Alpi su mu preniski, dajte mu Himalaje: Tadej Pogačar odbranio titulu na Tur de Fransu

Obično naše narodne umotvorine dobiju potvrdu u praksi, ali je ovoga puta, u 108. izdanju najprestižnije biciklističke trke na svetu – Tur de Fransu – jednu od njih u praksi demantovao Slovenac Tadej Pogačar.

Njemu je ovaj trijumf pre početka nadmetanja bio ’’namenjen’’, a na kraju se pokazalo da mu je i suđen, tako da su te dve činjenice dale konačan rezultat – Pogi je sačuvao tron na koji je zaseo prošle godine.

Ovosezonska Trka kroz Francusku je potekla poput Kolubare u normalnim okolnostima – tiho, ali je upad fanatične gledateljke s transparentom u rukama već u uvodnoj etapi izazvao pravu poplavu padova biciklista, što je jednog od dvojice najvećih favorita, prošlogodišnjeg vicešampiona Primoža Rogliča, sunarodnika novog – starog pobednika, primoralo da se posle 8. runde povuče s takmičenja zbog povrede, a isto je učinio, samo iz drugog razloga, i vodeći u generalnom plasmanu od 2. do 8. etape Holanđanin Matje fan der Pul, kome su pripreme za predstojeće Olimpijske igre prioritet.

Ako je u prvom delu trke bilo oscilacija kad je Pogačar u pitanju, usponi i padovi u generalnom plasmanu od 3. mesta na početku trke, preko šestog nakon etape broj tri, već od osmog čina sportske predstave na kojoj, u suštini, drame u njegovoj borbi protiv rivala na biciklima nije ni bilo, i skoro da je svoju ulogu mogao prepustiti dubleru, jer je po završetku 11. čina zavesa lagano spuštana, pošto je prednost vozača UAE Emirejtsa u odnosu na prve pratioce Rigoberta Urana iz Kolumbije, Danca Jonasa Vingegorda i aktuelnog šampiona Đira, predstavnika Ekvadora Ričarda Karapaza, iznosila preko pet minuta, a anuliranje tolikog zaostatka ravno je sustizanju Useina Bolta u trenutku kad odmiče konkurentima 50 metara.

Zmajček je do druge uzastopne krune na najznačajnijem skupu vozača nemotornih dvotočkaša stigao zahvaljujući tome što je 21 etapu prevezao za 82 sata, 56 minuta i 36 sekundi, čak je i bal pretvorio u trandibal osvojivši još dva zvanja – najuspešnijeg takmičara na brdskim ciljevima (tačkasta majica) i ono koje pripada najboljem mladom biciklisti (bela majica) na Tur de Fransu 2021. godine, pritom dodajući na svoj konto i tri etapna prva mesta.

Foto: Reuters

Uspeh je jedno, ulazak u istoriju je viša dimenzija, tako da je 23-godišnjak iz Komende i u tome uspeo, jer je postao 21. učesnik Trke kroz Francusku koji je trofej podigao bar dva puta, po tom kriterijumu sad deli 9. poziciju na večnoj listi, a da ne bi naljutio sunarodnike, i njih, odnosno svoju zemlju, postavio je među 10 država u koju je otišlo više od jednog pehara.

Danci su čekali na novi uspeh na ovom grend tur nadmetanju duže nego Hamlet na osvetu Klaudiju, a pokazalo se da je ovo njihova godina. Posle 3. mesta fudbalske reprezentacije na minulom Evropskom prvenstvu, slave drugo mesto Jonasa Vingegorda, koji je posle tačno dve i po decenije (pobeda Bjarnea Risa) doneo plasman na pobedničko postolje i slavlje u ’’zemlji rukometa’’.

Do središnjice trke je pripremao šemu,vozeći u drugoj polovini top 10 vozača, da bi od 11.etape sve brže počeo slagati kockice koje su ga dovele do najnižeg stepenika podijuma, a šest rundi kasnije je sve postavio na pravo mesto, prigrlivši vicešampionsku poziciju, koju je, bez šansi da ugrozi prvoplasiranog, zadržao do poslednjeg prelaska preko ciljne ravnine. Član tima JV je za Pogačarem, gledajući ukupno vreme, zaostao 5 minuta i 20 sekundi .

Čudne odlike demonstrira Ričard Karapaz, trećeplasirani ove godine. Čuvena Lokomotiva je pokazala da i po asfaltu može juriti kao po šinama, a za brze prolaske kroz alpske stanice višestruko je nagrađena. Time što je nakon poslednje etape zakoračio na najniži nivo podijuma, po dva osnova se čovek iz Tulkana upisao u anale francuskog tura: prvi je Ekvadorac kome je pošlo za rukom, mada su noge zaslužnije, da se upiše u trio prvoplasiranih, drugi je još bitniji – kompletirao je zbirku odličja na grend tur trkama, jer je 2019. pobedio na Điru, naredne godine je Vueltu završio na 2. mestu, sad je osetio vibracije i na ’’kockici’’ broj 3. Za prelazak 3.414,4 kilometara mu je trebalo 7 minuta i 3 sekunde više nego Pogačaru.

Da bi ostao upamćen kao veliki men s malenog ostrva Men, britanski reprezent Mark Kevendiš, kako smo najavili u priči o njemu, ostvario je podvig vredan divljenja, pošto se s nova četiri ’’plusa’’ pridružio najvećem biciklisti svih vremena, Ediju Merksu iz Belgije, na vrhu liste po broju etapnih trijumfa na ovoj trci (34), čak je u foto-finišu poslednje deonice ostao bez apsolutnog rekorda, s tim što će Kev, ukoliko ne okonča karijeru ove godine, imati priliku da se u budućnosti osami na čelu.

Sunce Bliskog istoka će obasjavati pehar namenjen najbržoj ekipi, on završava u vitrinama Bahrein Viktorijusa, koji je u slavlje uložio 249 časova, 16 minuta i 47 sekundi.

Zahvaljujući Tadeju Pogačaru, Komenda sija jače od Pariza, ’’grada svetlosti’’, a Triglav izgleda viši od Mon Blana.

Verujte, moguće je!

Piše: Dragan STOJIĆ