Šta će biti sa srpskom ženskom odbojkom? Preti nam potop posle ove generacije ako se nešto ne promeni...

Sada je lepo. Opijenost od novog zlata će trajati još koji dan. A onda će opet biti zaboravljene do sledećeg zlata... I kreće omiljeni srpski sport: spavanje na lovorikama. 

Srpske odbojkašice su još jednom zadivile Evropu i svet, odbradovale naše navijače, donele treću veliku titulu za tri godine, petu medalju za pet godina. Generacija kakva još nije viđena u našem ženskom sportu nastavlja da pomera granice. Već je sa balkona obećala napad i na olimpijsko zlato sledećeg leta koje im jedino fali. Eventualnim osvajanjem zlata u Tokiju, zatvorile bi krug kao jedna od najuspešnijih dinastija u istoriji ovog sporta.

Ali šta nas čeka posle toga? 

O sadašnjosti i budućnosti srpske ženske odbojke smo pričali sa Vesnom Čitaković Đurišić, kapitenom one generacije sa SP iz 2006. zbog koje se Srbija zaljubila u odbojkašice. Ta generacija je osvojila prvu medalju za srpsku žensku odbojku i pokazala put kojim danas gaze izabranice Zorana Terzića. Zbog Vesne, Anje, Ivane, Brižitke, Suzane su se tada odbojku zavolele i počele da treniraju devojčice Brankica, Tijana, Milena, Stefana, Bianka... 

Vesna Čitaković je bila lider te generacije. Danas je jedan od najvatrenijih navijača mladih naslednica. I obožava ih! 
“Ovo što one rade je nešto neverovatno i svaka im čast. One prave stvari koje nije niko nikad pre njih. Nerealne su. Sledeće godine je Tokio, za dve godine je EP u Beogradu. Tu možemo da očekujemo reprezentaciju u najjačem sastavu ako sve bude kako treba i nove medalje.

Čak možda i jaču Srbiju nego na ovom EP?
“Pazite, i mašina se nekad pokvari, a kamoli telo. Ovo je nehumano kakav je kalendar odbojkaških takmičenja, što klupskih, što reprezentativnih. Najbolje da se pojavi sad neko, pa da pokuša da osuđuje Milenu Rašić što je posle 10 godina zatražila odmor od reprezentacije. Ljudi, to je njeno legitmno pravo. Igrala je sa povredama, nijedno okupljanje nije propustila, žrtvovala svako leto, donela nam toliko uspeha. Jednostavno, dođete do tačke kada više ne možete da izdržite. Morala je da se posveti zdravlju i oporavi se jer na pola forme ne odgovara ni reprezentaciji, ni klubu”.

Odbojkaški kalendar je trenutno teži od bilo kojeg iz nekog drugog sporta. Klupska i reprezentativna odbojka, odnosno CEV i FiVB nemaju nikakvog razumevanja za sportsite.
“Previše je takmičenja. Samo ovog leta su imale Ligu nacija, kvalifikacioni turnir za Olimpijske Igre, sada Evropsko prvenstvo i evo već za koji dan idu na Svetski kup. I odmah posle toga kreće klupska sezona. To je preterivanje preko svake granice. Ali ime Srbija ti ne dozvoljava da se pojaviš na bilo kojem takmičenju u nekom bezveznom sastavu. A opet, moraš da odmoriš neke igračice. Terza to pokušava i stvarno više ne znam kako uspeva. On je neki mag, nemam drugo objašnjenje. Selektor i stručni šta se zaista trude koliko mogu ih što bolje spreme igračice i sačuvaju ih za bitna takmičenja, ali to nekad jednostavno nije moguće”.

