Skener Orlova: Snaga na crti, ključ je kod Cupare, Kukić dirigent, Đorđić bombarder, odlična desna krila...

Nadamo se uspehu muške rukometne reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj i Slovačkoj koje je na programu od 13. do 30. januara. Verujemo u nastavak trenda oživljavanja nekada trofejnog sporta koji je krenuo napred posle angažovanje španskog stručnjaka Tonija Đerone za selektora na Vidovdan 2020. Ipak, optimizam i euforija su malo splasnuli posle korona pakla u Staroj Pazovi. Pucali su Orlovi od samopouzdanja posle dolaska u bazu, kuću Fudbalskog saveza Srbije krajem prošle godine. Poslednjih dana bila je noćna mora. Odmah posle prvih dana 2022. godine korona se uvukla u redove naše reprezentacije. Veliki broj igrača je bilo pozitivno na testovima. Treninzi su bili obustavljani, otkazane prijateljske utakmice s Nemačkom.

U utorak je Toni Đerona objavio konačni spisak od 17 igrača na koje računa na prvu fazu. Svaka reprezentacija može da prijavi 20 rukometaša za prvu rundu. Postoji šansa da će u selekciji da budu i levi bek Stevan Sretenović I levo krilo Vanja Ilić. Njih dvojica nisu otputovala s ekipom juče, ali postoji mogućnost da budu u timu za prvi meč na šampionatu protiv Ukrajine u četvrtak (18.00) u Segedinu. Dodatni testovi i lekarski pregledi će odlučiti njihov status.

Koliko mogu Orlovi u Mađarskoj? Totalna smo nepoznanica, mada i druge selekcije, posebno s Balkana imaju velikih problema sa opakim virusom koji već skoro dve godine preti čovečanstvu.

Đerona saopštio konačan spisak putnika na EP

Veliki hendikep je neigranje Dejana Milosavljeva, golmana nemačkog Fuhsea iz Berlina, kao i našeg najboljeg krila, kapitena Nemanje Ilića, defanzivnog specijaliste Ilije Abutovića i iskusnog desnog beka Nemanje Zelenovića. U odnosu na prvobitni spisak neće biti ni naših nada na poziciji desnog beka Miloša Milića iz Nanta i Jovice Nikolića iz novosadske Vojvodine.

Početkom godine, definitivno je otpao i naš najbolji rukometaš Petar Nenadić. Iskusni as Vesprema je povredio mišić prošlog meseca i nije mogao da se stavi na raspolaganju španskom stručnjaku Toniju Đeroni.

Četvrtak, 18.00: (1,55) Srbija (8,50) Ukrajina (2,95)

Stara izreka kaže da koga nema bez njega se i može i mora. Predstavljamo vam 17 reprezentativaca koji će braniti boje Srbiju u prvoj fazi Evropskog prvenstva u Grupi C. Rivali su nam Ukrajina u četvrtak (18.00), vicešampion Evrope Hrvatska u subotu (20.30) i olimpijski šampion Francuska u ponedeljak (20.30). Plasman u narednu fazu u Budimpeštu izboriće po dve najbolje selekcije.

GOLMANI

Vladimir Cupara (©MN Press)

VLADIMIR CUPARA (19. februar 1994) - U odsustvu Dejana Milosavljeva, prvi izbor među stativama biće čuvar mreže Vesprema, jednog od najboljih klubova na svetu. Dosad je odigrao 54 utakmice u dresu Orlova, a postigao je tri gola. Prošao je mlađe kategorije naše reprezentacije. Za najbolji tim je debitovao 2016. godine. Ovo će mu biti treći kontinentalni šampionat. Prošla sezona u Vespremu bila mu je mnogo bolja. Ove je u senci sjajnog Španca Rodriga Koralesa. Bio je junak meča u Kreteju protiv Francuske, kada su Orlovi osvojli veliki bod (26:26). U poslednjim trenucima meča je odbranio šut levom beku Trikolora Timotiju N’Gasanu. Visok je 199 centimetara, a ima 116 kilograma. Osim sadašnjeg kluba, ovaj Beograđanin je branio boje Crvene zvezde (2012-2015), Ademar Leona (2015-2018), Vive Kjelcea (2018-2019), a već tri godine je na golu mađarskog giganta. Ključ uspeha i eventualnog prolaska u drugu rundu u Budimpešti je da Cupara brani na vrhunskom nivou. Imao je početkom godine koronu, ali verujemo da će popularni Cupi da bude onaj stari u Segedinu.

