Sakijev 74. rođendan: Čovek Milanove slavne prošlosti i tvorac modernog sistema 4-4-2, koji se danas ponovo vratio u modu

Kada pomislite na slavni Milan, a pritom ste zagazili makar u četvrtu deceniju života, prva asocijacija mora da vam bude - Arigo Saki. Legendarni strateg Rosonera danas proslavlja svoj 74. rođendan, a celokupna tamošnja javnos bavi se njegovim velikim uspesima na San Siru, ali i fudbalskom vizijom koja danas ponovo oživljava na fudbalskim terenima. Saki je bio taj koji je iz italijanskog fudbala izbacio tradicionalnog libera i uveo napadačku formaciju 4-4-2, mnogo sličnu onom koja se danas ponovo vraća u „trenersku modu“. Nasledio je Nilsa Lidholma, koji je uveo zonske markacije i implementirao ih u svoj sistem igre. Bio je zaljubljenik u holandski „totalni fudbal“, a i te kako je vodio računa o psihloškom momentu. Svi igrači su bili jednaki i podjednako važni za tim. A pored svega toga, imao je stravičnu ekipu, koja je mlela sve pred sobom.

Dolaskom na San Siro bio je mnogo osporavan. Italijanska javnost je u to vreme bila uverena da se ne može postati veliki trener, ako prethodno niste bili veliko igračko ime. Saki nije igrao profesionalno fudbal, pa se govorilo da je čak i Berluskoni, koji je nekad bio amaterski fudbaler, verovatno bolji igrač od njega. Sve te priče Saki je u korenu pokosio izjavom:
„Nikada nisam shvatio da ukoliko želiš da postaneš džokej, prvo moraš da budeš konj“.

Ipak, Saki nije iznenada stigao do klupe Milana. Kao trener Parme dva puta je u Kupu Italije “tukao” upravo Rosonere, što je bilo dovoljno Berluskoniju da se "zaljubi" u njega. Na klupi Milana su odmah usledili trofeji. Debitantska titula, dva uzastopna trofeja Kupa šampiona, dva Superkupa Evrope, dva Interkontinenentalna kupa. Prvi Kup šampiona osvojen je fantastičnom pobedom nad Steauom u Barseloni (4:0). Na terenu su bili Tasoti, Barezi, Kostakurta, Maldini, Rajkard, Ančeloti, Dodanoni, Guit, Van Basten…

Sakijeva modernizacija igre, smanjenje razmaka između linija i postavljanje defanzivne linije izuzetno visoko, uticali su čak in a promenu fudbalskih pravila. Posebno ono koje se tiče ofsajd zamke, s obzirom da su protivnici u to vreme dovođeni do ludila. Veruje se da su Sakijev presing kasnije uspešno oponašali najbolji treneri s početka 21. veka Žoze Murinjo u Portu, Đozep Gvardiola u Barseloni, Jirgen Klop u Dortmundu, pa i značajno stariji Jup Hajnkes u Bajernu. Takođe, Fabio Kapelo je svoje uspehe u Milanu iskoristio tako što je igrao na krilima Sakijeve igre. Čak i Rafa Benitez nikada nije krio da mu je upravo Saki bio glavni uzor tokom karijere.

Saki je u svoje vreme bio drugačiji od ostalih jer je insistirao na kolektivnoj igri, povezanosti linija i sinergiji čitavog tima. Oduvek je bio svestan da je fudbal u ogromnoj meri igra „glave“, pa za cilj imao da donese ideju koja bi na terenu bila od koristi njegovim igračima. Sužavanjem prostora između linija, na čemu danas teže svi treneri na planeti, smanjivao je mogućnost protivničkog manevra, ali i umaranje svog tima. Smatrao je da je daleko lakše pokriti prostor od desetak metara, nego da je on gotovo 50 metara. Iako je imao fantastične igrače, verovao je Milan nema previše pojedinaca koji su sposobni za individualne driblinge. Stoga je insistirao na kolektivnoj sinergiji, uključio je svih 11 igrača u igru i napravio pravu mašineriju.

Mnogi su mu zamerali zbog toga što je sprovodio strog režim treninga prema igračima, ali je zapravo smatrao da samo tako može u potpunosti da uspostavi besprekornu disciplinu i radnu etiku. Sa druge strane, Saki je uvek bio poznat po svojoj otvorenosti, tvrdoglavosti i opsesiji prema taktičm detaljima i njihovom usavršavanju. Od svojih igrača je insistirao da ih pažljivo pamte i dosledno ih se pridržavaju na samom terenu.

Foto: Reuters