Ono što Vesnu više brine od kalnadar je budućnost srpske odbojke posle OI uTokiju i EP-a u Beogradu 2021. godine.
“Strah me šta će biti posle toga. Čini mi se da nam sledi velika praznina. Plašim se scenarija Poljske koja je harala Evropom sa generacijom Glinke i ostalih, a danas je nema nigde, osim ovog slučajnog polufinala zahvaljujući takvom žrebu. Šta ako Tijana jednog dana kaže da ne može, ako Brankica zatraži predah, Maja je pri kraju, šta ako otkaže bilo koji od srednjaka... Šta ako se, ne daj bože, neko povredi. Ova medalja krije sve trenutne probleme. Ali se bojim da će doći dan kada ćemo se probuditi iz ovog divnog sna. Možda već posle Beograda 2021. godine kako stvari stoje. Da bi se očuvala ženska odbojka u Srbiji i održao kontinuitet, nama je hitno potreban bolji rad sa mlađim kategorijama.

Šta se dešava u mlađim kategorijama?
“Kao bivša reprezentativka, kapiten, a kasnije i sportski radnik, mogu slobodno da kažem da smo u velikom problemu što se tiče mlađih kategorija. Ranije su naše mlađe selekcije skoro uvek donosile po neku medalju, a poslednje tri godine ne postojimo na mapi odbojke. Čak ni Balkanijade više redovno ne uzimamo kao ranije. Juniorke su nam se na Svetskom prvenstvu borile za onaj plasman na dnu… A to je generacija koja bi uskoro trebalo da se nameće Terziću za poziv u seniorski tim. Svi iz Saveza i treneri treba dobro da se zamisle. Da se vidi ko, šta i kako radi. Ovo što sam ja videla baš ne valja. Moramo se probuditi i napraviti konkretne korake da odbojka ostane najmasovniji sport među devojčicama kao do sada”.  

Teorija da su rezultati u mlađim kategorijama nebitna stvar, već da je to proces stvaranja igrača, ovde ne pije vodu.
“Ima mnogo talenata, ali nisu u stanju da dođu do juniorske. Imamo slučajeve da trener neće da zove devojčicu u reprezentaciju, jer ona neće da dođe u klub u kojem on radi. Pa ne može deset reprezentativki da dolazi iz jednog kluba, da rezultati budu katastrofa i da se to tako nastavlja. To znači da ta priča ne valja. Znači da se u tom klubu ne radi dobro. Sa odbojkašicama rade treneri koji nemaju nijedan uspeh u reprezentaciji, nijednog stvorenog igrača. Ovo pričam kao neko ko je u ovom sportu ostavio dušu, srce, poštenje i ne mogu da gledam kako se urušava nešto što je stvarano”.

A devojčica koje žele da treniraju odbojku je sve više i više zahvaljujući ovoj aktuelnoj generaciji koja ih animira. Kako to iskoristiti?
“Odbojka se nikad nije igrala masovnije, ali problem je rad sa decom. Poslednji igrač koji je ušao iz naše lige u A reprezentaciju je Katarina Lazović. Ona je osvojila zlato sa ovom generacijom, ali je samo statirala tamo i pitanje je da li može da igra na ovom nivou i zameni Tijanu, Brankicu, Bianku…”.  

Šta je sa ligom? Svaki od tri kluba koja su izborila učešće u evrokupovima su otkazala učešće.
“Liga nam je sve gora i gora. Jeste mlada, ali to ne znači da ne treba da igramo odbojku. Istina je tužna. Niko nema para.  Klubovi se bore kako znaju i umeju da obezbede uslove, ali ne mogu. Uglavnom uspeju da obezbede da se trenira u toplom, prevoz na utakmice i neku stipendijicu. I to je to. Za više nema. Teško je bilo i ranije, ali smo se trudili, borili, pravili igrače. Danas ljudi iz klubova dižu ruke. Zašto ne probamo kao Italijani koji u svojoj ligi imaju Klub Italija? To je klub koji je osnovao OS Italije s namerom da razvija mlade igračice. Tako juniorska reprezentacija Italije kroz Klub Italiju ima mečeve u seniorskoj konkurenciji. Kroz taj klub im je prošla većina reprezentativki poput Egonu, Malinove i ostalih... Hajde da i mi napravimo takav klub, da on bude pod kontrolom OS Srbije”.

Gde su ljudi koji su stvarali tvoju i ovu današnju generaciju?
“Nema ih u našoj odbojci. Njima se nije pridavala pažnja, nismo ih slušali, nagradili i otišli su vani trbuhom za kruhom da nekim drugim zemljama stvaraju odbojkašice”.  

