Velikani VS Partizan: Koliko je to šampiona sveta bilo u Humskoj?

U danima kad nema sportskih događaja i kad nije baš najjasnije kada će se oni najveći i najpopularniji vratiti na male ekrene, redakcija MOZZART sporta zavirila je u istorijske spise i sprovela opsežno istraživanje pod radnim naslovom: NAJBOLJI FUDBALERI KOJI SU GOSTOVALI U BEOGRADU I IGRALI PROTIV NAŠA DVA NAJPOPULARNIJA KLUBA. Imajući u vidu da se radi o ogromnom broju fantastičnih igrača, odlučili smo da sastavimo idealne timove po decenijama. Dakle, najboljih 11 iz pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih godina... Pa tako sve do druge decenije novog milenijuma, ove na izmaku. Naravno, za svaku deceniju sastavili smo po dva drim-tima. Jedan od fudbalera koji su igrali protiv crveno-belih, drugi od asova koje su se nadmetali sa crno-belima. Čisto da bude zanimljivije. Malo poređenja, diskusija, neće biti naodmet, zar ne? I naposletku da pojasnimo: konačni izbor rezultat je ličnih utisaka grupe autora serijala (za poslednje četiri decenije), odnosno čuvenje (priče iz davnina), trofeji, golovi i individualna priznanja za velemajstore iz crno-bele ere. Na kraju i sami smo se iznenadili kakvu smo malu istoriju fudbala ispisali prisećajući se svih tih veličina. A proći će ih kroz ove članke više od 500! Pa da krenemo u našu malu avanturu... Uz nadu da nam nije promaklo mnogo vedeta vrednih pažnje i da ćete se fino zabaviti...

---

Partizanu se loš evropski niz iz sedamdesetih zapatio i u osamdesetim godinama. Pogotovo u prvoj polovini, kada je odigrao jedina dva meča Kupa šampiona u Beogradu u toj deceniji (Viking i Dinamo Berlin). Tako su na “renomeu” ovog idealnog tima najozbiljnije poradili klubovi iz UEFA kupa, a situaciju su sa svojim zvezdama posebno izvukli Inter i Roma.

Crno-beli su krajem osamdesetih zabeležili svoje prvo evropsko proleće još od '66, u antologijskim susretima izbacili su Seltik i Groningen, da bi ih je na putu do polufinala UEFA kupa neočekivano zaustavio bukureštanski Dinamo. Razloge možemo da tražimo i u činjenici da je naš predstavnik domaćin bio u Titogradu. A pošto je i susret sa Seltikom igrao van Humske – zbog nereda iz prethodne sezone u susretu sa Vučicom – tako je izbor dodatno sužen. Neki od vrlo zanimljivih igrača nisu ušli u konkurenciju (Mekstej, Boner, Radučoju, Stelea, Lupesku, Džekanovski), jer prosto nisu gostovali u Beogradu.

► Velikani VS Partizan '50: Navala od koje zastaje dah, 1.547 golova u nogama i jedan veliki mislilac na sredini
► Velikani VS Partizan '60: Pet Zlatnih lopti u Humskoj...
► Velikani VS Partizan '70: Sedmorica Nemaca, jedan Hrvat i genijalni Blohin

Odlučili smo se za formaciju sa trojicom napadača. Radi se o trojici “teškaša”, ali zbog njihovih imena morali smo da ih nekako smestimo zajedno. Kako bi to izgledalo na terenu drugo je pitanje... Rudi Feler, Jirgen Klinsman i Džon Oldridž.

Klinsman i Feler šampioni sveta u Italiji 1990. Ovaj prvi i šampion Evrope '96. Dokazao se u tri od četiri najjače lige Starog kontineta, noseći dresove Bajerna, Intera, Totenhema i postigavši blizu 300 golova u karijeri. Feler je prebacio tu cifru od 300 pogodaka, nema s reprezentacijom evropsku krunu, ali zato je ima s Olimpikom iz Marselja na klupskom nivou. Obojica sjajni u dresu reprezentacije. Velike zvezde i u svojoj zemlji i u Italiji.

Ime Džona Oldridža mlađima možda neće puno značiti, međutim radi se o još jednom klasnom centarforu. Nije se naosvajao velikih trofeja kao njegovi saigrači u navali (tek jedna titula sa Liverpulom, jedan FA kup i dva Čeriti šilda, plus jedan kup Velsa), ali je zato na klupskom nivou 422 puta tresao mrežu rivala. U Humskoj je gostovao na zalasku karijere kao igrač Real Sosijedada...

