Vujin: Kil je kompletan paket, ko uđe u njega teško izlazi, ali i Voša je na evropskom kursu
Vreme čitanja: 9min | pon. 14.10.24. | 08:43
Potpredsednik Novosađana za Mozzart Sport govorio je o klubu u kome je proveo sedam godina, o instituciji svetskog rukometa, ali se dotakao i početka sezone srpskog šampiona, Dodića i Jovanovića kao iks faktora
Kada se kaže Kil, misli se na rukomet. Jeste ovaj grad na severu Nemačke, na kišovitom Baltiku, ove sezone prvi put dobio bundesligaša u fudbalu, ali slavu grada pronosi decenijama rukometni klub, uz Barselonu, najtrofejniji na Starom kontinentu, sinonim za ovaj sport. Dve godine kontinuiranih uspeha Vojvodine, osvajanje EHF kupa i plasmana u Top 16 fazu znatno jače Lige Evrope (gol falio za nokaut rundu) doneo je četi Borisa Rojevića meč za dušu, za istoriju, za slavu crveno-belih, grada, Srbije...
U utorak (18.45) u velikom SPENS-u stiže uvek moćni Kil. Iako su Zebre u krizi poslednjih par godina, prošle sezone bili tek četvrti u Nemačkoj, a treći u Evropi, tim češkog stručnjaka Filipa Jihe je magnet za navijače. Prepoznali su Novosađani trenutak, kada ne igraju samo za sebe, već za Srbiju i popularizaciju ovog sporta, pa će tribine najveće dvorane u Srpskoj Atini da budu ispunjene do poslednjeg mesta.
Izabrane vesti
Čast da sedam godina igra u strašnom Kilu, u instituciji svetskog rukometa, kao što je Bajern u fudbalu, imao je Marko Vujin, potpredsednik jedanaestrostrukog uzastopnog šampiona Srbije, Vojvodine. Od 2012. do 2019. je levoruki bombarder iz Bačke Palanke nosio dres Kila, tri puta bio šampion, isto toliko osvojio Kup Nemačke, jednom Superkup i EHF kup. Izmakao mu je trofej Lige šampiona, ali je ostavio dubok trag u gigantu s Baltika.
Sada će da dočeka „svoje“. Naravno, sada njegovo srce kuca za crveno-bele boje Novosađana. Imaće ulogu domaćina, a opet će videti Domagoja Duvnjaka, Andreasa Volfa i Patrika Vinčeka s kojima je zajedno vojevao ljute bitke u Nemačkoj i Evropi.
Rukometna groznica trese Novi Sad. Čedo grada, najbolji sportski klub Srpske Atine, živi ovih dana za ovaj atraktivni sport.
„Kao klub smo se potrudili da i organizacioni i marketinški napravimo pravi spektakl. Privilegija je da dočekamo klub takvog renomea kao što je Kil. Nije ovo samo promocija kluba, grada već i države. Svih 6.000 ulaznica koje smo štampali su podeljene, a imamo mogućnost da otvorimo i gornji deo SPENS-a, pa se nadam da bismo mogli da imamo i više od 7.000 gledalaca. I navijači su prepoznali ovaj trenutak. Dve godine pravimo odlične rezultate na međunarodnom planu, pa je ovaj meč nagrada za to, dokaz da smo na evropskom kursu“, rekao je Vujin za Mozzart Sport.
Da li ste se čuli sa nekadašnjim saigračima koji danas dolaze u Novi Sad?
„Kako da ne, u svakodnevnom sam kontaktu sa Duvnjakom, Vinčekom, Volfom, ljudima iz Kila u vezi organizacije. I njima je drago što dolaze ovde, znaju da će biti sjajna atmosfera“.
Spremate li im treće poluvreme?
„Naravno, sve je dogovoreno. Bićemo u jednom restoranu, biće tu i muzikica, da se malo opustimo, podsetimo na te dane, ali otom-potom, prvo da vidimo šta će biti na terenu“.
Šta je za vas Kil?
„Brend, uz Barselonu, najveći klub na svetu. To je jedan kompletan paket, savršen klub za svakog igrača. Kada jednom uđeš u njega, teško se izlazi. Sve je na neverovatnom nivou, i grad, atmosfera oko kluba, u njemu, uvek puna dvorana. Imao sam tu privilegiju da sedam godina budem deo takvog velikana. Letos sam bio u Kilu na oproštaju od kluba Ekberga i Vajnholda i doživeo sam prelepe trenutke, da vas navijači čekaju ispred hotela, da vas pozdrave, slikaju, razmene par reči. Iako sam otišao pre pet godina, prelep je osećaj da vas nisu zaboravili“.
