Vošino pumpanje mišića

(od izveštača Mozzart Sporta iz Doboja)

Ako želiš da napreduješ moraš da obaraš ruku s najboljima. TV turnir šampiona u Doboju protekao je u dominaciji Barselone, koja je očekivano stigla do trofeja, ali prvi utisak najjačeg rukometnog turnira na svetu ove godine je fantastična igra i rezultati desetostrukog uzastopnog srpskog prvaka Vojvodine. U grupi sa tri učesnika Lige šampiona, četa Borisa Rojevića je bila druga, dobila regionalne lidere, slovenačkog i hrvatskog prvaka, Celje i Zagreb, a onda u borbi za treće mesto srušila posle drame i 13 serije sedmeraca i slavni Monpelje, vicešampiona Francuske, dvostrukog prvaka Evrope.

Od kluba koji pre nekoliko sezona nije ni želeo da igra Evropu, zadovoljavajući se samo domaćim trofejima, sada je to tim koji meteorskim koracima ide napred, spreman da igra važnu ulogu i u Evropi. Odavno Lale nemaju konkurenciju u domaćim okvirima, 10 vezanih titula govori o nadmoći Novosađana.

Evropski iskorak nije napravljen do prošle sezone. Pre godinu dana, negde u ovo vreme, mučili su se Novosađani sa pravljenjem tima, mirisalo je na gubljenje primata u Srbiji, ali dolaskom nove uprave, anagažovanjem nekadašnjeg asa srpskog rukometa Marka Vujina, postavljenjem jasnih planova, finansijskom stabilizacijom i ulaganjima, krenula su pojačanja da se nižu. Sezone iz snova sa četiri trofeja od kojih je naznačajniji premijerni evropski na Slanoj bari, pehar EHF kupa, udario je temelje i pokazao je sa se na Slanoj bari rađa „Evropska Voša“.

Trend rasta nastavljen je i ovog leta, pobede nad Celjem i Zagreb odjeknule su kao bum u učmaloj srpskoj rukometnoj javnosti koja nije navikla na uspehe i evropske rezultate nego na svađe, trvenja, poturanje klipova... Jeste turnir u Doboju pripremni, verovatno učesnici Lige šampiona nisu „grizli“ kao Novosađani, ali... Voši je ovo bilo sve, samo ne prijateljskog karaktera. Pumpali su mišiće Novosađani, ostavljajući poslednji atom snage ne bi li srušili renomirane rivale.

Najveći Vošin skalp u Doboju: Treća je bila penal sreća, Puhovski i Trnavac presudili, Skube tragičar

Nije imala Vojvodina ovako jake rivale prošle sezone. Gorenje, Arendal, Nerbo, Alingsas u Evropi, Partizan, Metaloplastika i Dinamo iz Pančeva u Srbiji nisu ni približnog kvaliteta kao tri učesnika Lige šampiona. Nema mesta euforiji, ali sam podatak da Vojvodina može da igra ravnopravno, čak i da pobedi regionalne lidere Celje i Zagreb, a posebno podvig u borbi za treće mesto protiv Monpeljea, pokazali su da tim Borisa Rojevića ove sezone može mnogo da pokaže i u Ligi Evrope. Grupa je taman po meri, nije prejaka, ni preslaba, sa danskim Silkeborgom, španskom La Riohom i skopskim Alkaloidom Kirila Lazarova može ravnopravno da se igra.

Napavio je trener Rojević ratnički tim, sistem koji traje već pet godina pod njegovim vođstvom. Odbrana je donela evropski trofej prošle sezone, fantastično deluje i sada posebno središnji deo sa dvojicom Miljana, kapitenom Vukovljakom i prošlogodišnjim povratnikom na Slanu baru, Pušicom.

Dolazak nekadašnjeg kapitena nemačkog bundesligaša Mindena, bivšeg reprezentativca Srbije, koji je skoro dve godine pauzirao zbog teške povrede kolena, preokrenula je sezonu, napravila od Voše tim koji je "kida" u odbrani.

