Šokantno svedočanstvo o meču Zvezda - Milan: Sudija uhvaćen u noćnom klubu sa Zvezdinim čelnicima, Rajkard na prevaru šutirao penal za pobedu

Stadion Rajko Mitić je istinski čuvar spektakularnih evropskih mečeva Crvene zvezde. Neki su izazivali veliku radost, neki ogromnu tugu među navijačima crveno-belih, ali sećenja na neke od njih nikada neće izbledeti.

Jedan takav meč odigrao se 9. novembra 1988. godine, kada je gusta magla sačuvala moćni Milan od sigurne eliminacije u osmini finala Kupa šampiona. Ekipa Branka Stankovića je izborila 1:1 u prvoj utakmici u Milanu, a onda vodila golom Dejana Savićevića od 50. minuta, ali je Arbitar Diter Pauli doneo odluku da se meč prekine u 64. minutu zbog loše vidljivosti. Milan je samo tri minuta ranije ostao bez Virdisa, koji je isključen zbog udaranja Ilije Najdoskog, ali ga je tada nebo pogledalo. U ponovljenom meču Rosoneri su poveli sa 1:0 golom Van Bastena, a četiri minuta kasnije izjednačio maestralni Dragan Stojković Piksi. Ipak, otišlo se na jedanaesterce, gde je Milan prošao dalje.

O svemu šta se dešava u dve nestvarne beogradske noći pravo svedočanstvo napravio je nekadašnji organizacioni direktor Milana Paolo Taveđa.
"U Milanu smo igrali 1:1 i čekao nas je revanš u Beogradu protiv igrača koji su bili fenomeni u to doba. Na mitskom stadionu Marakana gde je vođa navijača bio izvesni Arkan. Na put u Jugoslaviju smo poveli čak i Gulita iako nije mogao da igra jer su ga bolele prepone.   Gledajući Milan u toj beogradskoj magli, mislio sam u sebi da ne možemo pobediti tu utakmicu, pa taman da nam dozvole da igramo i rukama, a oni samo nogama. Jednostavno, to su one uatkmice kada vidite da ne možete ništa da uradite", počeo je priču Taveđa.

"PITAO SAM POMOĆNOG SUDIJU DA LI VIDI BILO ŠTA? NAVIJAO SAM ZA MAGLU"

Do kraja prvog poluvremena je bilo uslova za igru, ali se u drugom poluvremenu gotovo nije video prst pred okom.
"Na poluvremenu, pri rezultatu 0:0 smo otišli u svlačionicu. Magla je već padalo, ali se videlo. Kada smo izašli iz svlačionica na drugo poluvreme, nismo mogli da vidimo ništa na dva mestra udaljenosti. Sa klupe uopšte nismo videli utakmicu. Posle pet minuta igre smo čuli urlike sa tribina i shvatili da je Crvena zvezda povela. Ramaćoni (bivši Milanov tim menadžer op.a.) mi je rekao da uložim protest kod sudije jer ne postoje regularni uslovi za igru. Ušao sam i prošetao do pomočnog sudije. Pitao sam da li vidi bilo šta? Samo mi je odgovorio da sednem nazad na klupu. Ali, s obzirom da me niko u toj magli nije video, nastavio sam da hodam za linijskim sudijom poput senke i da mu dišem za vrat. U jednom trenutku smo čuli tri zvižduka glavnog sudije Dietar Paulija. Znali smo da se meč prekida".

Konačan prekid meča i pomeranje za jedan dan praktično je predstavljalo jedinu mogućnost za spas Rosonera te večeri.
"Napustili smo teren u društvu sudije koji mi je objasnio da moramo da sačekamo 45 minuta i da vidimo da li će se magla razići. Međutim, ja nisam otišao u našu svlačionicu. Ostao sam u hodniku da se vrzmam i pušio sam jednu za drugom kao ludak zbog tenzije koja je vladala. Navijao sam za maglu. Verovatno sam pušio da bih pomogao magli da bude gušća, ha-ha-ha... Ušao sam do naše svlačionice i video da je nekoliko igrača već krenulo na tušranje i da su skinuli opremu. Dresovi su bili pobacani po svlačionici... Igrači me nisu razumeli da je meč samo privremeno, a ne trajno prekinut".

