Antun Goreta: Italijani trče, džogiraju, šetaju pse... U Šibeniku je sve ozbiljnije shvaćeno

Vaterpolista iz Šibenika Antun Goreta pre dva dana se vratio iz Italije u rodni grad. Antun je pre sadašnjeg kluba, Ancija, nastupao za Solaris, Jadran iz Splita, Jug, Vašaš…

Goreta je prava osoba za pitanja Mozzart Sporta šta se dešava sa pandemijom korone u Italiji.
“Igram za klub iz manjeg mesta pored Rima. Otišao sam u našu ambasadu da bih za devojku i mene uzeo potrebne papire. Krenuli smo na put dug preko 800 kilometara, a da nas niko nije zaustavio. Stanje je, kažu, alarmantno, ima policije, ali nas niko nije kontrolisao. Tu mislim na Italiju. Tek na granici sa Slovenijom merili su nam temperaturu, pregledali… Isto se dogodilo na hrvatskoj granici. Sad sam u kući, u Šibeniku, u samoizolaciji koja traje 14 dana”, priča za naš portal Antun Goreta.

Kakva iskustva sa virusom korona nosite iz Italije?
“Na televiziji sve izgleda dramatično. Moje mesto je malo, imalo je sedam zaraženih ljudi. E sad, u celoj regiji je oko pet miliona stanovnika i oko 700 inficiranih virusom Covid -19. Čini se nije mnogo na taj broj stanovnika”.

Šta su vam kazali u klubu?
“Ništa ne znam pouzdano. Bilo bi dobro da se nastavi takmičenje, da se odigra plej-of, ali je delikatna situacija. Ukoliko se ne nastavi igra, teško da će nas isplatiti. Dakle, to je još jedan problem za nas sportistie koji živimo od toga”.

Da li je u klubu bilo još igrača sa ovih prostora?
“Bio je jedan igrač iz Srbije u Rimu. Ali je u Italiji, Latini, ostao teniski trener iz Srbije, moj prijatelj Srđan Benini. Kad smo se rastajali, zagrlili smo se, što je u ovim okolnostima zabranjeno. Policija je bila tu, posmatrala, ali nisu reagovali ”.

Trenutno ste u kućnoj izolaciji. Kako je stanje sa epidemijom u Hrvatskoj?
“Tek sam stigao. Mislim da je stanje slično kao u Srbiji. Moj otac radi, pa su za kretanje potrebne radne dozvole. Smatram da smo mi ozbiljnije shvatili situaciju nego Italijani. Oni džogiraju, šetaju pse…Sad, teško je biti pametan, o svemu moraju da govore eksperti”.

Da vas malo, relaksiramo, vratimo u prošlost. Da li ste još nešto trenirali osim vaterpola?
“U Školi košarke 'Dražen Petrović' trenirao sam košarku sa Dariom Šarićem. On je i tada bio fenomenalan igrač. Moj stari je gledao treninge pa mi je rekao, ‘sine nije to za tebe’.”

To znači da ste sa košarke prešli na vaterpolo?
“Sestra i ja smo treća generacija vaterpolista u porodici. Prvo je bio deda, potom se vaterpolom bavio otac i sada nas dvoje” .

Da li izdvajate neku utakmicu iz svoje dosadašnje karijere i za koje klubove navijate?
“Sa reprezentacijom Hrvatske U20 kad smo postali prvaci Evrope. U finalu smo dobili upravo Italijane. U fudbalu navijam za splitski Hajduk, u košarci za Šibenku”.

Svojevremeno hrvatski mediji su izveštavali o jednom vašem podvigu. O čemu je reč?
“To je bilo i prošlo. To je samo ljudski čin. Tirensko more je podivljalo, a moj saigrač Luco di Roko i ja smo uspeli da iz mora izvadimo više kupača koji su bili u opasnosti. I ponekog spasioca”.

Bićete učesnik i Mozzartovog Humanitarnog tiketa u podne, ali šta za kraj izdvajate kao životni moto?
“Naučen sam da volim dobre ljude, da ih ne delim po nacionalnosti, veroispovesti, rasi… Toga se držim u životu”, konstatovao je vaterpolista Antun Goreta.

Piše: Đurđe Mečanin
Djurdje.mecanin@mozzartbet.com

FOTO: A. Goreta, Priv. arhiva