Meljanac o paklenim danima u Koreji: Smetalo im je čak i kako trčim, mislili su da su stranci bez mozga

Njegov tim je poslednji na tabeli, a on je zvezde bez obzira na to... Nikola Meljanac je brzo skrenuo pažnju na sebe u Poljskoj, osvojio je srca navijača Čarni Radoma, privukao medije, doneo neku posebnu energiju.

Zbog svega toga je zaslužio da njegov veliki intervju bude objavljen na zvaničnom sajtu lige. Zna se šta znači odbojka u Poljskoj, pa je jasno koliko je velika stvar doći do ovakvog statusa za samo nekoliko meseci.

Nekadašnji odbojkaš Crvene zvezde je i sam u razgovoru otkrio da nije uzoran, ali bez obzira na to jeste poseban. Pričao je o kašnjenju na treninge, ružnoj epizodi u Koreji, nadimku Tarzan koji je dobio posle datog intervjua Mozzart Sportu.

U razgovoru je izneo neke detalje iz Koreje, o kojima do sada nije pričao...

"Neki stariji saigrači koji su ranije igrali u Koreji i Japanu su mi govorili da ću ja biti savršen za tu ligu. Verovao sam da će to biti moje mesto. Prvi put nisam prošao draft, bio sam blizu - na osmom ili devetom mestu, a prolazilo je sedam. Drugi put sam ušao kao trećeplasirani. To je bilo malo neobično, jer je bila pandemija, pa smo mi slali video materijale. Obično je bilo pravilo da se grupa kandidata sastaje negde u Evropi, trenira i predstavlja deset dana. Među njima je bilo samo korektora i primača servisa, Korejci ne žele da dovode druge. Lokalni dizači su angažovani da pomognu... Kandidate nisu gledali profesionalci, već neki direktori, sponzori i mnogi drugi ljudi, od kojih niko verovatno nikad nije igrao profesionalno odbojku - tako da te procene ne moraju da budu prave. Međutim, oni su tvrdili da je korejska liga najjača na svetu i da su oni stručnjaci. Možda je već tada trebalo da me natera na razmišljanje".

Šou Meljanca u Poljskoj: Radom posle 752 dana pobedio kod kuće, Srbin ludo proslavio

Očigledno da u Koreji nije ni on bio zadovoljan, a ni ljudi oko njega.

"Pre odlaska čuo sam od svojih prijatelja da će biti izazov i da može da bude zaista teško. Na licu mesta se ispostavilo da me nisu slagali. Nažalost, nemam lepa sećanja iz tog perioda. Sada, posle nekoliko razgovora sa stranim igračima koji igraju u Koreji, znam da nisam jedini koji nije bio zadovoljan. Već u prvoj nedelji mog boravka čuo sam da moj učinak nije bio dovoljno dobar. Svaki od šest trenera nije bio srećan".

Novinara je iznenadio broj trenera koji je pomenut...

"Da, tim je u jednom trenutku imao šest ravnopravnih trenera. Teško je poverovati, ali svi oni su bili prisutni tokom treninga i davali su mnogo komentara. Svaki tim korejske lige ima 25 igrača i šest trenera. Neka niko ne bude uvređen, ali većina je na nivou Druge lige u Srbiji. Ispostavilo se da su me tamo drugačije tretirali, od mene se očekivalo više, ali ne iz finansijskih razloga. Samo libero je zarađivao manje od mene. Svi ostali su imali veći ugovor, što me je šokiralo kada sam video njihove kvalitete".

Ipak, novac nije bio ključni problem kod Meljanca, koji je zarađivao znatno više nego u Zvezdi.

"Ne, problem je bila potpuna usamljenost i stalne pritužbe. Niko od ova 24 preostala igrača, niti od šest trenera nije govorio engleski. Nije da nisu mogli, nego nisu ni pokušali da komuniciraju sa mnom. Imao sam prevodioca da mi pomogne, koji mi je bio majka, otac, trener, ma sve... Kad je bio neraspoložen, nisam mogao ništa da uradim".

Mnogi drugi igrači nisu imali baš ovako negativne utiske kao Nikola.

