Manojlović: Sport je surov, rezultati su ogledalo RSS-a, želim da vidim Zvezdu u Ligi šampiona
Vreme čitanja: 7min | čet. 18.07.24. | 19:21
Predsednik Srpskog rukometnog saveta, nekadašnji reprezentativac, u razgovoru za Mozzart Sport o budućim koracima, da li vidi sebe ili nekog iz Udruženja na najvišim mestima u krovnoj organizaciji, o voljenom klubu koji nikako da stane na noge...
Srpski rukomet je u nokdaunu, ostao je bez čelnih ljudi. Nesloga, trvenja koja su u ovom sportu normalna pojava decenijama, kulminirali su u utorak na elektronskoj sednici Skupštine Rukometnog saveza Srbije. Posle ubedljivog odbijanja predloga za smenu Dejana Stanojevića (dao ostavku, pa je povukao) i za imenovanje dva nova člana Upravnog odbora RSS-a (nezvanično, odnos je bio 30:5 u korist „opozicije“), predsednica RSS-a Milena Delić je podnela ostavku.
Dan kasnije je to i zvanično saopštila, uz upiranje prstom na ljude iz Partizana koji su, prema njenim rečima, vršili pritisak i opstrukcije. Za njom je odmah krenuo i čelni čovek Skupštine RSS-a Dragan Bukvić. Turbulentnih nekoliko nedelja očekuje rukometnu Srbiju i izbor novog rukovodstva. Zasad, nema naznaka ko bi mogao da sedne na užarenu fotelju na Tošinom bunaru koju je Milena Delić obavljala nešto više od tri i po godine, od decembra 2020.
Izabrane vesti
Posle srebra na Evropskom prvenstvu muškaraca 2012. i dama na Svetskom prvenstvu godinu dana kasnije, rezultata nema. Iskra da idu bolji dani bilo je šesto mesto rukometašica na SP u Kumamotu 2019. godine, evropska bronza juniora, generacije 2002. godište i mlađih pre dve godine u Portugaliji, treće mesta Orlova na Mediteranskim igrama iste godine u Alžiru i četvrta pozicija Orlića prošle godine na SP u Berlinu.
Da li je vreme za nove ljude na čelnim mestima i ko bi to mogao? Nova organizacije koja je pre nekoliko meseci ugledala svetlo dana je Srpski rukometni savet koji na jednom mestu okuplja sve osvajače medalja u ženskoj i muškoj konkurenciji. Cilj ovog udruženja je popularizacija rukometa, okretanje ka najmlađoj populaciji. Projekti su biblioteka (literatura ovog sporta), podkast 3-2-1 koji vodi mladi novinar Uroš Samardžić, „Rukometni karavan“, gledanje finalnog turnira Lige šampiona u bioskopu sa najmlađima i „Rukomet u vrtićima“ koji je naišao na odličan odjek među klincima i klincezama.
Neki ovu organizaciju vide i kao „Rukometnu vladu u senci“ sa istaknutim asovima, Nikolom Manojlovićem, Nenadom Vučkovićem, Rastkom Stojkovićem, Andreom Lekić, Momirom Ilićem, Darkom Stanićem, Draganom Cvijić, Jelenom Erić...
Osnivač i predsednik Srpskog rukometnog saveta Nikola Manojlović u razgovoru za Mozzart Sport dotakao se aktuelnog stanja srpskog rukometa, da li sebe ili nekog iz ove organizacije vidi na čelnim mestima u RSS-a, ali i o bivšem klubu Crvenoj zvezdi koja proživljava teške trenutke i nikako da se vrati na staze stare slave.
„Nisam iznenađen poslednjim dešavanjima u RSS-a. Očigledno je bilo da rezultati nisu išli u najboljem smeru. Savez je pokušao na svoj način da utiče na kvalitet reprezentacije i lige, ali... Sport je surov. Rezultati su ogledalo Saveza. Ne može da se sakrije neuspeh. Mi treba da pričamo o srpskom rukometu od osamostaljenja 2006. godine, da se ne vraćamo šta je bilo pre, na vreme Metaloplastike... Po jedna medalja obe selekcije, samo jedno učešće na Olimpijskim igrama. Problem je organizacija. Mi u tom segmetnu nismo uhvatili ritam ni za regionom, a gde je tek Evropa?“, rekao je Manojlović.
Kako da se rukomet vrati na staze stare slave?
„Moramo da vratimo entuzijaste, one koji vole rukomet, da rade, da se napravi sistem od najmlađih do veterana, i siguran sam da će rezultati da dođu. Sa mnogima sam pričao, bivšim igračima, da su tu nailazili na probleme, da su gubili entuzijazam. Savez bi trebalo da ima ulogu da ih podrži, da ih finansijski pomogne, a ne obrnuto da oni gube vreme na ubeđivanje ljudi“.
Pre osam godina bili ste na pragu da se vratite u srpski rukomet. Mesto generalnog sekretara je bilo nadohvat ruke. Šta se tada dogodilo?
„Jeste, bio sam blizu, ali... U tom trenutku su bila dva kandidata za predsednika RSS-a, Božidar Đurković i Milan Đukić. Nisam želeo da stanem ni na jednu od dve suprostavljene strane, što je Đurković protumačio da sam protiv njega. Video sam tada da ne mogu da pomognem rukometu“.
