Barut u starim rukavicama: Tyson VS Jones Jr.

Deluje da je ono naše "bez starca nema udarca" kao stvoreno za ovu priliku i otvaranje teksta. Ali reći da su Majk Tajson i Roj Džons Junior tek obični „starci" bilo bi velika greška, blasfemija. Osim ako nam večeras od 02.00 po srednjoevropskom vremenu ne dokažu drugačije.

Nadamo se da tako neće biti, jer ljudi koji su pisali istoriju ovog sporta teško da mogu da podbace, naročio sada kada se posle mnogo godina van ringa vraćaju u magični četvorougao. Vraćaju se u želji da boksu vrate makar deo onoga što im je dao, ali i navijačima, ljubiteljima borilačkih veština, pa i samima sebi. A pre svega, žele da daju, podele sa onima kojima je to daleko potrebnije, pošto cela neto zarada ovog događaja ide u humanitarne svrhe.

Zajedno im je 105 godina (Tajson 54, Džons 51), imaju za sobom 133 (58 - 75) profi borbe, 116 (50 - 66) pobeda, od čega nokautom 91 (44 - 47) i pet šampionskih pojaseva. Dve žive legende plenmenite veštine, Majk Tajson i Roj Džons Junior uradiće ono što nisu uspeli pre dve decenije – konačno će da ukrste rukavice.

Za onog ko iole poznaje boks i plemenite veštine, predstavljanje ova dva susperstara bilo bi nepotrebno. Jednostavo, to su ljudi koji su podigli plemenitu veštinu na nivo koji pre njih nije viđen. Tajson paklenim tempom i razornim udarcima sa obe ruke, a Džons verovatno neprevaziđenim majstorstvom prilagođavanja protivniku i upotrebom čitavog boskerskog arsenala, od neverovatnog kretanja i pakleno brzih ruku, do eskivaža i defanzive koja je, u njegovim najboljim danima i izvedbama, delovala kao čuvena scena iz Matriksa kada Neo (Kijanu Rivs) izmiče pred kišom metaka. Bukvalno.

Vreme kada su njih dvojica vladala, a to je uglavnom poslednja decenija prošlog i sam početak ovog veka, smatra se zlatnim periodom, nakon čega je usledila duga pauza do novog talasa vrhunskih boraca u najtežim kategorijama koji je usledio minulih godina. Prevashodno u najtežoj, ujedno za šire narodne mase i najatraktivnijoj. 

A u toj najtežoj, gde se često dvometraši od 120+ kilograma međusobno obračunavaju, Gvozdeni Majk je vladao gvozdenom pesnicom iako je visok samo 178 cm. Snaga i brzina udaraca koje je on kanalisao bukvalno „iz pete" do glave protivnika i dalje je neuporediva. Ta furioznost, odlučnost, taj pogled i stav retko su koga ostavljali ravnodušnim. Tajson je u ring ulazio samo u crnim patikama i šortsu, sa isečenim peškirom umesto majice. Nije bilo kod njega mnogo glumatanja, pošto je dolazio da odradi posao, u najboljem stilu mašine za mlevenje stvorene od ruke, znanja i srca njegovog duhovnog oca, legendarnog Kasa Damata. Problematični izgrednik iz Bruklina, džeparoš i prevarant koji nikada nije upoznao oca, a majku bolje i da nije, stasao je već sa 19 godina u boskerskog boga pošto je ponizio dotadašnjeg šampiona u teškoj kategoriji Trevora Berbika.

Majk Tajson (©Reuters)

Usledio je period neverovatnih uspeha od nekoliko godina, koji je završen svima dobro poznatim životnim problemima – od preteranog korišćenja narkotika, lakih žena i papirnatih prijatelja, do presude za silovanje, zatvora, dva skupa razvoda i mnogih razočaranja. Život za film već nekoliko puta je ekranizovan, ali čini se nikada dovoljno dobro. Možda je tako i bolje, jer se scenario piše i dalje pred našim očima, a ova večerašnja borba je tek nova scena.

