Kojadinović na rukama saigrača: Partizan je moja kuća, doviđenja, nikako zbogom

Došao je Uroš Kojadinović tiho u Humsku leta 2021. godine kao talentovani klinac iz Subotice, još jedan u nizu mladih koji je tražio šansu da zablista na velikoj sceni. Stigao je u Humsku kao krilo, a napušta je kao desni bek, reprezentativac Srbije, najbolji igrač domaćeg šampionata, neko za koga se smatra da je rukometaš budućnosti, brzih nogu, brzih promena pravca, taktički-tehnički dobro potkovan.

Meteorski uspon imao je popularni Koja u dresu Partizana. U subotu uveče protiv Dinama iz Pančeva u borbi za treće mesto Superlige Srbije (pobeda crno-belih sa 31:21) odigrao je poslednji meč u crno-belom. Naredne dve sezone biće stanovnik Tuluza, igraće drugi najjači šampionat na svetu, iza Bundeslige, ali i Ligu Evrope, radiće sa poslednje dve sezone najboljim trenerom u Francuskoj, zemlji evropskog i olimpijskog šampiona, Danijelom Anđelkovićem. Društvo će mu praviti još trojica Srba, Nemanja Ilić i mladi Uroš Mitrović i Vojin Čabrilo.

Pre utakmice lep gest crno-belih. Predsednik kluba Miljan Žugić je uručio Kojadinoviću plaketu Partizana. Trener Đorđe Ćirković ga je izveo iz igre u 42. minutu. Pre toga je četiri puta zatresao mrežu Pančevaca. Dobio je ovacije publike na Banjici, a na kraju utakmice je na rukama saigrača ispraćen u svlačionicu.

„Bila su mi pomešana osećanja, veoma emotivna utakmica za mene“, rekao je Kojadinović za Mozzart Sport i dodao:

„Proveo sam tri prelepe godine u crno-belom dresu. Sazreo sam ovde i kao ličnost i kao igrač. Nekako mi je sve brzo prošlo. Partizan je moja kuća, pored Spartaka gde sam počeo karijeru. Kao što se kaže, ovo nije zbogom nego samo doviđenja. Nikada se ne zna šta donosi budućnost. Drago mi je da klub napreduje, što vidim da će biti jači, da će i dalje da bude magnet za igrače i nadam se da će sve bolji rukometaši da dolaze u Partizan“.

17.00: (1,05) PSŽ (18,0) Nim (13,0)

Šta ćete najviše da pamtite u crno-belom dresu?

„Druženje sa saigračima, u Partizanu sam stekao mnogo prijatelja, bili smo svi jedna velika porodica. Pamtiću prošle sezone moj prvi večiti derbi i trofej Kupa Srbije prošlog meseca. Za to sam živeo, da se oprostim od kluba na pravi način, s peharom. I kada sam na početku sezone potpisao ugovor sa Tuluzom, nisam mnogo razmišljao o novom izazovu, klubu... Bio sam fokusiran na to da završim sezonu s Partizanom na pravi način, da konačno osvojim prvi pehar. Ostaje žal za polufinalom plej-ofa. Taj poraz u majstorici u Šapcu mi je najteže pao. I dalje ću biti uz Partizan, gledaću utakmice, ostaću u kontaktu sa saigračima, ljudima u klubu“.

Šta vas očekuje u Tuluzu?

„To je jedna nova priča. Već četiri meseca učim francuski, dobro mi ide, naučio sam neke osnovne stvari. Sredinom jula bi trebalo da se priključim novom timu. Još se ništa ne zna konkretno, nije gotov šampionat Francuske. Drago mi je da je moj nov klub odlično plasiran, četvrti, pa ćemo igrati Ligu Evrope. Spreman sam za sledeći korak u karijeri. Neće biti lako, pogotovo na početku, mnogo jača liga, ali verujem da ću dobro da se uklopim“.

Partizanova rapsodija za kraj sezone

Vraćaju se dani pobede u Humskoj: Trofej kao iskra, tek sada pune ruke posla imaju čelnici kluba

Ostaje li žal za evropskim utakmicama u dresu Partizana? Niste ih imali mnogo...

„Mislim da je, u tim trenucima kada smo ispadali iz EHF kupa, to bila naša realnost. Prve sezone za gol smo ispali od rumunskog Baja Marea, sledeće smo naišli na jako Gorenje, ove sa islandskim Hafnafjerdurom smo bili desetkovani povredama. Nije moglo više“.

Do ove sezone bili ste na okupljanjima B reprezentacije Srbije, učestvovali na Mediteranskim igrama. Posle buma na startu šampionata, dobili ste poziv Tonija Đerone, ustalili ste se u reprezentaciji, igrali veliko takmičenje, Evropsko prvenstvo u Minhenu. Sada ste i kod novog selektora Borisa Rojevića standardni član Orlova. Koliko je i reprezentacija pomogla da igrački sazrite, da odete na viši nivo?

„Mnogo mi znači igranje u nacionalnom timu u jakoj konkurenciji, protiv jačih protivnika. I ne samo na terenu, znači mi sam boravak u reprezentaciji, razgovor sa iskusnijim saigračima, da čujem njihova iskustva. Sada u Novom Sadu smo pobedili jednu Španiju, žao mi je što nam je malo nedostajalo za prolazak na Svetsko prvenstvo, ali sam siguran da idu bolji dani za naš rukomet“, zaključio je Kojadinović.

Partizan se oprostio od Subotičanina lepim rečima.

“Uroš Kojadinović je odigrao poslednju utakmicu u dresu Partizana i karijeru će nastaviti u francuskom Tuluzu. Ponosni smo što je punu afirmaciju i poziv za nacionalni tim stekao baš u našem klubu i želimo mu puno sreće i uspeha u godinama koje dolaze. Kao najlepša uspomena na crno-beli dres ostaje trofej nacionalnog Kupa, u koji je cela generacija uložila mnogo truda i znoja. Dobro pamtimo sve što je dao timu tokom ove tri godine - golove, asistencije, vedar duh i snažnu emociju prema Partizanu. Do sledećeg viđenja... Merci et au revoir, Kojo”, saopštili su iz Humske.