Džordanove muke sa neukrotivim Rodmanom, svađe sa Tomasom i prvi prsten

Prethodnih nekoliko nedelja, dokumentarna serija "The Last Dance" koja govori o poslednjoj sezoni i karijeri Majkla Džordana među Čikago Bulsima u najmanju ruku je zapalila čitav internet. Reakcije se nižu iz dana u dan, svi su prosto začuđeni brojnim neispričanim anegdotama i iščekuju nastavak sage.

Prosto rečeno, dokumentarac je digao čitav košarkaški svet na noge. Nisu samo navijači uskočili pred male ekrane kako bi pogledali film o najboljem košarkašu kojeg je sport video, već su to uradili i mnogi igrači, treneri... Pričali su sa oduševljenjem ili negodovanjem o seriji Dejvid Blat, Stiv Ker, Ajzeja Tomas i mnogi drugi. Pa, u čemu je stvar? Pokušaćemo da vam to prikažemo kroz rekapitulaciju poslednje dve epizode koje su bile na ekranima ove sedmice.

Treća epizoda u nizu ovog serijala fokusirana je isključivo na čuvenog Denisa Rodmana i šta je sve ovaj igrač prošao kako bi došao do samog vrha. Ukupno 50 minuta zabave kreću i završavaju se sa Rodmanom u glavnoj ulozi. Počinjemo od njegovih prvih košarkaških koraka sve do izrastastanja u "lošeg momka" Detroit Pistonsa tokom devedesetih godina minulog veka. Farbana kosa, treš-tok, tehnički faulovi, ludačka odbrana i skokovi. Rodman je bio čitav paket.

Ali Rodmanov uticaj u čitavoj dinastiji Čikago Bulsa bio je presudan. On je zapravo bio poslednji delić slagalice koja nije ni morala da se uklapa. Legendarni tim imao je sređeno jezgro, ali mu je nedostajao dobar defanzivni igrač, neko golem, ko bi mogao da razbesni protivničke igrače. Zlikovac. Neko ko će iskočiti ispred Džordana. A Rodman je tako dobro odigrao tu ulogu u Pistonsima, može se reći toliko da Čikago nije nikako mogao da izađe na kraj sa Detroitom u poslednjim godinama osamdesetih.

No, pre nego što se vratimo na Rodmana, kratko ćemo se osvrnuti na detalj iz petog meča prve runde Istočne konferencije između Čikago Bulsa i Klivlend Kavalirsa. Bio je to duel u kojem su Kavalirsi bili ogromni favoriti, ali ispostavilo se da su utakmice išle "na kost", baš kao i ta peta, koja je morala da bude odlučena šutem u poslednjem napadu. Pogađate, preuzeo ga je upravo Majkl Džordan, a Ron Harper je želeo da ga brani. Umesto toga, to je učinio Kreg Elo, zbog čega i dalje prvopomenuti igrač duboko žali.
"Vodili smo jedan razlike i rekao sam treneru 'Ja ću da branim Džordana', a on mi je rekao ' Staviću Eloa na Majkla'. Nije mi se to svidelo, pa sam opsovao i rekao 'Znači tako? Dobro, koga je briga uopšte", priseća se detalja Harper.

Poremećaj u pamćenju Ajzee Tomasa: Trojica bolja od Džordana! Što nije bio šampion protiv Džonsona, Birda, Irvinga?

Kolika je bila veličina Majkla Džordana govori da su postojala posebna pravila oko toga kako ga treba čuvati, što je faktički i promenilo igru zauvek, jer je od tada sve veća pažnja bila usmerena na odbranu od jačih košarkaša, nego na bilo šta drugo. Međutim, nisu baš svi bili oduševljeni veličinom legendarnog igrača. Tog mišljenja definitivno nije bio Ajzeja Tomas.
"Ako pogledate šta su Džordan i njegov tim uradili osamdesetih godina, možete da kažete da nisu bili uspešan tim. To je jednostavno istina. Jesu oni dominirali devedesetih, ali ne pre toga. Lejkersi, Pistonsi, Seltiksi i Siksersi iz te sjajne ere, svi su ih redom dobijali. Svi. Ono što Džordana izdvaja od ostalih jeste što je uspeo da učini nezamislivo tri puta u nizu, ali nije to uradio protiv Medžika, Lerija i Doktor Džeja", ističe Tomas.

Nakon toga, vraćamo se čuvenom Rodmanu. Nakon problema u Detroitu, franšiza je odlučila da ga prosledi u San Antonio gde se zadržao dve sezone pre nego što je došao na pravo mesto – u Čikago Bulse. U sezoni 1995/96. bio je lider u skokovima, ali sam trener Fil Džekson ističe da nisu sve kockice uspele tako lako da se uklope. Faktički, samo što nije izbila tuča između dva čoveka.
"Bilo je užasno. Ušao sam u kući Džerija Krausa, a Roman je bio na kauču i nosio je neki kačket preko očiju. Pirsinzi su mu bili na nosu, ustima... I nije ustao da se pozdravi. Rekao sam mu da izađemo ispred i da se upoznamo, nakon čega sam ga upitao da li bi želeo da igra za Bulse. Odgvorio mi je 'Nije ni važno, kako god", ističe Džekson.