SUNAJKO PUN POGODAK, TRNAVAC OPRAVDAO POVERENJE, GOLUBOVIĆ SE MUČI

Živan Pešić, Mohamed Aziz Aidi i Stefan Sunajko u duelu sa Kunijem Moralesom iz Zagreba (©TV turnir šampiona)

Trend rasta je nastavljen ove godine. Promenila je Vojvodina krila, dovela reprezentativca Srbije Vukašina Vorkapića, zatim Stefana Sunajka, desnog beka Milana Golubovića, golmana Andreja Trnavca i poslednju akviziciju, iskusnog Tunišanina, pivotmena Maruana Šuirefa.

Na novajlija su da se uklope u sistem. Konture nove Voše mogu već sada da se nagoveste.

Pun pogodak je angažovanje levog krila Stefana Sunajka. Nekadašnji reprezentativac Mađarske, momak iz Bezdana, vratio se prošle sezone u Srbiju, u Dinamo iz Pančeva, posle solidnog staža u PIK Segedu, Savehofu i Tatabanji. Tek u drugom delu prošle sezone je ušao u formu, pokazao da nije slučajno bio u mlađim kategorijama velikk prospekt, igrač za velika dela. Eksplozivno krilo u Doboju je odigralo sjajno. Ako bismo vrednovali pet pojačanje, on je zasad broj 1, pun pogodak šampiona. Bio je najbolji krilni igrač Novosađana u Doboju.

Vojvodina ima mlad golmanski tandem. Zna se da su čuvari mreže kao vino, što stariji, to bolji. Franu Lučinu pridružio se nekadašnji golman Partizana Andrej Trnavac. Obojica su ispunili zadatke, bili na mnogim mečevima tas na vagu. Još se prepričavaju magične odbrane Trnavca protiv Celja, kada je sakupio 20 intervencija, od toga čak pet sedmeraca. Lučin je bio odličan protiv Zagreba i Monpeljea. Njihove odbrane davale su injekcije samopouzdanja saigračima. Ne moraju Novosađani da brinu o golmanima, zasad su i Lučin i Trnavac odlični.

INTERVJU – Timur Dibirov: Mladi ti ne daju da ostariš, posle 35. godine svaka sledeća sezona je poslednja

INTERVJU – Miloš Kos: Dres Srbije je uvek bio moja želja

INTERVJU – Stefan Dodić: Nije bilo vreme za Vojvodinu, imam veliku želju da zaigram u Srbiji

Vukašin Vorkapić je stigao kao najveće pojačnje. Pre prirpemnog tunira u Doboju je pokazao da će to i biti u mečevima sa Butelom i tuzlanskom Slobodom. Stigao je u Doboju sa stomačnim problemima, nije igrao protiv Barselone, naknadno se pridružio saigračima. Mučio se u većem delu turnira. Bolest je ostavila traga, ali niiko ne sumnja da je Vojvodina dobila sjajno desno krilo sa iskustvom igranja jake francuske lige u dresu Ivrija.

Milan Golubović, jedini novajlija na spoljnim pozicijama, nije u formi, potrebno mu je vreme da se uklopi u sistem. Bio je odličan u Dinamu do početka ove godine, kada je zaradio povredu metarzalne kosti. Pauzirao je tri meseca, mučio se i u drugom delu šampionata s formom. Ne ide mu ni sada, ali imaju u Novom Sadu strpljenje sa nekadašnjim mediteranskim reprezentativcem Srbije.

Od Tunišanina Maruana Šuirefa, Novosađani su dobili još jednog odličnog odbrambenog igrača. Biće dodatak i onako jakom bedemu u središnjem delu. Izostao je napadački potencijal u Doboju, ali veruju u Novom Sadu da će će moći da pomogne Luki Roganu i Živanu Pešiću i u napadu.