Đerona: Bilo je sjajno 2. januara, a onda je krenula noćna mora! Nismo imali dovoljno igrača za trening

MILAN BORMANŠTAR (10. jul 1999) – Mlada nada među stativama je golman španskog Ademar Leona. Afrimaciju je stekao u Metaloplastici. Visok je 201 centimetar, težak 98 kilograma. Sjajne partije u dresu Šapčana bila su mu odskočna daska za prelazak u španski tim proteklog leta. Trener mu je legendarni Manolo Kadenas. Već je debitovao za najbolji nacionalni tim, ima dve utakmice u dresu Orlova. Bio je treći izbor Đerone na ovim pripremama, ali posle bolesti Milosavljeva, očekuje se da bude podrška iskusnijem Cupari.

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE SRBIJA DA BUDE ŠAMPION EVROPE JE 150,0.

TIBOR IVANIŠEVIĆ (16. avgust 1990) - Najstariji rukometaš Srbije je naknadno pozvan na spisak reprezentacije. Nekadašnji golman Crvene zvezde je godinama u Bundesligi. Trenutno brani boje nemačkog drugoligaša Gumersbaha. Pre toga je tri godine nosio dres Veclara. Majstor je za sedmerce. Na meču Lige šampiona pre četiri godine, kada je branio boje danskog Skjerna protiv Motora iz Zaporožja, ušao je u istoriji sa čak sedam odbranjenih sedmeraca. Čuvar mreže visok 196 centimetara, težak 91 kilogram, nosio je 27 puta dres s državnim grbom. Bio je i član mlađih reprezentativnih kategorija. Rođeni Mostarac počeo je karijeru u Voždovcu, nastavio je u Crvenoj zvezdi, a devet godina je pečalbar. Igrao je za mađarske klubove Orašhaz i Đenđeši, Borac iz Banjaluke i pomenute Skjern i Veclar.

LEVO KRILO

MLADEN ŠOTIĆ (5. decembar 1995) – Posle bolesti braća Ilić, Nemanje i Vanje, na poziciji levog krila ostali smo samo na jednom imenu, igraču Vojvodine Mladenu Šotiću. Njega nije bilo na prvobitnom spisku igrača na koje je Đerona računao za ovaj šampionat, ali je naknadno prošle nedelje dobio poziv da se nađe u timu Srbije na Evropskom prvenstvu. Jedini je igrač iz domaćih klubova. Godinama je jedan od najboljih levih krila u Srbiji. Pre Voše, osmostrukog uzastopnog šampiona naše zemlje, branio je boje Crvene zvezde, Partizana i pančevačkog Dinama. Za najbolju reprezentaciju naše zemlje odigrao je 14 mečeva, a postigao je 41 gol. Visok je 186 centimetara, a težak 75 kilograma.

DANSKA JE PRVI FAVORIT ZA TITULU NA EVROPSKOM PRVENSTVU ZA RUKOMETAŠE SA KVOTOM 2,00. SLEDE ŠPANIJA (6,50) I FRANCUSKA (7,50). POGLEDAJTE I OSTALE KVOTE MOZZARTA ZA ŠAMPIONA I POBEDNIKE GRUPA.

DESNA KRILA

BOGDAN RADIVOJEVIĆ (02. mart 1993) - Igrač mađarskog šampiona Pik Segeda je nekoliko godina prvi izbor kraj desne strane terena. Ovaj Beograđanin zablistao je u dresu Partizana u periodu od 2011. do 2013. Dobre igre u crnom-belom dresu u Ligi šampiona bile su mu preporuka za odlazak u moćni Flenzburg 2013. U ranoj karijeri, osvojio je zajedno sa Draškom Nenadićem, titulu šampiona Evrope 2014. godine u Kelnu. Trener koji ge je doveo u Nemačku bio je Ljubomir Vranješ, sadašnji selektor Slovenije. Posle tri godine na Baltiku, na granici sa Danskom, seli se u Rajn Nekar Leven gde je proveo dve godine. Posle Manhajma tri sezone je već u redovima PIK Segeda. Za reprezentaciju je odigrao 62 meča, a postigao je 219 pogodaka. Samo novi kapiten Srbije, Mijajlo Marsenić, od rukometaša koji će igrati u Segedinu za Srbiju, postigao je više golova od Radivojevića – 264. Visok je 192 centimetra, a težak 80 kilograma.

Darko Đukić (©MN Press)

DARKO ĐUKIĆ (11. decembar 1994) – Ovaj Nišlija je povratnik u selekciju Srbije. Nije ga bilo na početku prošlog repezentativnog ciklusa kada je Srbija osvojila tri boda u duelima sa supersilom Francuskom u kvalifikacijama za EP. Iako ima tek 27 godina, prošao je sito i rešeto, internacionalac je već osam godina. Posle matičnog Železničara put ga je vodio u Metalurg iz Skoplja, Bešiktaš, Vive Kjelce, Meškov Brest, Sporting iz Lisabona, a od protekog leta je u redovima Vardara, šampiona Evrope iz 2017. i 2019. godine. Lucidno krilo visoko 191 centimetar, teško 94 kilograma, odigralo je 44 utakmice u dresu Srbije, a postiglo je 114 golova.

MOZZART NUDI KVOTU 10,0 DA ĆE SRBIJA DA BUDE PRVA U GRUPI C.

VUKAŠIN VORKAPIĆ (1. oktobar 1997) – Bogdan Radivojević i Darko Đukić imaju prednost na poziciji desnog krila, ali tu je i najmlađi od njh trojice. Vorkapić je afimaciju stekao u Metaloplastici, a od proteklog leta igra za francuski Ivri. Branio je boje Srbije u mečevima sa Francuskom prošlog januara. Đerona ga je naknadno, posle korona drame, vratio na spisak i biće deo tima u Segedinu. Na 24 meča u dresu Orlova postigao je 44 gola.

PIVOTMENI

MIJAJLO MARSENIĆ(9. mart 1993) – Kapiten će biti snaga Srbije kao u napadu, tako i u odbrani. Sa 95 utakmice u dresu Srbije i 264 gola je rekorder od sadašnjih igrača. Ovaj Beranac počeo je karijeru kao levi bek, da bi veoma brzo bio prekomandovan na poziciju pivotmena. Debitovao je za najbolju selekciju Srbije kao dvedesetogodšnjak 2013. na Svetskom prvenstvu. Afrimaciju je stekao u Partizanu, a igrao je i za Metalurg i Vardar s kojom je osvojio Ligu šampiona 2017. Već četiri godine je igrač Fuhsea iz Berlina, jednog od vodećih klubova u Nemačkoj. Koliko je cenjen u prestonici ove zemlje govori podatak da je prošlog meseca, zajedno sa Dejanom Milosavljevim, potpisao produženje ugovora do 2027. godine. Tako dugoročni parafi nisu karaktreristični za rukomet. Još jedan je od dvometraša u našim redovima. Visok je 202 centimetara, a težak je 108 kilograma.

INTERVJU – Žerom Fernandez: Da sam dobio ponudu, prihvatio bih da budem selektor Srbije

DRAGAN PEŠMALBEK (5. januar 1996) – Pojačanje za Srbiju na mestu pivotmena. Spada u red najboljih kružnih napadača u Evropi i svetu. Nekoliko godina je član Nanta, a od leta će put Vesprema da se pridruži srpskoj koloniji koju čine Petar Nenadić, Vladimir Cupara i novopečeni trener mađarskog velikana Momir Ilić. Otac mu je Francuz, a majka Srpkinja. Igrao je za mlađe reprezentativne selekcije Galskih petlova. Nije dobijao šansu za najbolji tim Francuske u konkurenciji Ludovika Fabregasa, Nikole Turne i Luke Karabatića, pa je sredinom prošle godine postao repezentativac Srbije i stekao pravo da igra za Orlove. Debitovao je za novu selekciju u prijateljskom meču protiv Makedonije na Čairu, kada je postigao šest golova i pokazao da će biti mega pojačanje na crti. Robusni pivotmen visok je 196 centimetara i težak 94 kilograma. Osim što je dobar napadač, odličan je i odbrambeni igrač. Tandem na crti Srbije mogao bi da bude snaga Orlova.

Četvrtak, 20.30: (6,25) Hrvatska (12,0) Francuska (1,17)

ŽIVAN PEŠIĆ (7. jul 1993) – Nema zebnje za Srbiju ko god bude na poziciji pivotmena. Marsenić i Pešmalbek bi trebalo da imaju prednost, ali tu je kad zatreba i iskusni Živan Pešić, nekoliko godina internacionalac u više zemalja. Trenutno je član izraelskog Hapoel Rišona. Kao klinac, ovaj Novosađanin je nosio dres Vesprema, a kasnije je branio boje Celja, Vojvodine, Ademar Leona, a dve godine je bio rukometaš hrvatskog Neksea iz Našica. Od proteklog leta je član Hapoela. Za Orlove je odigrao 34 utakmice, postigavši 74 pogotka.

LEVI BEKOVI

PETAR ĐORĐIĆ (17. septembar 1990) – Da iver ne pada daleko od klade dokaz je levi bek Srbije, sin nekadašnjeg asa, golmana Metaloplastike, Patizana i reprezentacije Jugoslavije, Zorana Paše Đorđića. Za Orlove je Petar odigrao 36 mečeva i postigao 86 golova. Igrao je na Evropskom prvenstvu 2018. godine, ali ga nije bilo 2020. kada je na kormilu Srbije bio Nenad Peruničić. U bogatoj karijeri ima osvojeni Kup pobednika kupova 2012. s Flenzburgom. Branio je boje i Hamburga i Veclara. Za Meškov Brest je igrao dve godine, a od 2019. je član Benfike. Od snažnog beka visokog 196 centimetara i teškog 96 kilograma se očekuje da bude prvi strelac selekcije, bombarder, snaga na spoljnim pozicijama.

INTERVJU – Ratko Nikolić: Boli način kako sam oteran iz reprezentacije, sada počinjem novu priču

UROŠ BORZAŠ (28. jul 1999.) – Mladi talas Srbije predvodi momak iz Ade koji je igrao za mlađe kategorije Mađarske, ali je odlučio da se vrati u staro jato, u tabor Orlova. Sredinom juna prošle godine u duelu sa Makedonijom u prijateljskom meču odigrao je prve minute u dresu naše reprezentacije. Levi bek Tuluza je tada postigao tri gola i pokazao da je sadašnjost i budućnost srpskog rukometa. Na tri meča u dresu Srbije osam puta je tresao mreže rivala. Kao golobradi klinac kupio ga je Vesprem, a kalio se u Tatabanji. Od 2020. godine je saigrač Nemanji Iliću u Tuluzu, ekipi koja ove sezone igra u EHF Ligi Evrope.

MARKO MILOSAVLJEVIĆ (13. septembar 1998) – Još jedan iz novog talasa srpskog rukometa. Posle Rukobela i Crvene zvezde, afrimaciju je stekao u niškom Železničaru, a od protekog leta igra za slavni Ademar Leon. Prošao je mlađe reprezentativne kategorije. Ima četiri meča u najboljoj selekciji, a postigao je 17 golova. Ovaj dvometraš (2,01) razornog šuta, težak 96 kilograma mogao bi da bude Đeronin džoker na ovom prvenstvu. Đorđić će biti prvi izbor, bez sumnje, a na Borzašu i Milosavljeviću je da iskoriste svaki minut na terenu.

SREDNJI BEKOVI

LAZAR KUKIĆ (12. decembar 1995) – Dirigent Orlova, neko od čijeg raspoloženja i lucidnosti će zavisiti igra na Evropskom prvenstvu. U timu je zajedno s Petrom Đorđićem u Benfiki, ali od leta se seli u Brest, u redove beloruskog prvaka Meškova s kojim će igrati Ligu šampiona. Odigao je dosad 30 utakmica u dresu s državnim grbom, a postigao je 79 golova. Posle tri sezone u Partizanu (2013-2016), tri godine je branio boje La Riohe u Španiji. U sezoni 2017/2018 je nominovan za najboljeg srednjeg beka u prvenstvu Španije. U reprezentaciji je od 2017. godine, a debi na velikim takmičenjima mu je bilo na Svetskom prvenstvu 2019. godine. Igrao je i 2020. na Evropskom prvenstvu kada su Orlovi razočarali, poraženi na sve tri utakmice u grupi.

ĐORĐE ĐEKIĆ (28. avgust 1993) – Nikad nije kasno za debi u reprezentaciji. Dokaz je i Đorđe Đekić, srednji bek finskog Koksa. Posle Sinđelića, Morave iz Velike Plane i subotičkog Spartaka, put ga je vodio u norveški Bode, izraleski Ramat Hašron, da bi godinu i po igrao proveo u Finskoj. Posle Evropskog prvenstva oblači dres francuskog člana elite Šartra, koji s klupe predvodi selektor Srbije Toni Đerona, a na levom krilu je Vanja Ilić. Mogao bi da bude otkrovenje na ovom šampionatu.

DESNI BEKOVI

Miloš Orbović (©MN Press)

MILOŠ ORBOVIĆ (2. novembar 1993) - Ovaj Vrbašanin je prvi Đeronin izbor na desnom beku. Na toj poziciji smo najviše oslabljeni neigranjem iskusnog Nemanje Zelenovića i mladih Miloša Milića i Jovice Nikolića. Odigrao je 11 mečava za reprezentaciju, a postigao je 18 golova. Debitovao je na velikom turniru za Srbiju 2016. godine na Evropskom prvenstvu. Nije ga bilo 2018. i 2020, ali je dolaskom Tonija Đerone standardan na poziciji desnog beka. Osim matičnog Vrbasa, branio je boje Vojvodine, Temišvara i španske Bidasoe iz Iruna. Prošle sezone je igrao Ligu šampiona u dresu ukrajinskog Motora iz Zaporožja. Sada je član švajcarskog Krijens Lucerna.

Okrnjeno Evropsko prvenstvo: Srbija bez Nenadića, braća Dujšebajev ne igraju za Špance, desetkovani Francuzi

MIHAJLO MITIĆ (3. februar 1997) – U odsustvu trojice levorukih bekova, Đerona je naknadno pozvao nekadašnjeg juniorskog reprezentativca Srbije Mihajla Mitića. Član španskog Anhel Himeneza profesionalu karijeru je počeo u niškom Železničaru, a kasnije je igrao za Pelister iz Bitolja, češki Talent iz Plzenja i španski Kangas. Nema dosad nijednu utakmicu u dresu naše reprezentacije. Visok je 197 centimetara, a težak 101 kilograma.

SELEKTOR

TONI ĐERONA (31. jul 1973) – Najava renesanse srpskog rukometa došla je pre godinu i po, kada je na klupu stigao Toni Đerona, na predlog tada potpredsednika Rukometnog saveza Srbije Dragana Škrbića. Španski stručnjak rođen je u Tartosi u Kataloniji, prošao je trenersku školu Barselone, najtrofejnijeg kluba na svetu, desetostrukog šampiona Evrope. Dugo je bio trener mlađih kagorija Barse, pomoćnik u najboljem timu, da bi dve godine, od 2015. do 2017, vodio katarski El Džaiš. Bio je selektor Tunisa s kojim je bio vicešampion Afrike. Sa ovom selekcijom je bio 12. na Svetskom prvenstvu 2019. godine. Na Vidovdan 2020. je postao kormilar Orlova, a ovo će mu biti prvo veliko takmičenje na tlu Starog kontinenta. Reprezentativci Srbije ga hvale, kažu da je doneo optimizam, dobru atmosferu, sistem koji im savršeno odgovara. Oni koji ga poznaju kažu da živi za rukomet 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Španska trenerska škola dominira u svetu poslednjih godina.

"Da bi se danas dostigle visoke performanse najvažniji su detalji. Snimamo trening i posle svakog radimo video sesiju sa igračima, ne više od desetak-petnaestak minuta da bismo im pokazali gde su grešili na treningu. Svaki dan moraju dolaziti na sastanke sa sveskom, moraju da pišu šta rade i moraju da uče. Ne fokusiram se samo na trening, već i na igrače. Posao trenera traje 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno. Mora da se vodi računa o svemu, pa i najmanjim detaljima i to je ono što pravi bitnu razliku“, otkrio je u nedavnom intervjuu za Mozzart Sport španski stručnjak.

ZANIMLJIVOSTI

* Srbija ima srebro iz 2012. godine u Beogradu. Pre toga smo bili 13. na EP 2010, a posle odličja sve debakl za debaklom na kontinetalnim prvenstvima – na EP 2014. smo bili na 13. mestu, 2016. na 16, 2018. na 12, dok smo na poslednjem šampionatu Starog kontinenta bili tek 20.

* Najstariji igrač Srbije na ovom Evropskom prvenstvu je golman Tibor Ivanišević sa 31 godinom.

* Levi bek Uroš Borzaš je sa 22 godine najmlađi reprezentativac naše zemlje.

* Čak petorica rukometaša (Marsenić, Radivojević, Pešić, Orbovi i Đekić) rođeni su 1993.

* Đorđe Đekić i Mihajlo Mitić debitovaće u dresu Srbije na Evropskom prvenstvu.

* Kapiten Mijajlo Marsenić debitovao je za Srbiju još 2013.

* Srbija nije poražena od 13. januara 2020. godine, kada je poklekla od Hrvatske u Gracu (24:27) na Evropskom prvenstvu. Đerona ima šest trijumfa i remi protiv Francuske (26:26) na klupi Orlova. Pobeđeni su Galski petlovi u Zrenjaninu 5. junuara ove godine (27:24), dva puta smo bili bolji od Grčke u kvalifikacijama za EP – 31:21 u Zrenjaninu i 27:25 u Atini, a ostvarene su i tri trijumfa u prijateljskim mečevima, dvaput protiv Makedonije – 33:23 i 29:26 i u novembru, u poslednjoj proveri protiv Slovačke sa 32:21.