"Pošto je novac zaista dobar, mnogi stariji, dokazani igrači koji su željni zarade, smatraju ovakve neprijatnosti sekundarnim stvarima. Nije nikakva tajna, ove informacije su javno dostupne - strani igrači u Koreji tokom prve godine dobijaju 400.000 dolara, druge isto toliko, a treće 600.000 dolara. Onda moraju da odu najmanje na godinu dana, pa tek posle toga mogu da pokušaju da se vrate. U međuvremenu, korejski dizač može da zaradi i do milion dolara po sezoni. Kad sam ovo rekao drugim evropskim igračima, nisu mi verovali. Ali, tako je u Koreji, barem ovoj koju ja znam".

Jasno, Meljanac je bio osuđen samo na prevodioca.

"Osećao sam se neprijatno zbog toga, kao da sam na pustom ostrvu. Treninzi su bili iscrpljujući, ponekad su trajali i po šest-sedam sati dnevno. Ja sam fizički snažan, volim teretanu, ali tamo se radila svakog dana i to maksimalno. Očekivali su da budem na 100 odsto, bez obzira na sve. Posle nekoliko meseci, bio sam sit teretane i mrzeo sam je. Osim toga, tokom treninga svih mojih šest divnih trenera obraćalo je pažnju kako trčim tokom zagrevanja. Počeli su da kritikuju način na koji postavljam stopala dok trčim. Tako je bilo i sa osnovim odbojkaškim elementima - smečirao sam preko bloka i postigao poen, a oni su govorili da sam pogrešno namestio ruku u napadu. Vikali su i tražili promene. Tako je bilo svakog dana. Zar vas ovako nešto ne bi zasitilo", upitao je Meljanac.

Novac očigledno nije mogao da učini Nikolu srećnim...

"Neki ljudi su me tešili i govorili da ne brinem i da stisnem zube. Ali, nisam mogao i posle pola godine je ugovor raskinut. Skoro od prve nedelje, stalno sam slušao: Ako ne budeš bolji, izbacićemo te. Ugovori u Koreji su drugačiji nego u Evropi. Klubovi imaju opciju da ih raskinu i uzmu drugog igrača sa drafta koji ranije nije bio izabran. Sve u svemu, završilo se neprijatno i ne želim da se vraćam na to. Žao mi je što su kod njih stranci važili za ljude sa velikim mišićima, ali bez svog mozga".

Posle mu je bilo potrebno vreme da se povrati u pravi mod.

"Na sreću brzo sam pronašao put do Fenerbahčea. Dobio sam šansu u pet puta jačoj ligi, sreo sam se sa igračima poput Marufa i Aleksandra Fereire. Portugalca sam pitao za Koreju, jer je i on igrao tamo. Slušao je moje priče, niko od ostalih saigrača nije verovao, a on je otpio gurljaj kafe, osmehnuo se i dodao: Sve je to istina. Što je najgore, ja sam u nekom trenutku poverovao da sa mnom nešto nije u redu, izgubio sam samopouzdanje. U Turskoj mi je bilo potrebno mesec ili dva da se oporavim. Do plej-ofa sam bio u redu i onda sam odigrao dobro".

Posle toga je usledila epizoda u Poljskoj.

"Bez sumnje ovo je najviši nivo na kome sam ikad igrao. Malo sam imao dilemu da li ću se uklopiti, kako će sve ispasti... Sad, posle pola godine, znam da mogu da se takmičim u ovoj ligi. Moj cilj je da pomognem timu da opstane i da budem među pet, možda i među tri najbolja igrača. Za sada mi ne ide loše, ali najvažnije je da klub ostane u ligi".

Skrenuo je nedavno Meljanac pažnju kad je posle pobede koju su na domaćem terenu čekali više od 750 dana otrčao među navijače.

"Ponele su me emocije. Hteo sam da se odužim ljudima koji nas podržavaju dugi niz godina, čak i kada gubimo. Čekali su dve godine na pobedu u Radomu, a ipak su došli i podržali nas sa tribina. Ponekad nas kritikuju, ali su uvek uz ekipu. Otrčao sam da im se zahvalim i pokažem koliko mi njihova podrška znači. Kada smo pobedili pomislio sam: Konačno, kletva je skinuta. Duboko sam udahnuo i potrčao do navijača".

