Večita misterija - Gravesen u Realu?! Najbolji je kad izvodi aut... a i to radi Roberto Karlos

Januar je 2005, glasine kruže već neko vreme, ali niko u njih istinski ne veruje. Da, svi znaju da Real Madrid već 18 meseci ne uspeva da pronađe pravu zamenu za Kloda Makelelea koga je novac Romana Abramoviča odvukao u Čelsi, ali Tomas Gravesen? To već niko nije mogao da razume. Uz dovođenje Žilijena Fobera – pisali smo vam o tome pre nekoliko dana – svakako je to bio jedan od najčudnijih poteza Kraljevskog kluba s početka 21. veka. Čak je i sam Gravesen bio zbunjen.
“Bio sam u bioskopu s bratom kad me je menadžer pozvao. Izađem, javim se, menadžer me pita: ’Šta misliš o Madridu?’. Mislio sam da govori o Atletiku, pa sam rekao: ’Lepo mi je i u Evertonu’. On mi kaže: ’Real, bre’. E, onda je druga priča. Bio sam iznenađen kao i svi. Dobra priča. Prvi dan dolazim na trening, levo do mene u svlačionici Roberto Karlos, desno Zinedin Zidan. Pomislim: Tačno sam tamo gde pripadam“, smejao se Gravesen godinama kasnije.

Kako i ne bi. Manje od nedelju dana ranije igrao je sa Evertonom protiv Plimuta u FA kupu. I odjednom je član najvećeg klupa na planeti. Otkud on uopšte tamo?

Ispredale su se tu razne priče. Kris Svini, autor biografije “Besni Pas Gravesen – poslednji buntovnik modernog fudbala“ (u slobodnom prevodu), čak pominje i teoriju po kojoj je Realove skaute na Evertonovim utakmicama zbunilo prisustvo još jednog “ćelavka“ na terenu, s brojem 26 igrao je Li Karsli. Gravesen je nosio broj 16.

Sad, uprkos ustaljenom mišljenju Gravesen nije bio baš najpouzdaniji zadnji vezni. Oni koji ga se bolje sećaju pamte da nije bio baš igrač koji taktički pokriva svoj reon terena, umeo je da izleti, ispadne, vala i da digne rivala dva metra u vis kad nema ama baš nikakvog smisla. Karsli je bio nešto smireniji, inteligentniji, istina ni izbliza toliko energičan, ali on je bio taj koji je u sistemu 4-1-4-1 igrao zadnjeg veznog. Pa se čak spekulisalo da je Real prosto promašio igrača ili greškom njih dvojicu spojio u jednog.
“Priličan broj komentatora je u to vreme mislio da su se Realovi predstavnici zbunuli i da nisu znali ko je ko. Teorija je bila da su videli Kalslijeve defanzivne kvalitete (uz Gravesenovu energiju) i  mislili su da je to sasvim dobar izbor za 2.600.000 funti, izgledalo je kao da su pobrkali lončiće. Čak je i lokalni Liverpul Eho vest objavio sa naslovom: Surova istina (na engleskom ’bald truth’, ’bald’ u bukvalnom prevodu znači ćelava) je da je Madrid doveo pogrešnog čoveka“.

U Madridu su naravno ćutali. Niko uostalom ne bi ni priznao takav kiks. Gravesen je uradio sve što je mogao da spasi šta se spasiti može. Nije on baš bio očajan na stadionu “Santjago Bernabeu“, mada je bilo sasvim jasno da kvalitetom ne pripada tu. Međutim, bila su to čudna vremena u Realu.

Hoze Antonio Kamačo i Garsija Remon zajedno su spojil jedva sedam meseci na mestu trenera, a Vanderlej Luksemburgo je tek stigao na klupu. Imao je pregršt znalaca u vezi sa Zidanom, Gutijem, Bekamom, Solarijem i Seladesom, ali nije imao ko da trči i radi prljav posao. Makelele je silno nedostajao i već je nekoliko pokušaja da mu pronađu zamenu propalo. Nije Real u to vreme imao ni sreće s pojačanjima, Vudgejt se povredio, Samjuel i Majkl Oven se nisu najbolje snašli, morao je tadašnji sportski direktor, čuveni Arigo Saki da brine i o drugim pozicijama.

Tražio je Italijan zadnjeg veznog širom sveta, ali 2004. nije to baš bilo tako lako kao sada sa svim statističkim prenosima i direktnim prenosima maltene svih utakmica na dohvatu ruke. U prvom krugu izletelo je i ime Tomasa Gravesena i Kraljevski klub je u Liverpul poslao skauta da se uživo uveri u kvalitete Danca. Prvi izveštaj nije bio baš pozitivan i Saki je nastavio da traži.

Ume to da bude teže no što se ponekad misli, tržište je tada bilo siromašno, ono malo igrača što je odgovaralo Realovim prohtevima jednostavno nije bilo dostupno. Pa se tako Real opet okrenuo ka Gravesenu i opet poslao delegaciju na Gudison Park. Tad je već ostavio bolji utisak, ali ne baš idealan. Madridska Marka deceniju i po kasnije citira taj drugi izveštaj: “Trči, bori se, ali... Najbolji je kad izvodi aut“.

Oni nešto stariji se sećaju, onako nabijen, Gravesen je umeo da iz auta ubaci loptu u srce kaznenog prostora kao da izvodi korner. S tim da su po toj logici u Real mogli da dovedu i Ljubu Baranina, baš po autima nadaleko poznatog  srpskog defanzivca, koji je svojevremeno u dresu Bežanije predstavljao hit Superlige. Avaj, čudni su putevi gospodnji i Gravesen je – dobro, da se ne ljuti Ljubo, bio je ipak Danac mnogo bolji igrač – 15. januara 2005. godine za 3.500.000 evra postao igrač Kraljevskog kluba.

Sve skupa je za 18 meseci u Realu odigrao više nego solidnh 50 utakmica pre no što je otišao u Seltik. Da sve bude još luđe, aute je tih godina u Realu izvodio Roberto Karlos.

(FOTO: Reuters)