INTERVJU – Miljan Pušica: Bilo mi je teško da se vratim u Srbiju, želim opet u reprezentaciju

Voša piše istoriju ove sezone. Konačno je napravljen značajan korak i u Evropi. Tim Borisa Rojevića dogurao je do polufinala EHF kupa, dok je favorit za duplu krunu u Srbiji. Devetostruki uzastopni šampion naše zemlje raste na svim nivoima. Ekipa je pravljena u hodu, tokom sezone Lale su pojačavale, a jedan od onih koji je znatno podigao nivou igre šampiona Srbije bio je Miljan Pušica. Defanzivni specijalista „zategao“ je odbranu, zajedno sa imenjakom i kapitenom tima Vukovljakom pravi je bedem u centralnom delu odbrane Novosađana.

Momak iz Prijepolja posle osam godina se vratio u srpski rukomet. Iz Novog Sada je krenuo u pečalbu 2014. godine, pre toga je dve sezone bio u Crvenoj zvezdi. Imao je poslednje dve košmarne godine u nemačkom Mindenu. Posle operacije ligamenta kolena usledile su komplikacije, težak period rehabilitacije. Nije se znalo ni da li može da nastavi da se bavi rukometom. Početkom novembra se vratio u "srpsku Atinu", u klub sa kojem je osvojio dve titule šampiona pre odlaska u poljsku Vislu Plock.

Nekadašnji reprezentativac Srbije, učesnik dva Evropska prvenstva i jednog planetarnog šampionata, na novom je početku na Slanoj bari. Uspeo je da se vrati na teren, povreda je prošlost, važan je šraf u najboljoj sezoni u istoriju kluba.

U intervjuu za Mozzart Sport, Pušica je govorio o ambicijama Vojvodine, ali i karijeri, problemima sa povredama koje je imao prethodnih godina.

Prvi polufinalni duel EHF kupa protiv Alingsosa u Švedskoj igra se u nedelju (16.00). Ambicije su porasle, eliminacijom slovenačkog Gorenja u četvrtfinalu, Voša je pokazala da može mnogo. Ni trofej u ovom takmičenju nije nemoguća misija.

„Dobro smo se spremili za Alingsos, analizirali ga dobro, gledali snimke. Znamo kako igra. Radi se o klasičnoj skandinavskoj ekipi, koja mnogo trči, gradi igru na polukontre, kontre, žestok ritam. Moramo da trčimo s njima 60 minuta. Imaju odlične šutere, drugačija je ekipa od Gorenja kojeg smo eliminisali u prethodnoj rundi. Slovenački tim je više igrao jedan na jedan, nije imao klasičnog šutera, dok Alingsos ima više njih, kompletna spoljna linija je takva. Brzo rešavaju napade“, rekao je Pušica na početku razgovora.

Da li je prednost što se revanš igra u Novom Sadu?

„Prethodne dve runde smo igrali na domaćem terenu prvi meč, sada mislim da je dobro što gostujemo. Moraćemo opet da se prilagodimo rivalu. Protiv Gorenja smo slabije počeli u Novom Sadu jer nismo imali iskustva sa ovakvim ekipama. I sada će biti teže na početku susreta, potrebno je da osetimo kako igraju. Alingsos će biti pod većim pritiskom, igra na domaćem terenu, ispao je iz plej-ofa u Švedskoj, pa im je ovo šansa da spasu sezonu. U revanšu će biti drugačije, igraćemo u punoj dvorani i verujem da možemo do finala“.

Vojvodina – stvarno najbolja

Vojvodina suvereno vlada Srbijom: Pali crno-beli na Banjici, Milić i Tomić rešili derbi

Rojević: Kad dođeš do polufinala, onda počinješ da misliš i o trofeju

Vratili ste se u srpski rukomet posle devet godina. Da li je i kvalitetnija domaća liga uzrok za dobre igre Vojvodine u Evropi?

"Sigurno je liga mnogo jača nego kada sam odlazio. Imali smo problema u prvom delu sezone. Dobijali smo neke utakmice u finišima, ali tada smo se još uigravali, sklapali smo ekipu. Protiv Gorenja u Velenju je bila naša najbolja utakmica u sezoni. Imamo miks mladosti i iskustva i to je odlčna kombinacija. Imao sam dobra predosećaj pre meča da ćemo da pobedimo. Svaka pobeda, uspeh u Evropi je zlata vredan. Ne igramo samo za sebe, klub nego i za Srbiju. Sada je Vojvodina najbolja u zemlji, ali sam sigurna da će to da probudi i ostale. Dinamo iz Pančeva, Metaloplastika imaju ozbijne ekipe, sada vidim da se i Partizan diže. Moraju klubovi da budu jači da bi i reprezentacija išla korak napred“.