KO ĆE NA ČELO RSS? PARADOKSALNO JE DA JE STRANAC BIO NAJDUŽE NA KORMILU ORLOVA
Ima li Srpski rukometni savet možda kandidata za predsednika RSS-a?
„Mi smo neprofitalbilna, nepolitička organizacija. Osnovani smo zbog pozitivne energije koji imamo mi bivši osvajači medalja na velikim takmičenjima i što želimo da pomognemo ovom sportu. Smatramo da smo skrajnuti, da se naša reč ne čuje. Niko nas nije kontaktirao. Nismo se ni mi oglašavali posle ostavke predsednice RSS-a. Naša vrata su otvorena, zna se ko bi trebalo da nas kontaktira u vezi toga. Mi u Srpskom rukometnom savetu smo u svakodnevnim kontaktima, imamo sastanke u vezi s našim projektima. Znamo da radimo, želimo da pomognemo da vratimo rukomet tamo gde je bio“.
Izbor urednika
Hipotetički, ako stigne poziv, ostavljate otvorenu mogućnost da Vi ili neko drugi iz Srpskog rukometnog saveta se kandiduje za najvažnija mesta u našem rukometu?
„Ako usledi taj poziv, siguran sam da bismo imali više dobrih kandidata. Većina nas vidi kao opozicija prethodnog rukovodstvo, da smo Vlada u senci, ali nije tako. Kada smo prošlog meseca organizovali Srebrno veče pozvali smo i Milenu Delić, da joj uručimo priznanje kao nekog ko je tih godina bio uključen u rad RSS-a, bila je zaslužna za te uspehe. Nismo dobili povratnu informaciju od nje. Žao nam je što se nije pojavila“.
Ženska reprezentacija tavori godinama, posle smene generacije. Muška je imala sitne korake napred do Minhena ove godine na EP, kada smo se vratili dva nazad. Neće nas biti na Svetskom prvenstvu naredne godine. Veliki udarac. Kako vidite poslednja takmičenja Orlova?
„Sada u reprezentaciji nema priče kao kad sam ja bio deo, koga nema, ko nije pozvan. Sada je sve najbolje tu. Pre desetak godina smo imali dva strelca Lige šampiona u prvih 10, najboljeg strelca Bundeslige, najbolje pivotmene, krila koja su bila u vrhu što se tiče broja golova, vrhunske golmane. Ova generacija je pokazala da može mnogo, ali uvek nam malo fali, jedan, dva gola da dođemo u narednu fazu, da prelomimo u našu korist. I ovaj baraž, tako malo nam je falilo da prođemo Špance. I opet taj gol koji nam nedostaje“.
Prethodno rukovodstvo imalo je sluha za selektore. Toni Đerona je izgurao skoro ceo mandat, Uroš Bregar je na kormilu četvrtu godinu.
„Mislim da je promenjeno 11 selektora muške selekcije od osamostaljenja. Paradoksalno je da je stranac bio najduže na klupi, tri i po godine. To je naš stara boljka, selektori su prvi za odstrel“.
KLUBOVI SVE JAČI, DRŽAVA MNOGO ULAŽE, ZVEZDI TREBA VELIKI PROJEKAT
Liga šampiona je dugo nedostižna za naše klubove, ali poslednje dve-tri godine svedoci smo procvata naših klubova. Finansijski su sve jači, mogu da vrate reprezentativce.
„Mislim da država dosta ulaže poslednjih godina. Klubovi cvetaju. Naravno, nismo još u Top 5 liga u Evropi, ali se tu ide u dobrom smeru. Kvalitet je na boljem nivou nego pre 10 godina. Ono što imamo je Vojvodina koja je napravila sjajne rezultate poslednje dve sezone u Evropi. I ostali se bude, ali imamo taj problem da mladi čim zablistaju napuštaju našu ligu. Onda na scenu stupa reprezentacija koja treba da oblikuje Kosa, Dodića, Zečevića, Kojadinovića, Rogana, novi talas srpskog rukometa“.
Afirmaciju ste stekli u Zvezdi. Kako vidite nekadašnji klub? Čini se, svi napreduju, a crveno-beli dugo stagniraju, nikako da se vrate na staze stare slave.
„Žao mi je... To je moj klub. Mislim da se nije poklopilo da se napravi veliki projekat Zvezde. Voleo bih da je gledam u Ligu šampiona. Svaka čast svima, ali nema vrhunskog projekta bez jakog Partizana i Zvezde. Rukomet je atraktivan sport. Srbi ga vole, ako ponudiš navijačima ozbiljan projekat, potpisujem da bi Zvezdu u Areni u Ligi šampiona pratilo sedam puta po 20.000 gledalaca u grupnoj fazi. Pamtim Celje i čuvenu pobedu u Ligi šampiona na Banjici. Nije bila tada puna dvorana, bile su Delije, ali nije bilo dupke puna. Posle tog buma, na sledećem meču Lige šampiona je bila krcata. Treba da se napravi projekat, a onda verujem da bi za početak Pionir bio pun, a jako brzo i Arena. Kad bismo uspeli da vratimo reprezentativce - Kosa, Milosavljeva... Malo fali, ne bi moralo mnogo novca, ali bi sve onda živnulo. Maštam malo, ali to bih voleo, da gledam moju Zvezdu u Ligu šampiona“, zaključio je nekadašnji reprezentativac, sada predsednik Srpskog rukometnog saveta, Nikola Manojlović, za Mozzart Sport.