Krauč se setio Robija: Marlboro nije pušio samo na terenu, a bio je kao magija, Portsmutov čovek-bend

Svako ko je bar jednom gledao Roberta Prosinečkog na delu, uživo, preko malih ekrana ili u eri interneta i video klipova, mogao je odmah da oseti kolikim je talentom raspolagao popularni Veliki žuti. Bio je jedinstven, neuhvatljiv, ali i neukrotivog duha. 

Zvezdi je podario ono najbolje, doneo joj titulu evropskog šampiona, igrao je za Real Madrid i Barselonu, Hrvatsku odveo do trećeg mesta na Mundijalu 1998, bio svojevremeno proglašen za najboljeg fudbalera Jugoslavije, a u izboru za najboljeg igrača sveta i Zlatnu loptu te 1991. zauzeo je četvrto, odnosno peto mesto. Imao je fantastičnu karijeru, ali je svima bilo jasno da je mogao i mnogo više da nije sve radio samo na suvi talenat, odnosno da nije toliko voleo život van fudbala...

Svojih dana sa Robertom Prosinečkim prisetio se i Piter Krauč, koji je sa legendom Crvene zvezde delio svlačionicu u Portsmutu. Kada bi se njegovi utisci o kvalitetima Velikog žutog sublimirali u reč bila bi to – briljantan.

Krauč se Robija prisetio dok je odgovarao na pitanja svojih pratilaca i čitalaca u blogu koji piše za britanski Dejli Mejl. Pitanje je glasilo – koji bi fudbaler iz tvog vremena danas imao poteškoća da ostane fit u uslovima vanrednih okolnosti i samoizolacije?
“Imao sam nekoga na umu, ali ću ovo pitanje da iskoristim kako bih pričao o Robertu Prosinečkom ko, ako mogu tako da kažem, nije bio baš posvećen radu i fizičkim aktivnostima“, počeo je Krauč, pa nastavio:
“Da ne zvuči grubo, ali Robi se savršeno uklapao u reč ’disident’ i jedini momenti kada nije pušio crveni Marlboro bili su dok je igrao. Jedva bismo ga viđali na treninzima tokom sedmice ali, moj Bože, u Portsmutu je igrao neverovatno“.

Pokušao je Krauč do detalja da objasni fudbalsku briljantnost Robija Prosinečkog. Evo i šta je napisao...
“Imao je trik kada bi se izvio kod šuta, napravio fintu i onda zarotirao stopalo preko lopte tako da bi svaki defanzivac ostao apsolutno zbunjen. Svi su znali šta će da uradi, videlo bi se to iz aviona, ali jednostavno je bilo nemoguće zaustaviti ga“, konstatovao je Krauč i zaključio:
“Pretpostavljam da je bio pravo čudo, magija kada je igrao za Crvenu zvezdu i Real Madrid. U Portsmutu je bio čovek-bend, pravi melem za oči svih nas“.

Pored svega pohvalnog što je imao da napiše za Robija Krauč je, kao i obično, imao neke fantastične odgovore. Evo još nekih...

Da li si mogao da očekuješ da će te ljudi koristiti kao mernu jedinicu u ovo vreme socijalnog distanciranja?
“Video sam taj tvit nedavno, sve je to dobra zabava. Deca su spojili dršku od mopa i četku i na to stavili print mog lica, pa je njihov moto sada – udaljenost od jednog Krauča“.

Kada bi mogao da biraš jednog napadača s kojim bi mogao da igraš, ko bi to bio?
“To je preteško pitanje. Denis Bergkamp je bio poseban i bilo bi zaista neverovatno da sam mogao da igram s njim. Svakako moj prvi izbor bio bi Ronaldo Fenomen. Verujem da bi se naši fudbalski stilovi poklopili, ali 90 minuta s njim na terenu u vreme kada je bio na vrhuncu ispunilo bi mi život“, priznaje dugonogi Englez i otkriva zanimljivu anegdotu:
“Upoznali smo se jednom prilikom. Bilo je to na Ibici, dok smo bili na odmoru, video sam ga na plaži. Bio je zauzet ispijanjem piva, a pepeljaru je držao na stomaku. Svaki put kada bi završio flašu piva, njegova devojka, inače supermodel, bi mu donela drugo. Prilika da se fotografišem s njim bila je predobra da je ne iskoristim. Prišao sam mu i nadao sam se da će mi reći: ’Ooo, ti si Krauč’. Naravno, nije imao pojma ko sam. Fotografisali smo se i onda sam mu rekao da sam fudbaler“.

Svi znaju da Hari Rednap ima karater veći od samog života, ali kakav je kao trener, taktičar?
“Priče da je ’wheeler dealer’ (neko ko na pogrešan način pokušava da dođe do uspeha) su gomila gluposti. Hari razume ljude i fudbal, a najveći kompliment koji mogu da mu dam jeste da je lako mogao da bude trener Real Madrida, Engleske, ili Dagenem&Redbridža i bude uspešan u svim tim poslovima. Hari je znao kako da natera igrače da koriste svoje vrline i da ne komplikuju previše. Daću vam primer iz sezone 2010/11, kada je Vilson Palasios igrao u Totenhemu, a mi smo se kvalifikovali za Ligu šampiona. Vilsonov posao bio ej da osvaja lopte i preda ih Luki Modriću. Nebitno je bilo da li je Luka metar ili deset od njega, Hari je instistirao da stalno lopta ide Luki. Palasios je bio jedan od najboljih defanzivnih vezista te sezone u Premijer ligi, sve zahvaljujući Hariju“.

Koji ti je odbrambeni igrač zadavao najveće muke na terenu?
“Možda će vas sve iznenaditi, ali bio je to Martin Škrtel. Bio je prava noćna mora. Bo sam u Liverpulu kada je on došao 2008. godine. Van terena bio je baš tih momak, dobar, kulturan. Ali, kada bi došlo vreme utakmice, sve bi se promenilo. Igrao sam protiv njega jednom dok sam igrao za Englesku, a on za Slovačku. Bilo je to marta 2009. Imao je naviku da vas udari jako u butinu kada su situacije za skok igru kako bi dobio prednost. Prvi put biste izdržali, drugi put već postaje iritirajuće, a posle trećeg udarca poludite“, piše Krauč i dodaje:
“Vikao sam na njega nekoliko puta zbog toga na toj utakmici. Bilo mi je baš dosta. A on bi mi odgovorio: ’Hej, Krauči, izvini, nisam te video’. Problem je što nisi mogao da se žališ kod sudije jer su oni obićno pratili let lopte. Martin je to znao i zato me je stalno šutirao, a sudija ne bi video faul. Butine su mi bile izrezane od njegovih udaraca. Inače divan momak, ali pravi košmar na terenu“.

Sjajni i uvek zanimljivi Piter Krauč...

Foto: Reuters