Hena slavi prvi trofej u karijeri: Srpkinje su u Nantu amajlija, tražiće jednu i za sledeću sezonu
Vreme čitanja: 7min | sre. 03.04.24. | 08:58
"Bila sam skeptična, Francuska mi nije zvučala primamljivo... A sad mi je mnogo drago što sam došla", ispričala je Kurtagićeva za Mozzart Sport
Prevelika očekivanja često u životu dovode do razočaranja. Međutim, u priči u kojoj glavnu ulogu igra Hena Kurtagić, do toga nije moglo da dođe. Odbojkašica Srbije je početkom sezone otputovala u Francusku sa određenom dozom sumnje. Nije znala da li je dobro birala, da li je Nant pravi klub za nju, kako će se snaći na prvoj inostranoj stanici, kakva je liga, kakav je život...
Pola godine kasnije ne silazi joj osmeh sa lica. Jasno je i zbog čega. Ne samo da ekipa igra odlično i ređa pobede, već je i njena minutaža mnogo veća od prognozirane. Učinak veoma zapažen, kako blokerski, tako i napadački, a ono što posebno raduje - u kolekciju je u subotu stigao i prvi trofej u karijeri.
Izabrane vesti
Pehar osvojen u Kupu nije prvenac samo za Kurtagićevu, nego i za ovaj francuski klub.
"Igrali su ranije neka finala, ali nikada nisu osvojili. Ovo je prvi u istoriji", poručila je Hena Kurtagić u razgovoru za Mozzart Sport. "Slegli su mi se malo utisci. Nisam se nešto spektakularno osećala jer nema vremena za slavlje, igra se plej-of, već je fokus na tome. Samo smo timski izašli na večeru posle utakmice u Parizu i to je bilo to. Lepo je bilo da obeležimo, pritom je i kapitenu ekipe bio rođendan. Pamtiće se prvenac sigurno".
Hena je u finalu protiv Miluza bila veoma inspirisana - zabeležila je 14 poena, od toga šest iz bloka.
"Trener Cezar je pre utakmice došao u svlačionicu i održao nam govor sa očima punim suza. Stvarno smo verovali da možemo da dobijemo posle svega što smo doživeli ove sezone. Od starta je bilo povreda... Jedanaest igrača je cele sezone u timu, sedam istih stalno u terenu. Igrali smo i evropsko takmičenje, ritam je bio sreda - subota. Sad nas već sve boli... Ali, želimo da izguramo do kraja. Ovo je moja prva inostrana sezona, verujem da može da se završi sa još jednim trofejom".
Na startu sezone nije moglo da se pretpostavi da će Nant biti ovako uspešan na svim poljima...
"Oni su potpuno promenili tim u odnosu na prethodnu takmičarsku godinu. I ne samo igračice, nego i stručni štab. Ali kažu da im uvek treba jedna Srpkinja u klubu, kao amajlija. Pre mene je bila Sanja Gomans (devojkačko Bursać), a tražiće neku i za sledeću sezonu", uz osmeh priča Hena. "Cezar je stvarno dobar trener, mada nije baš za mlade igrače idealan. U smislu da ti sam moraš da imaš inicijativu, da ga moliš da radiš na nečemu više, da ostaješ... Neće te on forsirati da radiš individualno. Maja Ognjenović je sarađivala s njim, pa me je ona uputila kakav je. Više se bavi brojkama, nego tehničkim detaljima. Zna dobro da raspolaže vremenom - to je bitno jer smo imali dve utakmice nedeljno. Nekad su dva treninga, nekad jedan, a nekad posle naporne utakmice nam da dva dana slobodno. Sve je tako moralo da bismo izdržale naporan tempo. U suštini njegov cilj je bio da u svakom takmičenju dođemo do poslednjeg meča. Pa kad smo već tu - onda je svakako bolje da pobedimo".
Nije Hena bila ubeđena da će se baš sve kockice sklopiti kada dođe iz obrenovačkog TENT-a.
"Bila sam veoma skeptična. Francuska mi nije zvučala primamljivo... Ali, kad pomislim da su tu počeli i neki od naših najboljih srednjih blokera kao što su Milena Rašić ili Maja Aleksić, onda shvatam da je prava stvar. Posavetovao me je i Đovani Gvideti koji je radio sa Cezarom, rekao mi je da je dobar trener. Od tog trenutka sam prelomila. Kada su mi ljudi iz odbojke koji znaju više govorili da je prava odluka, onda je bio red da ih poslušam".
Snagu su joj dale i saigračice iz reprezentacije.