Sam završetak treće epizode je potpuna kulminacija svega, jer nas povezuje i sa čuvenim Skotijem Pipenom. Legendarni košarkaš je tokom sezone 1997/98. odlučio da se vrati u ekipu, jer nije želeo da bude kažnjen ili trejdovan. Da stvar bude luđa, za vreme dok njega nije bilo u ekipi Rodman je bio desna ruka Majkla Džordana, koliko god to čudno zvučalo. Problem je bio što je sada Rodmana bilo neophodno otpisati, a sa karakterom kakav je posedovao, to je bilo izuzetno teško. Toliko, da je Di-Rod pobegao u Las Vegas i tako ugrozio sve što su Bulsi izgradili u godinama nazad.

Već početak naredne epizode govori o neplaniranom odmoru koji je Rodman uzeo. Bulsi jednostavno nisu radili dovoljno dobar posao da ga obuzdaju, a sve je otišlo toliko daleko da je Rodman pronađen kako spava sa manekenkom Karmen Elektrom u "najluđem gradu" u Americi. Da scena bude još luđa, Majkl Džordan je bio taj koji je morao da razdvoji Di-Roda od zvezde modne piste i da ga dovuče na teren.
"Razmenili smo brojeve, a on me je neprekidno zvao. Nisam ni želela da mu odgovorim, ali sam jednog dana morala. Pozvao me je da se vidimo i tako je sve počelo. Jedne večeri, Denis je samo skočio nakon što je neko pokucao na vrata. Morala sam da se sakrijem, a on se okrenuo i rekao mi 'To je Majkl Džordan, moram da idem da vežbam odmah", priseća se glumica.

Nakon toga, Rodman je morao da se povinuje i vrati uobičajenim sportskim aktivnostima. Zapravo, u to vreme se toliko posvetio sportu da je terao saigrače da jure za njim puta četiri kruga na terenu dok ga ne bi uhvatili. Bio je tvrdoglav, što je razlog zbog kojeg su ga ljudi ujedno voleli i mrzeli. Pitanje je, zapravo, da li bi Di-Rod uopšte uspeo da se uklopi u čitav sistem Bulsa da nije bilo već pomenutog Fila Džeksona, koji je odradio veliki posao kako bi "ukrotio zver".

A zanimljiva je i priča kako je Džekson uopšte i došao u Čikago. Karijeru je počeo u Njujork Niksima, sa kojima je ujedno i osvojio dva šampionska prstena. Nakon toga je prošao ludački put kroz Portoriko gde je bio trener timova poput Pirata sa Kebradilje i Galitosa od Izabele, posle čega je usledio put među Bulse. Na tom mestu je 1990. godine zamenio Daga Kolinsa, a ostatak vam je dobro poznat.

Bilo je to doba kada je Čikago konačno krenuo u kontra-ofanzivu protiv Detorit Pistonsa. Tokom 1991. godine, Bulsi su bukvalno razmontirali ljute rivale sa 4:0 u seriji i tako im pokazali da se više ničega ne boje. Rodman  koji je još bio u Detroitu je tada srušio Pipena na zemlju udarcem, a ovaj se vratio i do kraja dokrajčio Pistonse. Na kraju niko nije želeo da se rukuje, a Džordan je čak Ajzeju Tomasa nazvao pogrdnim imenima.
"Bio sam iznenađen. Odavno smo se poznavali i nisam očekivao takvu reakciju od njega. Čak smo išli na večere zajedno i uvek je bio prijatan, dobar prema mojoj deci i sinu. Čak mu je dao i par patika. Mislim da je sav taj naboj bio samo na terenu", istakao je Tomas.

Serija se podseća i one serije sa Los Anđeles Lejkersima tokom koje su Čikago Bulsi došli do prve NBA titule u tom periodu. Nakon dve lude utakmice, sve je bilo nerešeno, da bi predvođeni Džordanom, momci sa severa SAD-a kasnije poveli sa 3:1 i otišli u Kaliforniju po titulu. Taj meč je bio prilično specifičan, jer je do samog kraja bilo napeto, da bi baš tada čuveni Majkl krenuo da deli lopte Džonu Pakstonu. Nikome nije bilo jasno o čemu je reč, ali očigledno jeste bilo najboljem ikada. Ovaj je imao 5/5 na šutu i sa 10 poena je napravio ključnu razliku. Toliko da su Bulsi na kraju lagano slavili.

I faktički, to bi bilo to, bar što se pomenute dve epizode tiče. Pokazalo se da je Džordan iza zavese bio kao raketno gorivo koje je ujedno pokretalo, ali i spajalo neverovatni tim Čikago Bulsa. Prosto deluje da je sa takvim čovekom sve bilo moguće, a da sve bude slađe, ovo je samo bio početak.

Foto: Reuters