Iako su na dnu tabele i dalje, ima dovoljno vreme da odatle pobegnu...

"Da ne verujem u to uopšte ne bih izlazio na teren, nego bih pobegao iz Radoma. Kad brod tone, kapetan treba da ostane do kraja. Naravno, ja nisam kapetan broda, već jedan od vođa tima i boriću se do poslednje lopte. Ovo je moj tim, moje kolege, verujem da ćemo moći da igramo bolje".

U Poljskoj su već dubok trag ostavili igrači poput Aleksandra Atanasijevića, Srećka Lisinca i Uroša Kovačevića.

"Srećko mi je prijatelj, može se reći stariji brat. Po mom mišljenju, on je jedna od najvećih duša koja se ikada pojavila u odbojci. Predivan čovek".

Čini se da niko od njih ipak nije pravio ovakav šou...

"Ono što mi se ponekad dešava tokom mečeva definitivno nije šou, nešto što želim da pokažem ili režiram. Takav sam ja. Određene situacije su mi prirodne".

Neki odbojkaški stručnjaci misle da emocije Nikolu nekad poremete na terenu.

"Znam o čemu pričaju. Ovo nije prvi put da se susrećem sa takvim mišljenjima. Imao sam ovu tendenciju da privučem pažnju još od detinjstva. U očima ljudi sam video kome se sviđa moj stil i koji misle da sam nekakav klovn. Nikada nisam brinuo o tome. Moje emocije su dvostruke: mogu postati moćno oružje protiv mojih rivala, ali mogu se okrenuti i protiv mene ako ne uspem da ih kontrolišem. Ja sam već svestan ovoga. Pretpostavljam da sam morao da sazrim van terena, jer poslednjih nekoliko godina više držim svoje emocije pod kontrolom. Ali nemam nameru da se isključim, jer su one deo mene, to sam pravi ja. Samo treba da naučim kako da ih najbolje kontrolišem da ne izgorim. Što sam stariji, bolje se nosim sa njima".

Posle malo problema, sada se Meljanac dobro nosi i sa kašnjenjem. A ranije je bilo i plaćanja penala...

"Priznajem da smo na početku imali malo nesporazuma zbog toga. Nekoliko puta sam zakasnio... Malo se nakupilo penala. Čak sam se našalio da bi možda trebalo da se pojavi Meljanac na dresovima kluba, kao da sam jedan od sponzora. Možda na rukavu", uz osmeh je upitao srpski odbojkaš.

U ovom trenutku može da kaže da je Poljska bila pravi izbor.

"Da, konačno imam saigrače oko sebe, ljude koji me podržavaju i veruju u mene – to mi je zaista trebalo posle ove korejske avanture. Imam sa kim da razgovaram, neko brine o meni, neko želi da pomogne. Mislim da dobro igram u PlusLigi. Igrao sam i loše mečeve, ali sigurno ima još mečeva u kojima sam dobro igrao. Ako poredimo Poljsku sa Turskom, u ovoj drugoj možete biti zaista solidan igrač ako imate dobar napad. U Poljskoj i dalje treba dobro blokiranje, odbrana i servis, tako da svakako imam na čemu da radim".

INTERVJU – Nikola Meljanac: Vidi se da mi je ostao 'tarzanski gen', moje emocije su mač sa dve oštrice

Za kraj je morao da pojasni da li mu je nadimak Tarzan ili Akvamen.

"Ovaj Tarzan me prati godinama. Dao sam intervju u Srbiji, pričao sam o svom detinjstvu, da mogu da se popnem na bilo koje drvo... Tarzan mi je bio omiljena bajka. I od tog trenutka sam postao Tarzan, posebno u Turskoj. U međuvremenu, u Kanadi, kada sam igrao Ligu nacija, neko je video nešto na mom Tik Toku i ja sam postao Akvamen. Ali ja bih radije bio samo Nikola Meljanac", podvukao je srpski odbojkaš.