio bih i Fabijana Videa. S njim igram već sedam godina u Fihseu i nikada ga nisam video ovako dobrog”.

Mnogi kažu da nikada nisi videli boljeg ni Marsu, posebno napadački?
“Dobro, meni golovi nisu toliko važni, ne jurim ih. Najbitnije mi je da igram odbranu kako treba. U napadu, slušam šta mi se kaže: ‘Stani ovde, budi tu’. Bitnije mi je da napravim dobar blok, a golovi ako dođu… Nisam imao povrede ove sezone, čuvam se, pazim, u teretani radim mnogo na sebi”.

Protiv Kila u Vunderino areni je bila vaša golgeterska rapsodija u možda ključnoj pobedi u borbi za titulu.
“Različito se ekipe spremaju protiv nas. Neko izlazi dublje na Gidsela, neko pliće, puštaju šuteve sa devet metara. Kil je tada imao strategiju da zaustavi Gidsela, igrao je domaćin dublju zonu, a ja sam to koristio, pa su došli i ti golovi”.

Svi pričaju o Matijasu Gidselu, o čudesnim potezima i golovima vašeg saigrača. Kako je igrati s njim? Mi novinari smo dosadni s tim pitanjem, ali logično kada se vidi da neko pravi takvu razliku na terenu kao danski “čovek od gume”.
“Jeste, svi pitaju o njemu. Ja uvek kažem da se takav rukometaš rađa jednom u 100 godina. Meni je privilegija što treniram s njim, delim svlačionicu, igramo zajedno… Matijas je taj koji sve nas čini boljim igračima nego što jesmo”.

Na klupskom nivou ste osvojili sve što je moglo, Ligu šampiona, Ligu Evrope, sada i Bundesligu, domaće trofeje u Srbiji i Makedoniji, SEHA ligu… Ima li nada da ćete i sa reprezentacijom, da ne kažemo, nešto da osvojite, ali bar da napravite iskorak u odnosu na prethodne godine, neki plasman u Top 10?
“Sve klupske trofeje koje sam osvojio bih menjao za jednu medalju sa reprezentacijom. Odličje sa svojom zemljom je nešto najveće što možeš kao sportista da ostvariš. To je san svih nas, ali smo svesni da sada nije realno da pričamo o tome, da nismo imali uspeha prethodnih godina”.

Da li je moguć iskorak s Raulom Gonzalesom? Radili ste sa Špancem u Vardaru. S njim na kormilu ste se popeli na krov Evrope pre osam godina.
“Raul je sigurno jedan od najboljih trenera na svetu. Imao sam tu čast da tri godine radim s njim u Vardaru. On je pre svega vrhunski čovek. Siguran sam da Srbija s Raulom ima veće šanse da nešto više uradi nego dosad”, zaključio je Marsenić.