OD MILIĆA SE TEK OČEKUJE EKSPLOZIJA, AZIZ PRVA NAPADAČKA SNAGA

Turnir u Doboju je pokazao da Vojvodina ima i još mnogo rezervi, da se od nekih tek očekuju prave partije. „Tempirana bomba“ je Milan Milić. Vratio se posle preloma ruke, pre toga neuspešnih epizoda u Nantu i Zagrebu, gde je malo igrao. Kako je turnir odmicao bio je sve bolji. Protiv Zagreba bio je odličan, a najbolji je bio protiv Monpeljea u borbi za treće mesto, kada je sa tri vezana gola (ukiono šest) bio tvorac preokreta u nastavku. U odbrani mora bolje, ali nema sumnje da je Aleksandrovčanin prva solucija na mestu desnog beka.

TV turnir šampiona i nagrada za najboljeg levog beka je pokazala da će Mohamed Aziz Aidi da bude prva napadačka snaga ove sezone. Zimus je došao u Vošu, nije bio lak za uklapanje u sistem, imao je i povrede, koje su ga izbacile iz ritma, ali je ovo njegova sezona.

Aziz Aidi najbolji levi bek TV turnira šampiona

Slovenac Gregor Ocvirk je protiv Barselone bio odličan u prvom poluvremenu, kada je Kataloncima dao pet golova, protiv Celja bio odličan posle isključenja Aziza, nije igrao protiv Monpeljea zbog bolesti. Forma mu varira u protekle dve sezone, ali nekada najbolji junior Evrope ima potencijal i klasu u sebi, sjajan šut kao najjače oružje.

Iskusni Boris Puhovski je prošle sezone bio najbolji igrač Vojvodine, opravdao epitet najzvučnijeg pojačanja u Srbiji u proteklih pet, šest godina. Bio je skroman u Doboju, nije još u formu od prošle sezone, ali iskustvo i rutina Belorusa sigurno će da dođu do izražaja kada se lomi. Ume srednji bek da „izmisli" gol, iznudi sedmerac. Branko Tomić je igrama u finišu prošle sezone pokazao potencijal. Trend rasta je nagovestio u Doboju. Ume da probije, ne libi se da preuzme odgovornost. Kada ne ide Puhovskom, tu je Tomić da povede spoljnu liniju. Minute u novoj sezoni trebalo bi da dobije i supertalentovani juniorski reprezentativac Simo Šijan koji je povređen i koga još nekoliko nedelja neće biti na terenu.

Nema prolaska pored Miljana Pušice (©TV turnir šampiona)

Darko Milenković je pokazao da je vojnik kluba. Prošle sezone je u plej-ofu prinudno bio i desni bek, dobro se snašao, sad će sa Vorkapićem da deli minutažu. Vranjanac je uvek pouzdana opcija. Bojan Rađenović je zasad alternativa Sunajku. I prošle sezone je bio u senci Miloša Grozdanića, ali je u finišu dobio veću minutažu posle povrede povremenog reprezentativca Srbije i to je odlično iskoristio.

Rekao je trener Rojević da ko god igra od pivotmena u napadu, da neće biti problema. Živan Pešić i Luka Rogan su ispunili zadatke. Od mladog Rogana se očekuje dalji napredak i da bude putnik na Evropsko prvenstvo u Nemačku u januaru. Tunišanin Šuiref zasad nije pokazao napadački potencijal, ali treba mu vreme, nije ni mesec dana s novim saigračima.

Sve u svemu, trener Rojević može da bude prezadovoljan pripremnim periodom. Pobede nad klubovima iz Lige šampiona uliće samopouzdanje i elan za dalji rad i svi se nadaju rukometnoj euforiji od jeseni u Novom Sadu, kada počinje Liga Evropa.

Rukometaši bi ove sezone mogli da budu hit u gradu. Fudbaleri su već ispali iz Evrope, odbojkaši su u padu, košarkaši odavno nisu na visokom nivou, rukomet bi ove sezone mogao da bude sport broj 1 u Srpskoj Atini.