U poslednjoj liniji još dvojica svetskih prvaka – Đuzepe Bergomi i Fulvio Kolovati. Nije ih potrebno posebno predstavljati. Velikani italijanskog fudbala. Kolovati jedan od najvažnijih Bearcotovih vojnika 1982. u Španiji, zbog čega je izglasan u idealan tim Mundijala.

Mihael Froncek daleko od nivoa svojih kolega u odbrani, no sasvim pristojna levi spoljni koji se najbolje pokazao igrajući za Menhengladbah i Štutgart. Sredinom devedesetih okušao se i u Premijer ligi. Kraće vreme nosio je dres Mančester Sitija...

A na golu Valter Zenga. Naša procena pre Ajkea Imela (dolazio s Dortmundom početkom osamdesetih na prijateljski meč), Uve Kampsa, Patrika Lodevajksa...

Kao “kapiten” ovaj tim Partizanovih rivala predvodi bivši trener crno-belih i svakako veličina koja bi pronašla mesto i u supermoćnom sastavu Zvezdinih protivnika osamdesetih – Lotar Mateus. Nije lako pobrojati sve njegove individualne trofeje, pa nećemo ni pokušavati. Biće dovoljna Zlatna lopta iz 1990. I Mateus je svetski prvak sa Nemačkom, poput Klinsmana i Felera. A piše mu se i trofej sa EURA 1980. Igrao je na skoro svim pozicijama u timu, najređe kao klasičan napadač, a postigao je preko 200 golova u karijeri. Podatak za svako poštovanje i cifra od 150 mečeva u dresu sa državnim grbom...

Sa Mateusom u srcu terena njegov saigrač iz Intera Nikola Berti. Ne posebno atraktivno ime... Finalista Mundijala u SAD-u i treći 1990. i Italiji.

I za kraj krila. Verovali ili ne – još dvojica šampiona sveta?! Na prvi pogled ovaj sastav izgledao je čak inferiorno u odnosu na “Zvezdin” u istom periodu, da bi na kraju, kada se sve te titule saberu, značajno popravio utisak. Bruno Konti desno, član šampionskog tima Italije iz 1982. i Horhe Buručaga, strelac pobedonosnog gola za Argentinu protiv Nemačke 1986. u Meksiku.

Kada se crta ispod svega podvuče – sedmorica igrača s mundijalskom krunom.

Malo li je?

---

PARTIZAN – IDEALAN TIM '80-ih (3-2-2-3): Valter Zenga (Inter) – Đuzepe Bergomi (Inter), Fulvio Kolovati (Roma), Mihael Froncek (Menhengladbah) – Lotar Mateus (Inter), Nikola Berti (Inter) – Bruno Konti (Roma), Horhe Buručaga (Nant) – Rudi Feler (Roma), Džon Oldridž (Real Sosijedad), Jirgen Klinsman (Inter).

U najzvučnija imena “s klupe” spadaju Manfred Burgsmiler, najbolji strelac u istoriji Borusije iz Dortmunda (158 golova); Vahid Halihodžić, koji je dolazio na JNA sa Nantom, u isto vreme kad i Buručaga; tobdžija Menša Uve Ran i Interov džoker Aldo Serena.

♦♦♦ PREKOBROJNI ♦♦♦ 

Golmani: Ajke Imel (Dortmund), Uve Kamps (Menhengladbah), Patrik Lodevajks (Groningen), Franko Tankredi (Roma), Žan Pol Bertran Deman (Nant).

Odbrana: Rolf Risman (Dortmund), Uli Borovka, Bernd Kraus (Menhengladbah), Huan Antonio Guručaga, Mikel Lasa, Migel Anhel Fuentes (Real Sosijedad), Teri Fenvik (Kvins Park Rendžers), Antonio Tempestili, Sebastijano Nela (Roma), Vim Kuvermans (Groningen), Ivon Le Ru, Vilijam Ajaš (Nant).

Vezni red: Miroslav Votava (Dortmund), Hans Ginter Bruns, Evald Linen, Uve Ran (Menhengladbah), Vejn Feridej, Geri Vadok, Džon Gregori (Kvins Park Rendžers), Lionelo Manfredonija (Roma), Frank Terlecki (Dinamo Berlin).

Napad: Manfred Burgsmiler (Dortmund), Rene Eijkelkamp (Groningen), Aldo Serena (Inter), Gari Banister (Kvins Park Rendžers), Vahid Halihodžić (Nant), Andreas Tom, Volf Ridiger Nec, Rajner Ernst (Dinamo Berlin).

---

PRIREDILI: Dejan Stanković, Aleksandar Gligorić, Predrag Dučić
FOTO ILUSTRACIJE: Mozzart Sport