A ko zaista želi da upozna ovu ikonu, neka pogleda neki od dokumentaraca, pošto daju jasniju sliku ovog sada uspešnog biznismena, porodičnog čoveka i voljenog sportskog heroja poteklog sa samog dna društvene stratifikacije.

I ako je Tajson bio razbijač, onda je Roj Mlađi bio umetnik u ringu. U pravom smislu te reči, kao što je to u fudbalu bio sada već nažalost pokojni El Pibe Maradona (neka mu je laka crna zemlja!). Minus zloupotreba narkotika i raskalašani život.

Pažnju svetske javnosti skrenuo je još 1988. kada je sa 19 godina dominirao na Olimpijskim igrama u Seulu u polusrednjoj kategoriji, da bi u finalu protiv domaćeg borca, odavno zaboravljenog Park Si-Huna doživeo veliku nepravdu. Te Igre su inače bile i ostale sramotan primer nameštanja za sportiste iz Južne Koreje, posebno u boksu, a taj meč je ekletantan primer krađe. Nepravda je ispravljena mnogo kasnije kada je Amerikancu s pravom pripala zlatna medalja (Korejac je zadržao svoju) pošto je u tom opskurnom finalu bio i više nego dominantan.

Bez starca nema udarca (©Reuters)

Nakon toga usledila je jedna od najboljih karijera u profi boksu ovenčana šampionskim titulama u četiri kategorije – srednjoj, supersrednjoj, poluteškoj i teškoj. Čini se pak da je poluteška „njegova" kategorija i da je boks koji je prikazivao u tom periodu karijere nešto zaista posebno. Nezaobilazno video-štivo za svakog ljubitelja sporta i borilačkih veština.

Roj Džons je, za razliku od večerašnjeg rivala, imao relatvno normalan, porodičan život. Potekao je iz bokserske familije, otac mu je bio cenjeni profesionalac i ratni heroj, tako da mu je ovaj put bio nekako i ucrtan. Poput mnogih šampiona, ni on nije umeo da prepozna pravo vreme za odlazak u penziju (ili je pak hteo da dodatno napuni bankovne račune), pa je na kraju, mora se priznati, ipak "uprljao" karijeru.

Obračun između njih dvojice je navodno dogovoran još pre petnaestak godina, ali nikada nije došlo deo realizacije, pa je jasno da se raduju prilici da se odmere. Pošto su pak seniori, a i u pitanju je humanitarni meč, trajaće osam rundi po dva minuta i praktično neće biti proglašenja pobednika. Publike, naravno, u Stejlps centru neće biti zbog već poznate situacije u kojoj se nalazimo, ali će se direktan prenos naplaćivati po 49 dolara, a raspored humanitrane pomoći će određivati Tajsonova fondacija. Pored njihovog meča, tu je i još šest uvodnih borbi sa interesantnim likovima, kao što je na primer bivši šampion u teškoj kategoriji Hasim Rahman ili NBA zvezda Nejt Robinson.

I, na kraju, šta možemo očekivati? Ovakvi mečevi veterana nisu novost pošto se i ranije dešavalo da se odmere dva majstora u poznim godinama. I mora se priznati, retko je izgledalo spektakularno. Džons i Tajson su pak izbiljno shvatili ovo, te su obojica naporno radili, posvetili se i zaista na treninzima deluju odlično. Pitanje je samo koliko će ih snaga poslužiti i da li će moći da guraju svih osam rundi u punom ritmu. Naravno, tu postoji i mogućnost nokauta, a to je Majkijeva specijalnost. I dalje ima gromove u rukama, mada će teško moći da ih baca u ogromnim rukavicama od 12 unci predviđenim za ovu egzibiciju. Zato ne bi bilo iznenađenje i kada bi Džons Junior izdominirao ako uspe da zadrži distancu, u čemu je bio neprikosnoven.

Kako bude biće, ali eto lepog sportskog događaja pred kraj ove paklene 2020. Stari majstori će se potruditi da podsete na dane slave i vladavine i da pomognu onim kojima najviše treba.

Što je najbolje, sve se obavlja u duhu fer-pleja i poštovanja koje ukazuju jedan drugom. Teških reči nema, niti će ih biti, već samo ono što boks čini plemenitom veštinom.