"BIO SAM PRIMORAN DA NAPRAVIM TIPIČNU ITALIJANSKU SCENU"

Paolo Taveđa je tada morao da se bavi "prljavom igrom" kako bi  uspeo da odloži meč za samo jedan dan i tako vrati u život svoj razoreni tim.
"Bio sam primoran da napravim tipičnu italijansku scenu. Pokucao sam na vrata sudijske svlačionice i pokušao da pričam najbolji engelski koji sam mogao. Opet sam pitao sudiju da li je utakmica suspendovana ili trajno prekinuta. Dobio sam isti odgovor kao i pre. U tom trenutku sam se pretvorio u našeg čuvenog glumca Albreta Sordija i počeo da kukam Pauliju kako je moja karijera završena jer su igrači zbog mene i moje loše interpretacije otišli na tuširanje i sada nisu spremni za nastavak. Te reči su otvorile dušu sudije, pogledao me je i rekao: „OK, reci im da se igra sutra od 15.00 časova. Nikome nisam smeo da kažem šta sam uradio. Verovali ili ne, Ramaćoniju sam rekao tek posle 20 godina. Otrčao sam u našu svlačionicu i svim rekao da je meč definitivno odložen. Vratili smo se u hotel i trebalo je rešiti problem nekoliko stotina naših navijača koji nisu imali novca da ostanu još jedno veče. Odlučeno je da im Milan plati dodatne troškove".

Pocrveneli Virdis nije imao pravo da igra sutradan, dok je Anćeloti kao jedino preostalo rešenje bio pod suspenzijom. Rud Gulit nije bio dovoljno spreman, ali je morao da igra. Holanđanin je imao uslov za to da se nađe na terenu.
"Uveče u hotelu, imali smo mnogo dugačak i težak razgvoro sa delegatom UEFA koji nam je rekao da Anćeloti i Viridis ne mogu da igraju sutra jer je prvi dobio suspendujući žuti karton, a drugi je isključen. Znali smo da moramo da osposobimo Gulita kako znamo i umemo i počeli smo da radimo na tome. On je više iz psihološkog ugla, nego iz stvarnog fizičkog bola bio ubeđen da ne može da igra. Tražio je da mu iz Holandije dovedemo Teda Trosta ako hoćemo da igra sutra. U pitanju je njegov omiljeni fiziopterapeut iz holandske reprezentacije. Fininvest (Berluskonijev holding koji je upravljao celom njegovom poslovnom imperijom op.a.) je odmah podigao avion iz Milana te večeri i otišao u Amsterdam po Trosta da ga doveze u Beograd.  Kada je to čuo, Gulit je prihvatio da počne sa treninzima u hotelu i istrčavanjima kroz hodnike. Ubacili smo ga u tim umesto Donadonija koji je umalo umro na terenu te večeri kada su mu izvlačili jezik posle sudara na terenu".

"TRAŽILI SMO ADRESU NAJBOLJEG NOĆNOG KLUBA DA NAĐEMO SUDIJE"

A onda prava filmska priča i potera za arbitrima...
"Nisam mogao da spavam i oko jedan posle ponoći sam sa Đidom Susinijem (Milanov oficir za štampu, op.a.) rešio da izađem u grad. Tražili smo recepcionara da nam kaže adresu najlepšeg noćnog kluba u Beogradu sa najboljim ženama. Ušli smo u taksi i zaputili se tamo jer sam bio ubeđen da ćemo tamo doći i sudije sa utakmice.  Posle pola sata se pred noćnim klubom zaustavio beli mercedes. Iz njega su izašli sudija Pauli i pomoćni sudija u društvu nekoliko atraktivnih devojaka i rukovodstva Crvene zvezde. Sudija me je video i razmenili smo poglede u kojima sam mu poručio: ’Znam šta si radio i znaš da sam te video’. Očigledno je da posle toga nije bilo razloga da ga podsećam..."

Rajkard nije bio predviđen da šutira u penal seriji, ali je ipak to učinio.
"Ukratko, posle 1:1 u toku 90 minuta i produžetaka, usledili su penali. Oko toga mogu sada da otkrijem još jednu anegdotu. Peti penal je trebalo da šutira mladi Masimilijano Ćepelini koji je u produžecima zamenio Manarija. Tako je bilo zapisano na ceduljici sa izvođačima. Saki je odredio momka da izvede potencijalno poslednji penal, a dečko nije smeo da kaže da nema hrabrosti za to. I tako se u petoj penal seriji pri vođstvu 4:3 za nas nonšalantno pojavio Rajkard da šutira peti penal iako je Ćepelini bio zapisan kao izvođač. Sudija Pauli je znao, ali nije smeo ništa da kaže... Rajkard je pogodio penal, mi smo prošli dalje, a ovi iz Zvezde nisu bili svesni da je penal šutirao pogrešan čovek. Posle meča sam otrčao kod Frenkija (Rajkard op.a.) i pitao ga otkud se on pojavio u petoj seriji. Odgovorio mi je: ’Isprva nisam hteo. Ali onda sam shvatio da bi Ćepeliniju bila završena karijera da je promašio taj penal’. Bila su to dva nezaboravna dana u Beogradu", zaključio je neverovatnu priču Paolo Taveđa.

Foto: MN Press, FK Crvena zvezda