Poslednji radni dan čoveka koji je transformisao NFL ligu: Erni Adams otišao u penziju
Vreme čitanja: 9min | čet. 17.06.21. | 18:45
Prebogata karijera juče se zvanično završila, a misteriozni brka iz okoline Bostona zvanično „gleda ka zalasku sunca“ i otvara novo, relaksirano poglavlje svoje životne epohe
Erni Adams, dugogodišnji direktor fudbalskih operacija Nju Ingland Pejtriotsa, i nekadašnji ofanzivni asistent Klivlend Braunsa i Njujork Džajantsa juče je zvanično otišao u penziju isprativši poslednji trening mini-kampa Patriota. Jedan od najmisterioznijih ljudi u svetu američkog fudbala zaslužan je za uvođenje naprednog skautinga i platformi za analitiku u svakodnevni život trenera, igrača i menadžera, čime je iz korena transformisao način na koji je NFL do tada funkcionisao.
NFL je sport koji iz godine u godinu dobija sve veći prostor, i sve veću popularnost na teritoriji Srbije, sa ogromnim razlogom – u pitanju je izuzetno neizvestan sport, sa pregršt spektakularnih situacija, preokreta, zanimljivih prelaznih rokova i draftova, plus Super Boul spektaklom koji je nadaleko poznat čak i onima koji nikada nisu gledali ovaj sport. U NFL-u ne postoji utakmica koja je nevažna, jer je sistem takmičenja tako koncipiran da svaki meč ima direktne implikacije ili na plasman u plej-of, ili na draft status, a ono što daje dodatni „šmek“ celoj priči je neverovatno napredna analitika i statistika, čak i za visoke standarde američkih sportova. Ipak, to nije oduvek bilo tako, a za transformaciju ovog sporta umnogome je zadužen misteriozni brka iz Masačusetsa, legenda Nju Inglanda, Njujorka, i čitave lige.
Izabrane vesti
Iako mu je juče zvanično bio poslednji radni dan, Erni Adams se neformalno oprostio od svojih profesionalnih dužnosti u Petriotsima tako što mu je pripala čast da on izabere poslednjeg pika ovogodišnjeg drafta koji je Nju Ingland imao u sedmoj rundi. Izbor je pao na Treja Niksona sa Centralne Floride, omalenog hvatača koji je odmah upoređen sa dijamantom koji je Adams početkom dvehiljaditih takođe našao duboko na draftu, u sedmoj rundi – Dejvidom Givensom. Ko pamti NFL iz tog doba seća se Givensa kao jako bitnog faktora u plej-ofu, u čuvenoj prvoj dinastiji Patriota koja je u četiri godine uzela tri Super Boul titule, čime je i sam Tom Brejdi dobio globalnu prepoznatljvost i popularnost. Bil Beliček, glavni trener i generalni menadžer Patriota je Adamsu ukazao veliku čast da potpuno sam odabere igrača na draftu (što gotovo nigde nije praksa, jer je svaki draft pik praktično proizvod analiza i zaključaka čitavog tima skauta i trenera), čime mu se simbolično zahvalio za preko 40 godina plodonosne saradnje, koja seže još iz sedamdesetih i osamdesetih godina, kada je sama liga izgledala neuporedivo drugačije.
Pre nego što se osvrnemo na glavne inovacije koje je Adams uveo, kao i na par briljantnih poteza koji su direktno odlučivali Super Boul utakmice, prisetićemo se kako je stil igre u NFL ligi nekada izgledao. Do neke sredine osamdesetih godina, stvari su na terenu bile prilično proste i monotone – igrači na liniji skrimidža su se međusobno gurali, hvatači su igrali čiste jedan na jedan situacije sa kornerbekovima, i ko pobedi u individualnom duelu, taj ostvaruje prednost na terenu, i na osnovu te prednosti tim pobeđuje. Nikakve specijalne taktike nije bilo, sem toga da onaj koji je jači u duelu odnosi prevagu.
Adams je sredinom osamdesetih, i početkom devedesetih zajedno sa Beličekom uveo video analizu utakmica protivnika kao sredstvo pripreme za međusobni duel. Do tada niko nije detaljno prolazio kroz taktičke situacije, tendencije i šablone kako bi razvio kontraplan kojim bi neutralisao najjače oružje narednog protivnika. Beliček je često znao da citira „Umeće ratovanja“ od Sun Cua, naročito deo koji kaže da se protivnik pobeđuje tako što mu se neutrališe najjače oružje, a eksploatišu mane. Otprilike je to bila zvezda vodilja tandema koji je pripremu utakmica podigao na toliko visok nivo, da je u današnjoj verziji američkog fudbala nemoguće zamisliti tim koji nema sve moguće analitičke i video platforme koje su dostupne. Koncepti kao što su udvajanja defanzivnih teklova, egzotični paketi bliceva i pritisaka na kvorterbeka do tada nisu viđeni, a uvedeni su kao rezultat iscrpnih analiza u kojima su treneri, shvatajući koje su vrline i mane svakog tima, uvodili nove taktičke koncepte kako bi dali prednost svojoj ekipi.
