Programer sa loptom u ruci: Idem na fakultet, jer rukomet ne mogu ceo život da igram

Profesionalni sport i visoko obrazovanje mogu da idu ruku pod ruku. Dokaz za to je rukometaš Vojvodine Branko Tomić (22) koji se uspešno nosi sa izazovima na terenu i u studentskoj klupi. Sin nekadašnjeg rukometnog asa Zorana Tomića igra za ekipu Vojvodine, koja već dugo gospodari domaćom scenom. Novu sezonu u Arkus ligi otvorili su se pet pobeda, pa sa vrha tabele gledaju ostale protivnike u grupi A.

„Odigrali smo odlične utakmice i nastavljamo u istom ritmu. Imamo najveće ambicije, ako je moguće do plej-ofa da stignemo bez poraza, a onda i da osvojimo još jednu šampionsku titulu“, kaže za Mozzart sport srednji bek Vojvodine Branko Tomić. „Čini mi se da je ove godine konkurencija jača nego što je to bio slučaj tokom prethodnih, ali to nas neće pokolebati. Mi ćemo igrati našu igru i ne bi trebalo da bude nikakvih problema. Kao najteže rivale vidim Dinamo Pančevo, Metaloplastiku i Partizan – svake sezone je manje više isto“.

U prošlom kolu Vojvodina je pobedila Obilić, a u narednom u četvrtak igra protiv Crvene zvezde. Između treninga i utakmica, mladi rukometaš uspeva da ugura i studentske obaveze.

„Da budem iskren, baš je naporno, ima mnogo odricanja, treba sve uskladiti, ali ako imaš volju i znaš šta želiš u životu, onda možeš da uspeš sve da postigneš. Ja rukomet ne mogu da igram celog života, zato sam i odlučio da upišem fakultet. Posle karijere ću raditi nešto što volim... A i ako se ne daj bože desi neka povreda, želim da se osiguram i imam opciju B“.

Rukometni biser iz Kaća: Jovica Nikolić ide stazom slavnih prethodnika

Tomić je student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, na kome se školuje za programera.

„Mislim da sam jedini u klubu na državnom fakultetu. Trude se u Vojvodini da razumeju, i saigrači i ljudi iz kluba. Bude nekad situacija i da ponesem knjigu na gostovanje, jer ako je utakmica dan pred ispit, mora da se ponove lekcije. Uvek sam bio prirodnjak, volim matematiku, fiziku i hemiju. U prvoj godini je bilo mnogo opštih stvari, a generalno me najviše zanima programiranje. Pronašao sam se u tome“.

Opisao je i kako izgleda jedan njegov običan dan.

„Danas sam na primer ustao u devet i uključio predavanje koje je onlajn. Posle toga sam sa saigračima bio na Sajmu sporta, pa onda na slikanju. Isključio sam predavanja, a upalio vežbe. Odem kući da jedem, posle toga na trening i onda ponovo budem na kompjuteru da bi video i ono što sam preko dana propustio. Tako svakog dana, samo je pitanje da li su dva treninga dnevno ili imamo utakmicu. Mislim da je teže da igram rukomet nego da programiram. Ipak, bavljenje sportom je za mene zadovoljstvo, a programiranje je suvo znanje“.

Branko je u Vojvodinu stigao 2018. godine, a pre toga je igrao za Proleter. S obzirom na to da novosadski klub dugo važi za najbolji u našoj zemlji, naredna Tomićeva želja je da se oproba u nekoj stranoj ligi.

„Želim da završim fakultet, to mi je primarni cilj. Posle toga bih voleo da odem da igram rukomet negde preko granice. Videćemo kuda me put odnese. Ne volim da planiram ništa unapred, jer se sve dešava sa nekim razlogom“.

Rukomet dugo predstavlja sastavni deo njegovog života.

„Mislim da sam krenuo sa sedam da treniram. Izabrao sam ga jer je tata bio rukometaš, pa sam kao mali s njim često trenirao. Tako se i rodila ljubav prema ovom sportu kod mene“, podvukao je Branko Tomić.

PIŠE: Miljana ROGAČ