"Baš na kvalifikacionom turniru pred OI sam shvatila da se malo plašim početka prve inostrane sezone. Ali, baš mi je tada Tijana Bošković rekla da ne može da mi ne bude dobro, da će sigurno sve biti u redu. Onda sam nekako sebe ubedila da ako Tijana to kaže - onda će tako biti. Posle su mi se javljale i ostale devojke - pisale su mi Maja, Sara... Osetila sam da imam podršku od njih i bilo mi je lakše. Trebalo mi je malo vremena da se priviknem. Nije bilo u planu da igram u postavi. Ja sam bila poslednji igrač koji je potpisao za Nant. Ekipa je potpuno bila sklopljena kada sam ja stigla. Ali, desila se povreda na mojoj poziciji i brzo sam dobila šansu. Iskoristila sam je i više nisam izlazila sa terena. Verujem da tako nešto mogu da ponovim i u sledećem klubu u kom budem igrala".
Otkrila je Kurtagićeva i koja je tajna njenog velikog napretka u Francuskoj.
"Nemam život van odbojke", uz glasan smeh je rekla. "Samo treniram. Jedan, drugi trening, između jedem, uveče se komiram od umora. Mnogo radim na bloku, servisu, naravno napadu... Napad non stop vežbam da bih ga ispravila. Sad mi se upalilo rame, jer nije korišćeno 19 godina. Neporcenjivo je to što imam veliko poverenje trenera. On mi veruje, pušta me radim ono što mislim da treba. Stvarno sam porasla i kao igrač i kao osoba. Bog mi je pokazao da je odluka prava i da nije bilo potrebe da budem skeptična. Igrala sam dva finala, može da se desi i treće. Stvarno je sve super".
Nema na šta da se požali.
"Uslovi su svi baš kakvi su mi potrebni. Sve je organizovano, profesionalni nivo... Trude se izuzetno u Francuskoj jer je ovo predolimpijska sezona, pa im je vrlo bitno da sve bude kako treba. Mislim da je sezona bolja nego prethodne".
Trenutno je u toku plej-of - igraju se četvrtfinalne serije.
"U polufinalu nas čeka sigurno mnogo teži zadatak u odnosu na prvu prepreku. Idemo na Volero Le Kane - igraću protiv Brankice Mihajlović. Moramo da se spremimo baš dobro i tu očekujem da bude duža serija. Mi moramo da ohladimo glave od Kupa i da potpuno prebacimo fokus na razigravanje. Želimo da idemo do samog kraja. Bili smo prvi u ligaškom delu, verujemo da možemo do titule".
Malo je nedostajalo i da Hena uzme evropski trofej. Može da se pohvali da je stigla do poslednje stanice CEV Čelendž kupa, kao i da je bila najbolji bloker u kompletnom takmičenju.
"Igrali smo to finale sa Novarom. Realno, oni su bolji i favoriti su bili, ali kad se stigne do finala onda se nijedan tim neće predati. Mi smo na prvom meču kod njih imali u prvom setu 10:5, ali smo to ispustili. Ipak je to italijanski tim, znaju kako da reaguju i kad gube. Doveli su Markovu iz Turske pred finale, a ona je pokazala da zaslužuje to mesto u postavi. Baš je dobro odigrala. Ja sam i sa TENT-om došla do završnice, tako da mi nije bilo prvo iskustvo".
I u Novari, a i na nekim utakmicama u Francuskoj, Kurtagićeva je imala podršku...
"Došao mi je brat u Italiju da gleda to finale. Mama mi je bila u januaru sa mojom najboljom drugaricom. A na početku sezone je bio brat kod mene da bih se lakše privikla. Da zajedno vidimo oko vožnje kola, gde su prodavnice za nabavku i slično... Posle nekog vremena mi je bio drugi brat sa drugom - samo su se pojavili na utakmici i tako me iznenadili. Baš je bilo lepo".
Navikla je Hena potpuno na sporazumevanje na stranom jeziku.
"Govorim samo engleski. Nema čak ni igračica sa ovih prostora, pa da mogu sa nekim na srpskom. U početku je bilo neobično, ali sad sam se toliko navikla i toliko mi je lepo da mi se ne dolazi kući. Nadam se da neću pre 26. aprila, pošto je tad poslednja utakmica finala".
Ako joj se ispuni želja, imaće samo nekoliko dana za predah jer počinju pripeme reprezentacije.
"Čeka nas Liga nacija - tu bi trebalo postepeno da ulazimo u ritam. Nadam se da ću dobiti priliku i da ću igrati što više. Posle svi znamo šta je - svi putevi vode u Francusku. Već sam imala jedne pripreme za Olimpijske igre, bila sam kod Terze pred Japan. Sad će biti prilično teško, znamo kakva je konkurencija. Tu su devojke koje već deset godina igraju za Srbiju. Ja imam 19, tako da boriću se", zaključila je Hena Kurtagić.
PIŠE: Miljana ROGAČ