Analiza protivnika nije samo uključivala jednostavne preglede situacija, već i skriveni, šifrovani vid komunikacije koji su timovi u raznim varijantama koristili da se dogovore da li će neka akcija biti akcija trčanjem, u koju stranu, da li će biti pas, i ka kome. Jedan od najčuvenijih primera je Adamsova analiza pokreta stopala ofanzivnih teklova, koja je govorila da li se radi o jednom ili drugom tipu akcije. Ako tekl jednom nogom iskorači unazad pre početka akcije, radi se o jednom tipu napada. Ako iskorači drugom nogom, radi se o drugom tipu. Ako ne iskorači uopšte, radi se o trećem tipu, i tako dalje. Na osnovu ovih, naizgled sitnih detalja, odbrana je evoluirala na način na koji su se mogle razviti raznorazne defanzivne šeme, kombinovane zonske i „man to man“ odbrane kako bi se otežala egzekucija napadačkih akcija rivala. Ovo je predstavljalo pravu revoluciju u svetu NFL-a, jer su odjednom u igru uvedeni mnogi noviteti koji su bili dalji osnov za napredovanje napada i odbrana. Od lige koja je dominantno bila orijentisana ka kontaktu, igri po zemlji na prvom daunu i jednostavnim šablonima, došli smo do sofisticiranih napadačkih i defanzivnih šema, rotacija pre i nakon snepa, ameba odbrane u kojoj se igrači na defanzivnoj liniji pomeraju u nedefinisanom smeru kako bi zbunili kvorterbeka koji ne može da prepozna odakle mu dolazi pritisak, i tako dalje, i tako dalje…
Sledeći izum koji je Adams doneo tiče se načina na koji Nju Ingland skautira, ocenjuje i skalira igrače koji sa koledža izlaze na draft. Sistem koji je i danas na snazi postavljen je sredinom sedamdesetih godina, a proizveo je Toma Brejdija, Roba Gronkovskog, Logana Menkinsa, Ričarda Simura, Taja Loa, Džeroda Meja, Taja Vorena, Meta Lajta, Nejta Soldera, Vinsa Vilforka, Donte Hajtauera, Devina Mekkortija, Džulijana Edelmana…bilo je tu i mnogo promašaja, naravno, ali lista nabrojanih igrača uključuje istinske velikane ove igre, sadašnje i buduće članove Kuće slavnih, koji su svi izabrani zaslugom kompleksnog sistema koji je Adams razvio.
Kako funkcioniše sam sistem? Svaki igrač se nakon skautinga obeležava kombinacijom slova, brojeva, boja, i simbola (crtice, zvezdice…). Većina timova koristi klasičan način gradiranja, u kojem je broj jedan najbolji igrač, broj dva drugi najbolji igrač po njihovoj proceni, i tako dalje. Drugi način gradiranja je onaj na koji smo navikli u video igrama, gde bolji igrač ima dodeljen veći broj (na primer, 99 je najbolji i najkvalitetniji mogući igrač, a 67 je, recimo, prosečan). Međutim, Adams je izmislio skalu koja, pored objektivnih igračkih kvaliteta, mora da uzme u obzir individualni put svakog igrača do NFL drafta – da li je sve vreme bio na istom koledžu, koliko je utakmica odigrao, da li je konvertovan sa jedne pozicije na drugu, koliko različitih pozicija je igrao, da li je imao ovu ili onu vrstu problema na koledžu (prestupi, hapšenja, privatne tragedije…), da li je igrao u sistemu koji ima bilo kakvih sličnosti sa sistemima igre Patriota, da li je izašao na draft godinu dana ranije… Suština ovako kompleksnog sistema je da se pravi igrač izabere na pravoj poziciji na draftu, kombinujući igračke i karakterne osobine, kao i da se eliminiše „draftovanje iz potrebe“. Na primer, ako imate pik broj 15, a skala vam ne pokazuje da imate igrača koji vredi tolikog ulaganja, možda je bolje da trejdujete taj pik za nekoliko drugih kako biste izabrali više igrača koji se po analizi poklapaju sa projektovanom vrednošću u vidu visine draft pika. Takođe, skala pomaže u predviđanju toga da li bi neki igrač mogao da padne na draftu, tako da tim ne mora da investira budući kapital kako bi se dovoljno „popeo“ i uzeo igrača. Takve situacije su se Patriotama, primera radi, desile ovog aprila sa Mekom Džounsom i 2004. godine sa Vinsom Vilforkom, koji je pao sve do 21. mesta na draftu, a danas je jedan od najpoznatijih nouz teklova u istoriji lige.