20.00: (1,25) Nim (10,0) Dankerk (4,90)

Pakao kroz koji ste prošli poslednjih godina je prošlost. Kako se osećate, da li ste trenutno na 100 odsto?

„Koleno je u redu, ne boli me. Da nije tako, ne bih igrao. U karijeri sam imao samo dve povrede, ali su one bile teške, odnosno iskoplikovao se postoperativni tok. Zašto je to tako, ne znam. Kad sam bio u Visli operisao sam meniskus, posle mi je ušla bakterija u koleno, pa sam propustio šest meseci. Nisam 100 odsto fizički, još moram da radim da bih bio maksimalno spreman“.

A sad – napad na evropski trofej: Vreme je za buđenje rukometnog Novog Sada

INTERVJU – Marko Vujin: Gradimo evropsku Vojvodinu, Kil je rukometni Bajern

Kako gledate na bolan period prethodnih godina, pauza je bila skoro dve godine?

„Bilo je teško, pre svega psihološki, da ’namestiš’ glavu, da se vratiš, ali nisam odustajao. Bilo je tu lomova u meni. Operacija kao operacije, to brzo prođe, ali posle ide oproravak, stres, umor... Nisam ni znao da li mogu više da igram rukomet. Nije bilo lako da se vratim, pritisak da li možeš, da li ćeš da ispuniš očekivanja. Sada sam odlično“.

Šest godina ste bili u Mindenu. Kako gledate na Bundesligu, najjači šampionat na svetu?

„Nisam želeo da idem u Nemačku posle Visle, ali kada sam otišao tamo uverio sam zašto svi žele da idu u Bundesligu. To je neki drugi svet. Rukomet je posle fudbala najpopularniji u Nemačkoj, prvi dvoranski sport. Košarka raste, ali nije još na nivou rukometa. Dvorana su pune, marketinški je sve to dobro organizovano, praćemo je u medijima“.

Kako je došlo do nove saradnje sa Vojvodinom? Letos se šuškalo da ste bili na meti i Crvene zvezde i pančevačkog Dinama.

"Bilo je nekih razgovora, ali ništa konkretno. Letos nisam znao mogu li da nastavim da igram. Iskreno, bilo mi je teško da se vratim u Srbiji. Pokušao sam da nađem klub u Nemačkoj, možda neki manji od Mindena, ali kada ste dugo povređeni, niko ne želi da rizikuje. Nisam imao neke ponude. Pojavila se Vojvodina. Ljudi u klubu su bili maksimalno korektni, nisam imao presiju da moram odmah da dođem, zaigram. Rekli su mi da će da me čekaju. Hvala im na tome i oni su rizikovali jer sam ipak dve godine bio van terena. Dug je to period. Vojvodina je sada na mnogo višem nivou, ambicije su velike. Predočili su mi dugoročni projekat i verujem da je ovo samo početak neke nove priče i da ćemo naredne sezone da budemo konkurentni i u kvalitetnijoj Ligi Evrope. Povratak u Vošu je pun pogodak".

Može li Vojvodini neko da parira u predstojećem plej-ofu Arkus lige?

„Favoriti smo, od toga ne bežimo, ali znam kako je kad se igra u plej-ofu. Ne sme da bude opuštanja. Jesmo najkvalitetniji, ali to moramo da potvrdimo. Kada sam igrao za Vislu iz Plocka i Poljskoj protiv Kjelcea plej-of serije uverio sam se da su to potpuno drugi mečevi u odnosu na ligaški deo sezone“.

Pušica u dresu Srbije (©MN Press)

Imate li reprezentativne ambicije? Debitovali ste pre deceniju u dresu Orlova, nema vas već četiri godine.

„Voleo bih opet da budem deo reprezentacije, da budem s tim momcima sa kojim sam dosta toga prošao. I kad smo gubili i kada su bili loši rezultati, mi smo bili svi zajedno, pravi tim. Želim da osetim opet tu atmosferu. Ukoliko dođe poziv selektora, tu sam, spreman sam da pomognem. Drago mi je da reprezentacija raste, da narednih godina možemo još više. I klupski rukomet se budi, pa dolaze bolji dani za ovaj sport u Srbiji“, zaključio je Pušica za Mozzart Sport.