„Baš tako. Igrati u Kilu, s takvom organizacijom, ambicijama, to te vuče napred, nalazi u tebi dodatnog motiva. Kada sam napustio Kil 2019. godine igrao samo još dve sezone, ali nije to bilo to, video sam da je vreme da kažem kraj. Bilo je mlađih igrača koji su se kratko zadržavali u klubu, kasnije napravili veliku karijeru van Kila, ali kada ste ovde, želite da ostanete što duže. Ima i pritiska da uvek moraš da pobeđuješ. Kada nosiš dres Kila svi žele da te pobede, da spasavaju sezonu protiv tebe. Dešavalo se da ekipa koja bude sedma ili osma u Bundesligi nas pobedi kod kuće“.
19.00: (1,12) Lajpcig (13,0) Erlangen (7,75)
Skoro svaki 20. žitelj grada dolazi u dvoranu koja je uvek puna – 10.250 mesta. Pogotovo u Bundesligi uvek je rasprodato. Teško se dolazi do pretplatnih karata.
„Oko 40 odsto budžeta klub prihoduje od ulaznica, to je otprilike od 5.500.000 do 6.000.000 evra. Ako želite da nađete svoje mesto u dvorani, morate da se prijavite u klub, pa ako neko odustane, da čekate red. To je kada je u pitanju Bundesliga. Za Ligu šampiona se ostavlja određeni kontigent ulaznica, ali teško je doći do dvorane da se bodri uživo Kil. Budžet je u rasponu od 14.000.000 do 16.000.000 evra“.
Da li je ovo tranzicioni Kil?
„Upravo tako. Dolaskom Andreasa Volfa iz Kjelce, odnosno njegovim povratkom u klub, malo su se zataškali problemi. Uvek je Kil imao najbolje svetske rukometaše na svim pozicijama, sada nije tako poslednje dve-tri sezone. Dolaze mlađe generacije, pa je i njihovo razmišljanje drugačije nego pre. Evo primer Emila Nilsena, koji odbija da ostane u Barseloni i ide u Vesprem, potvrđuje tu tezu. Kada Kil u poslednje dve-tri godine nije uspeo da pronađe top igrače, onda su se u klubu odlučili za podmlađivanje. Pričao sam sa ljudima u Kilu, sa bišvim igračima. Nastao je veliki jaz u svetskom rukometu odlaskom velikih mena, Karabatića, Hansena... Sve je manje vrhunskih rukometaša kao što su Matijas Gidsel ili Dika Mema. Sada je došlo vreme više srednje klase igrača, oni vode glavnu reč“.
Pominjao se ranije Nedim Remili kao pojačanje. Osim Volfa koji se vratio, nema Kil zvezde. Johanson, Valinijus, Bilik, Elefsen Skipagotu, Rajnkind su odlični igrači, ali nisu vrh.
„Pominjao se Remili, ali mislim da od toga nema ništa. Johanson je potencijal koji bi mogao da preraste u vrhunskog igrača. Evo primer Matijasa Gidsela. Svaka čast Berlinu, ali mislim da je on igrač za Kil, kao i Ludovik Fabregas, takve igrače bih voleo da vidim u belom dresu“.
Kako vam se čini Kil ove sezone?
„Mislio sam da će posle pobede u Magdeburgu ekipa da se digne, da uđe u seriju pobeda, ali onda je usledio poraz pd Melsungena. Sećam se da smo mi vezali nekada po 20-25 trijumfa. Vidim da je Kil ranjiv, da ima problema s povredama, pa vidim šansu da ga iznenadimo. Neće igrati trojica bekova, Rajnkind, Elefson Skipagotu i Bilik. Tu Johanson, Duvnjak, Valinijus i novajlija Emil Madsen na spoljnim pozicijama, ostali su slabijeg kvaliteta“.
Pobeda nad Nekseom u Našicama otvorila je širom vrata novog Top 16 Lige Evrope. Čini se da u odnosu na prošlu sezonu i mečeve sa Flensburgom, sada možete da napadnete i senzaciju, pogotovo u Novom Sadu? Da li će Zebrama možda da bude bitniji meč Bundeslige za vikend?
„Sigurno da očekujem ultra motivisanu Vojvodinu, željnu dokazivanja. Veliki je ovo izazov za igrače, meč koji će se pamtiti. Dok sam igrao u Kilu, kada su tu bili i Alm, Landin, Narsis, Jiha, događalo se da recimo izgubimo u Balingenu. To je sasvim normalno, dešava se i tako velikom klubu. Neće Kil da bude opušten. Kada nosiš dres tog klub uvek se ide maksimalno, nema poštede. Protiv Neksea smo odigrali možda najbolju napadačku utakmicu poslednjih godina, nije mala stvar dati 36 golova timu koji je uvek bio tvrd orah na svom terenu, koji je dobijao mnogo jače ekipe od Vojvodine, igrao finalni turnir Lige Evrope. To nam je otvorilo vrata, ali mislim da će najvažnija utakmica za prolazak u narednu rundu da nam bude posle Kila, kada dočekujemo Torelavegu u Novom Sadu. Gledao sam njihov meč u Kilu. Ne smemo da je potcenimo, radi se o odličnoj ekipi, tehničko dobro potkovanoj kao i sve španske. Napravila je samo dve tehničke greške. Imamo iskustva iz prošle sezone, kada smo poraženi od La Riohe na svom terenu, ali smo to nadoknadili pobedom u gostima“.