Ako kompleksan sistem gradiranja igrača nije nešto što vam je privuklo pažnju, onda bi sledeća priča trebalo da bude mnogo zanimljivija. Super Boul između Sijetla i Nju Inglanda ljubitelji sporta uglavnom pamte po najvažnijem potezu te utakmice, presečenoj lopti Malkoma Batlera. Već milion puta obrađena, filmska priča u kojoj je do tada nepoznati, nedraftovani ruki sa Zapadne Alabame stekao svetsku slavu direktna je zasluga genijalnosti Ernija Adamsa. Sama akcija koja je prethodila presečenoj lopti Batlera bila je nešto na šta je sam Adams ukazao u pripremi utakmice stručnom štabu – gledajući sate i sate video snimaka utakmica Sijetla u rasponu od nekoliko sezona, primetio je da je ekipa Pita Kerola ponekad igra specijalnu akciju na gol liniji, koja je akcija pasom, ali sa dva zgusnuta hvatača na desnoj strani – jednim višim, i jednim nižim. Hvatači bi krenuli u akciju kao da će se sudariti, kako bi zapravo zbunili odbranu i izazvali dvojicu saigrača iz protivničke odbrane da ili zasmetaju jedan drugom, ili zakasne u preuzimanju. Adams je još na treninzima ukazivao na postojanje ovakve akcije, kao i na to da bi protivnici mogli da je koriste, te je Malkom Batler detaljno vežbao odbranu baš od tog tipa napada – snimak sa jednog od treninga pokazivao je greške koje je Batler tada pravio, i savete koje je dobio od stručnog štaba: „Kada vidiš tu akciju, preuzmi daljeg igrača, a pusti saigrača da rukom pritisne drugog na liniji skrimidža“.
Poslednja napadačka akcija Sijetla u Super Boulu, najvećoj utakmici u karijerama svih igrača i trenera u tom trenutku, bila je upravo ona na koju je Adams ukazivao par nedelja ranije, i koju je savetovao stručni štab da vežba još na trening kampu. Treneri su to videli, jer je, između ostalog, detaljno spremana odbrana i od te akcije, za čije potrebe je bilo neophodno da se na terenu nađe igrač profila Malkoma Batlera. U zvaničnom klipu koji je NFL izbacio nakon osvajanja Super Boula 2015. godine, treneri su jasno opisali trenutak kada su prepoznali situaciju, i kada su putem radio veze tadašnjem treneru sejftija Patriota, a sadašnjem glavnom treneru Majami Dolfinsa, Brajanu Floresu, rekli da pod hitno pošalje Batlera na teren (što se i dogodilo). Ono što dodatno fascinira u celoj priči jeste činjenica da je ta defanzivna formacija prvi put postavljena, i izvedena u celoj sezoni, i to u finišu Super Boul utakmice, najveće utakmice u američkim sportovima. Međutim, i pored činjenice da su se bukvalno prvi put u toku te godine susreli sa takvom akcijom na utakmici, defanzivci Nju Inglanda bili su potpuno spremni za istu, jer su je već pregršt puta izvežbali na treninzima.
Kers i Loket na desnoj strani, u fazi napada, naspram njih Brauner i Batler u odbrani. Zadatak Braunera je da rukom na liniji skrimidža zaustavi Kersa, a Batler iznutra da iseče rutu Loketa – baš ono što je Adams rekao da treba da se uradi, što je Beliček na treningu ispravljao po nekoliko puta. Epilog je već dobro poznat – Vilson baca loptu ka Loketu, Batler je seče, Super Boul je gotov, Nju Ingland je šampion. Tada je Adams rekao da se sve utakmice, i one najveće, gube i dobijaju na treninzima. Nema te stvari koja ne može da se izvežba i ispravi u dovoljnoj meri, i nema te stvari koja može i treba da vas iznenadi. Ova insajd priča koju je NFL emitovao u okviru svog zvaničnog serijala, neverovatan je testament genijalnosti i inovativnosti jednog čoveka iz senke.
Pored bavljenja taktičkim inovacijama, Adams je veliki deo vremena proveo pomažući Beličeku da strukturira ugovore igrača na način koji najviše odgovara timu. Vreme koje je proveo na Vol Stritu u pauzama između NFL angažmana Adamsu je pomoglo da bolje razume biznis stranu cele priče, dominantnu u današnjem sportu koju je pre nekoliko decenija trebalo predvideti, što je Erni svakako umeo da uradi.
Prebogata karijera juče se zvanično završila, a misteriozni brka iz okoline Bostona zvanično „gleda ka zalasku sunca“ i otvara novo, relaksirano poglavlje svoje životne epohe.
PIŠE: Ognjen VUČELJIĆ