Svaka kritika se kod nas doživljava kao napad na nečiju funkciju i poziciju. Pogotovo nije popularno kritikovati u vremenima slavlja. Kakav je tvoj motiv da zabrinjavaš javnost sada kada se čini da je sve med i mleko?
“Nisam član nikakve stranke, nikakve pozicije ili opozicije. Mada volela bih i imala šta da kažem Vučiću o stanju u našoj odbojci. Nisam ni za Gajića, ni za Vanju Grbića. Ne interesuju me ni vlast, ni funkcije. Ne želim da me povezuju ni sa kakvim politikama ili frakcijama. Ovo pričam kao  kao bivši kapiten i neko ko je ceo život proveo u odbojci. I dalje ću dolaziti na odbojku, ići na utakmice, navijati za naše. Bez obzira ko je predsednik države, a ko Saveza. Samo me odbojka zanima. Ne želim da se vratimo tamo gde smo bili pre 15 godina. Znam dobro šta znače pretkvalifikacije za kvaliifkacije. Ne želim to nijednoj našoj generaciji. Mi smo tada išli tim težim putem, utabali tu stazu i daj da je se držimo”.

Ipak, i pored svih uspeha koje ova generacija pravi, u nekim stvarima se i dalje nije mnogo odmaklo za ovih petnaestak godina otkako je tvoja generacija osvojila prvu medalju.
“Pogledajte samo ovo tek završeno prvenstvo. Nijednu odbojkašku reklamu niste videli na televiziji. Svetske i evropske šampionke u najjačem ženskom kolektivnom sportu nisu nikome zanimljive da snime reklamu?! Poslednju reklamu je uradio VIP pre ne znam koliko godina… A košarkaši iskaču iz paštete, ne znaju više ni oni za koga su snimili reklame. U redu, neka snimaju, svaka čast. Ali da li je moguće da baš niko u Srbiji ne želi da snimi reklamu sa ovima zlatnim devojkama”?

Vesna nastavlja dalje sa tretmanom koji ženska odbojka ima u srpskoj javnosti…
“Koliko najava utakmica ste videli po medijima, džinglova po televizijama? Ni u jednom gradu u Srbiji se niko nije setio da makar negde organizuje gledanje finalne utakmice. Za generaciju koja niže medalje, koja treću godinu zaredom osvaja zlato?! To nikome nije zanimljivo, a jeste da se slika kada se osvoji zlato. Na finalu u Ankari razni “prijatelji i gosti” obučeni u opremu reprezentacije. Videli ste Tursku i 14.000 navijača, a pre dva meseca u Beogradu počinje Liga nacija, ljudi i ne znaju da se igra u Pioniru. Sa čuđenjem me pitaju na kakvu to utakmicu idem i šta se to igra u Pioniru. A tamo svetske i evropske šampionke. Sve ove devojke koje ste sada gledali na EP su igrale te mečeve u Pioniru. Iako je Terza odmarao najbolje kroz Ligi nacija, one su htele da igraju u Pioniru. Zbog naroda, zboga navijača, zbog dece. I igrale su, a mi nismo napunili Pionir ni do onih plavih stolica. Ako te devojke nisu zaslužile podršku, onda stvarno ne znam ko je”.

Vesna podseća i na neka obećanja koja nisu ispunjena.
“Prošle godine posle Svetskog prvenstva su najavljeni temelji za odbojkaški centar. I? Šta je bilo? Gde su ti temelji danas? Turska koju smo dobili u finalu ima četiri izgrađena nacionalna odbojkaška centra u Ankari, Izmiru, Istanbulu… A mi nemamo jedan da se obezbede makar uslovi za treniranje svim reprezentativnim selekcijama”.

Za kraj…
“Ako je neko bio sport za primer, bila je ova naša odbojka. Pet do 12 je da se probudimo”.

(FOTO: MN Press, Star sport, OSS, CEV)

Pogledajte novu epizodu serije Ekipizza: