Sezona promenljiva, finiš šampionski: Lale najbolje kad je najpotrebnije

Šta god se dešava tokom ligaškog dela poslednjih šest godina, nije toliko bitno... Kraj je svaki put isti. Vojvodina na postolju, a pehar u rukama kapitena Lala. Možda su ove sezone nekim partijama doveli ovakav rasplet u pitanje, ali na kraju su bili najbolji kada je to bilo i najpotrebnije. Vladavina koja je počela 2017. godine traje i dalje...

Iako su tokom letnjeg prelaznog roka značajno promenili sastav, od starta sezone se glasno govorilo da su ciljevi ponovo isti – osvajanje svih domaćih takmičenja i što duže putovanje u Evropi. Kad se sve sumira, učinak je sledeći: osvojen Superkup i prvenstvo Srbije, eliminacija u polufinalu nacionalnog kupa i kraj u grupnoj fazi Lige šampiona.

Početak nije bio lak. Maksimalni porazi od Crvene zvezde u drugom kolu, pa od Partizana u trećem – uzdrmali su samopouzdanje nove ekipe. U novembru ih je porazila i Ribnica, a u decembru su ih crno-beli izbacili iz kupa. Odmah posle toga su ih ponovo na kolena u ligi bacili crveno-beli. Imali su problema i sa povredama, nije ih zaobišla ni korona... Otpustili su Rafaela Migela, doveli Kamila Baraneka. U Evropi su uspeli na šest mečeva da trijumfuju jednom. Boškan često nije bio zadovoljan, a igrači su uporno tvrdili da mogu mnogo bolje od onoga što prikazuju.

U javnosti se postavljalo pitanje da li je ova generacija šampionska kao prethodne... Pravi odgovor je mogao da da samo plej-of. Ligaški deo su završili na drugom mestu iza Crvena zvezde sa skorom 13-5. Ali, sve ekipe su znale da ta pozicija ništa ne mora da znači.

Kada su krenule odlučujući borbe, bilo je sve jasnije da će forma Novosađana u finišu dostići vrhunac. U četvrtfinalu je Mladi radnik počišćen sa terena - dva puta je bilo 3:0. Očekivalo se da će polufinale doneti nešto neizvesnije borbe, međutim nije tako bilo. Na dva susreta Partizan nije uspeo ni set da otkine Lalama.

Već šest godina bez promene: Vojvodina ponovo šampion Srbije!

Dres su morali da oznoje tek u finalnim bitkama, gde im je protivnik bila ekipa koja je predstavljala tokom cele sezone najprijatnije iznenađenje. Izabranici Ivice Jevtića su sa petog mesta zakoračili u plej-of, a onda su izbacili četvrtoplasirani Radnički, pa prvoplasiranu Crvenu zvezdu.

Spartak je odlično parirao Vojvodini u trećem setu prve utakmice, pa i u kompletnoj drugoj. Treća je pripala Subotičanima i to je bio prvi poraz koji su u razigravanju doživeli Novosađani. Usledila je šampionska reakcija i veliko slavlje u maloj dvorani Spensa.

"Kada dođete u samu završnicu, onda ne očekujete da će biti lakih utakmica. Mislim da je ekipa Spartaka pokazala zavidan nivo – pobedila je Radnički u četvrtfinalu, pa onda Zvezdu u polufinalu... Ono što bih isto istakao kao važan faktor je publika, koja je bila stvarno sjajna. I u Novom Sadu i u Subotici, to je dodatno pojačavalo emocije u finalnoj seriji", rekao je posle trijumfa u četvrtom meču trener Vojvodine Slobodan Boškan. "Što se nas tiče, ja sam veoma zadovoljan. Bila je teška sezona, mnogo stvari koje su nas ometale. Ali, kada se osvoji titula onda sve to ostaje iza nas".

Slavlje Vojvodine (MN Press)

Važnu ulogu tokom sezone je imao povratnik David Mehić. I u finalu je znao kada treba da povuče...

"Stvarno je bila teška finalna serija, očekivali smo jak otpor Spartaka. Pokazali su da mogu da igraju protiv ekipa koje su na papiru bolje od njih. Zasluženo su bili u finalu i namučili nas. U nekim trenucima su bili i bolji od nas. Dobra stvar je što smo uspeli da se priberemo, da se skupimo i preokrenemo stvari na našu stranu. Posle pet godina smo imali priliku da osvojimo titulu u Novom Sadu, to daje posebnu draž. Zahvaljujem se publici koja je došla... Milina je biti deo ovoga", podvukao je Mehić.

Kolaković saopštio širi spisak: Sedam iz Vojvodine, prilika za Meljanca i Marinovića, nema Majstorovića

Ostaće zapisano da je na kraju sezone 2021-2022 pehar podigao kapiten Andrija Vilimanović, koji je posebno u završnici odlično dirigovao igrom. Posao na istoj poziciji je tokom sezone kad god je trebalo završavao Luka Čubrilo. Kao najvažnija napadačka karika pokazao se korektor iz Bugarske Radoslav Parapunov, koji je često bio nezadrživ za protivnike. Njega su menjali na istoj poziciji Milan Zečević i Branko Kopitić. Srednje blokere je predvodio odlični Stevan Simić, uspešno su ga pratili Andrej Rudić, Nemanja Čubrilo i Aleksandar Bošnjak. Na prijemu servisa je stabilnost donosio David Mehić zajedno sa Kamilom Baranekom. Po potrebi su ih menjali mladi Lazar Bajandić i Nikola Vujović. Poziciju libera je uspešno pokrivao Stefan Negić, a njegova zamena je bio Uroš Mišković. Na čelu stručnog štaba drugi šampionski trofej osvojio je Slobodan Boškan. Njemu su asistirali Aleksandar Jovančević i Dejan Vulićević. Uz njih su bili Marko Krtinić i Đorđe Pejić.

Nova titula znači i ponovno učešće u Ligi šampiona. Već je najavljeno da stižu i četiri velika pojačanja... Uskoro će biti poznato i koja imena su u pitanju. Vojvodina će sigurno učiniti sve da se domaća vladavina ni naredne godine ne završi, ali i da ostavi neki veći trag u Evropi.

DOSADAŠNJI ŠAMPIONI SRBIJE

2006-2007 Vojvodina

2007-2008 Crvena zvezda

2008-2009 Radnički Kragujevac

2009-2010 Radnički Kragujevac

2010-2011 Partizan

2011-2012 Crvena zvezda

2012-2013 Crvena zvezda

2013-2014 Crvena zvezda

2014-2015 Crvena zvezda

2015-2016 Crvena zvezda

2016-2017 Vojvodina

2017-2018 Vojvodina

2018-2019 Vojvodina

2019-2020 Vojvodina

2020-2021 Vojvodina

2021-2022 Vojvodina