Kako vidite Vojvodinu na startu sezone? Dva trofeja u Banjaluci, Superkup i Svesrpski kup, pad protiv Partizana na startu Super rukometne lige Srbije, a onda bum protiv Neksea prošle nedelje?
„Dobro smo počeli sezonu, osvojili dva trofeja, ali onda je došlo malo pražnjenje protiv Partizana. On je došao motivisan, mi na tom meču nismo bili energetski na potrebnom nivou. Mislim da je to naša najgora partija otkad sam u klubu evo već treću sezonu. Bilo smo tada blago-teretni, napad statičan, uvek na ivici pasivnog. Mislim da takva utakmica neće više da nam se ponovi. Partizan je došao i zasluženo nas pobedio. Imamo ove sezone jačeg konkurenta za titulu, to može da bude samo dobro, da nas još više ojača. Protiv Neksea smo pokazali drugo lice, važan brejk za nas pred nastavak sezone“.
Izbor urednika
Konačno, Stefan Dodić je zdrav. U Našicama je pokazao da je klasa koje se dugo nije videla na našim terenima.
„Stvarno ga je bilo uživanje gledati u Našicama. Mislim da je imao najveću minutažu dosad. Stefan poseduje sportsku inteligenciju. I onaj poslednji napad, kada je proigrao Vorkapića, bio je savršen. Milan Jovanović i on imaju taj Iks faktor, mogu da izmisle gol, naprave potez kada smo u teškim situacijama. Jovanović je zablistao u Banjaluci, postigao 10 golova iz igre. Kod Stefana se vidi zrelost, imao je stalno ’komunikaciju’ sa semaforom, bio je koncentrisan, u svakom trenutku je imao kontrolu igre, znao je kada treba da napadne, asistira, šutne, povuče polukontru, kada nam se vraća isključeni igrač. Oduševljen sam bio kako je odigrao. Videlo se da je gladan, da je zreo. Imao je mnogo problema prošle sezone, patio je dugo, bilo je situacija kada se nije znalo kada će se oporaviti. Samo da ostane zdrav. Pomenuo bih i Jovicu Nikolića, i on se vraća, u Našicama je odigrao najbolju partiju od kada se vratio u Vošu. Imamo na bekovskim pozicijama igrače od 25, 21 i 23 godine, a nisu ni blizu zenita, imaju veliki prostor za napredak“.
Šta je sa onim najiskusnijm, Petrom Đorđićem i Borisem Puhovskim? Kod njih ima mnogo rezervi na startu sezone?
„To je širi roster koji imamo. Na nekim pozicijama imamo i trojicu igrača. I od njih očekujemo pun doprinos. Petar je bio odličan u Banjaluci, u prvom poluvremenu protiv Partizana. Otvorio je u nastavku prostor za Jovanovića. Puhovski je i prethodnih godina imao problem s formom na početku, ali kada uhvati, drži je dugo. Tako je to kod iskusnijih igrača, teže ulaze u formu, ali je duže drže u odnosu na mlađe. Vraća nam se i Milan Milić, i on će da nam mnogo pomogne na poziciji desnog beka, da rastereti Nikolića. Pohvalio bih i Frana Miletu. Prošle sezone je Vorkapić imao problema s povredama, pa je Darko Milenković iskoristio šansu. Sada je tu Fran i zadovoljni smo. Kad god dobije šansu, iskoristi je na pravi način“.
Ako se po jutru dan poznaje, Egipćanin Ahmed Sesa i Slovenac Miha Kavčić su top pojačanja?
„Kavčić je moderan pivotmen. Video sam u Našicama, čim postigne gol, odmah se vraća u odbranu i spreman je i za taj segmet igre. Sesa je veliki profesionalac. Ono što mi je rekao Huan Karlos Pastor se obistinilo. Dolazi pola sata pre treninga, poštuje sebe i klub u kome igra. Ne bira utakmice, u svakoj daje maksimum. Mislim da je u Leskovcu postigao osam-devet golova“.
Ima Voša i dvojicu supertalentovanih klinaca, kadetskih reprezentativaca Đorđa Draška i Andriju Stankova koji dobijaju šansu u domaćim takmičenjima.
„Drago mi je da svaki minut iskoriste da se nametnu i dobiju još značajniju rolu. Oni su ne samo budućnost Vojvodine nego i srpskog rukometa. Stankov ima telo za velike domete, Đorđe je eksplozivan, podseća me na Arona Palmarsona. Dobro rade i od njih mnogo očekujemo u godinama koje slede“.
Ima li razmišljanja o nekom pojačanju u skorije vreme?
„Ne, ne planiramo“, zaključio je Vujin za Mozzart Sport.