Vašington juriša na lošu tradiciju, Milvoki bez Jelića traži prolaz u divizijsku seriju

Prijem kod predsednika Sjedinjenih Američkih Država predstavlja veliku čast za svakog sportistu i klub čije boje brani, a da bi konačno skinuli sa sebe etiketu jedinog živog prestoničkog kluba u četiri najpopularnija sporta “preko bare” koji nije zakoračio tim povodom u Belu kuću, bejzbolaši Vašington Nešenelsa moraće u noći pred nama da u u takozvanom vajld kard meču savladaju Milvoki Bruerse i prvi put od 1981. godine, kada je ova franšiza imala sedište u Montrealu, preskoče početnu prepreku u plej-ofu. Dosadašnja četiri učešća u 21. veku završavali su u početnoj rundi doigravanja Mejdžor bejzbol lige.

Iako su gosti ove godine imali bolji skor u međusobnim duelima, Vašington je ligaški deo sezone okončao boljim odnosom pobeda i poraza od rivala iz Viskonsina. Izabranici menadžera Dejva Martineza ostvarili su 93 pobede, pognute glave izašli su 69 puta, dok je Milvoki zabeležio četiri trijumfa manje u 162 utakmice.

Ako je u američkom fudbalu kvoterbek vođa ekipe, u bejzbolu je to bacač, a statistika pokazuje da su pičeri Nešenelsa beležili bolje učinke kad je reč o broju omogućenih poena protivniku, uspešnih udaraca (hitova) i sigurnih poena (houm ranova), što i nečudi s obzirom kakvu bacačku postavu imaju.

U igri sa loptom i palicama glumci ne prolaze, pa je ulogu Melu Gibsonu “ukrao” Pobesneli Maks sa crvenim kačketom - bacač domaćih Maks Šercer.

Višestruki (i ovogodišnji) ol-star, trostruki osvajač Saj Jang nagrade namenjene najboljem bacaču, jedan je od petorice najboljih igrača na toj poziciji i ove sezone u Nacionalnoj ligi (NL).

Njegova bacanja koštala su Vašington svega 2,92 primljena poena po devetini u kojima je slao lopte svom hvataču (ERA), imao je 11 dobijenih mečeva i 7 poraza (61,1 % uspešnosti), 243 strakauta (3. u NL), a ove cifre dovoljno govore o kakvom se bejzbolašu radi.

Naspram njega stajaće “otvarajući” pičer Bruersa, 27-godišnji Brendon Vudraf.

Odnos pobeda i poraza ovog bacača u tekućoj sezoni (11-3) prevazilazi učinak suparničkog lidera na brdašcu, ali mu je ERA nešto slabiji- 3,62, dok je u odnosu na Šercera u zaostatku od 100 strajkauta tokom regularnog dela sezone.

Kad je napadački segment ove bitke u pitanju, na strani Vašingtona je statistika, pritom su gosti uskraćeni za svoju najjaču ruku - Kristijana Jelića, naše gore list. Teža povreda sprečiće igrača s najboljim procentom uspešnih udaraca u ligaškom delu sezone da svoje saigrače bar za korak približi (Svetskoj) seriji, jer su vicešampioni najprestižnije lige iz 1982. pre godinu dana ostali pred vratima velikog finala.

Sastav na čijem terenu će meč biti odigran ima odličnu ofanzivnu postavu, tako da ne čudi što tim iz Distrikta Kolumbija zauzima čelnu poziciju u NL po proseku (procentu) uspešnih udaraca, a drugo mesto po broju postignutih poena, dok je sastav iz grada u kom živi velik broj Srba neuporedivo lošiji, ispod ligaškog proseka u ofanzivnom segmentu.

“Palica” koja je udarcima omogućila najviše poena svojoj družini u celoj NL zove se Entoni Rendon, uz ime mu stoji i sjajan udarački procenat (31,9), a kad mu odgovarajuću podršku pružaju Huan Soto, Hauvi Kendrik, Tarner i ostali, što je bio slučaj tokom ove sezone - pucaju lopte i ruše se tribine.

Na drugoj strani, osim povređenog Jelića, neizvesnost vlada oko povratka Lorenca Kejna, a bez njega bi eventualno mogli da se oslone na Rajana Brauna, zatim dvostrukog učesnika Ol-star predstave, udarača čije je “zanimanje” hvatač - Jasmanija Grandala i Majka Mustakasa.

Jedno je sigurno, u Vašingtonu ili Milvokiju će udarati brigu na veselje. Da vidimo ko.

Piše: Dragan STOJIĆ
Foto: Reuters

---