INTERVJU – Katarina Lazović: Italija je ostvarenje sna! Vrhunska odbojka, ali i moda

Postoje one osobe koje kad uđu u prostoriju njihova posebna energija zapljusne sve prisutne i ostavi ih bez teksta. Baš tako nešto se desi i kada na teren zakorači Katarina Lazović (22). Otkad se pojavila na glavnoj sceni kao igračica Vizure skretala je pažnju kvalitetnim potezima, koje je pratila neobična harizma. Od malena je naučila da bude vođa na terenu, da preuzima odgovornost i zadaje kobne udarce protivnicima. Uvek igra strastveno, požrtvovano, sa velikom željom... Rođeni je pobednik.

Ljudi koji inače ne prate odbojku oduševljeno su gledali njene partije na Evropskom prvenstvu u Beogradu. Upućeniji su odavno znali da je jedna od onih na kojima će se graditi budućnost srpske odbojke i izdanja u Štark Areni ih apsolutno nisu iznenadila.

„Mislim da se mnogo više pratila odbojka na tom EP nego ranije, pa nas je više ljudi upoznalo. Izuzetno sam srećna što smo igrali pred punom Arenom. Možda nismo tad ni bile svesne koliko smo praćene, ali sad kad vratim film shvatim kako je sve to bilo lepo. Ne mogu da verujem da sam tu stvarno bila ja. Kad vidim neki snimak deluje nestvarno. Prelepo iskustvo“, priseća se u razgovoru za Mozzart Sport reprezentativka Katarina Lazović.

Srpkinje su završile prvenstvo sa srebrnim medaljama oko vrata. Bez obzira na to što nije bilo najsjajnije odličje, utisci su pozitivni.

„Bila sam oduševljena svim segmentima. Timski duh naše reprezentacije je neverovatan, zato i dolaze vrhunski rezultati. Starije igračice veoma lepo prihvataju mlađe, takav odnos treba da se gaji i tokom narednih godina, jer vodi ka uspehu. Mi učimo od njih, one nas guraju i uvek izađe na dobro“.

Bila je član ekipe koja se 2019. popela na evropski tron, ali je sada dobila mnogo značajniju ulogu i veće poverenje selektora. Kao jedna od najmlađih dobro se nosila sa pritiskom. Očekivanja od ovakvog tima već godinama su najveća moguća.

„Nije teško igrati za ovakvu reprezentaciju, samo imaš motiv da ideš gore. Velika je odgovornost, ali ja pokušavam na sve da gledam pozitivno. Kada su loši momenti, ne zamaram se negativnim mislima“.

MN Press

Pre EP odbojkašice su u Tokiju osvojile bronzanu medalju. Lazovićeva je odradila čak i pripreme u Japanu, ali je ipak nije bilo na najužem spisku. Zajedno sa Jovanom Kocić vratila se za Beograd pred start velikog takmičenja...

„Dao nam je selektor šansu da se do kraja borimo. Nekad nije onako kako zamišljaš, nekad jeste. Sve je to životna lekcija. Verovala sam do kraja da ću biti u timu, mislim da je normalno da se nadaš kad si već toliko blizu. Ali, imala sam ispred sebe mnogo dobre igračice... Ta situacija me je ojačala. Selektor je doneo takvu odluku, ja sam posle pratila OI kao da sam tamo i nijednog trenutka nisam osećala nešto negativno. Ko zna zašto je to dobro, sigurno da ću znati kako da reagujem na neke situacije u budućnosti“.

Reprezentativno leto otvorila je u Ligi nacija i to sa trakom ispod broja na dresu.

„Nisam očekivala da ću biti kapiten, to je nešto posebno - da budeš vođa ovakvog nacionalnog tima... Mnogo mi je značilo što sam bila u Riminiju, odigrala sam veliki broj utakmica i izvukla pouke i iz pobeda i iz poraza“.

MN Press

Kada je skinula opremu nacionalnog tima, otišla je put Monce. Posle dve godine provedene u poljskom Lođu, preselila se u italijansku ligu.

„Italija je ostvarenje sna svake igračice, igra se vrhunska odbojka... Ovo ovde je nešto posebno, ne samo odbojkaški, nego kad se pogleda i sve ostalo. Prelepe su hale, tereni, uslovi fantastični. Nije fraza kad se govori da se najbolja liga igra ovde, stvarno jeste tako. Posebna je čar i to što možeš da izgubiš od poslednje ekipe na tabeli, a i da dobiješ prvoplasiranu. Teško je, igra se mnogo utakmica, ali je uživanje... Svaki meč moraš da dočekaš maksimalno koncentrisan“.

Objasnila je i zašto je izbor pao baš na Moncu.

„Gledala sam sve opcije, želela sam posle Lođa da napravim korak unapred, a oni su tražili primača. Ja sam relativno rano potpisala za njih prošle sezone... Uopšte se ne kajem nijedne sekunde, videćemo kako će biti do kraja sezone, ali trenutno sam baš zadovoljna. Klub je na izuzetno visokom nivou organizacije, imam sve što mi treba i sve što mogu da zamislim“.

Jelena Blagojević se tiho oprostila od Srbije: Ne spadam u grupu najboljih, da bi se o meni pričalo...

Od starta sezone je zaradila veliko poverenje trenera Marka Gasparija.

„Iskreno, kad sam potpisivala ugovor znala sam da su na mojoj poziciji odlične igračice. Plan mi je bio da se borim, pa da vidim kolika će minutaža biti... Izdešavale su se onda neke povrede primača i meni se otvorilo da igram tokom ove polusezone sijaset utakmica. Samo poslednjiih nekoliko nisam, ali generalno sam igrala više od očekivanog. To mi je mnogo značilo, jer da nisam osetila sad na početku teren, ne znam kako bi mi bilo u nastavku kad bih ulazila da pomognem... Ovako sam se uigrala, navikla na ritam, na stil igre, promena lopte - lakša je, moraš da imaš kraći kontakt u servisu, da namestiš prijem. Deluje da su sitnice, ali kad dođeš prvi put treba vremena da se prilagodiš. Zbog svega toga mi je drago što sam igrala od početka i sad znam šta me očekuje i kad se vrate sve igračice. Znam šta mogu, dobila sam i samopouzdanje, biću spremna da pomognem uvek“.

Monca je trenutno u Seriji A na trećoj poziciji, iza Koneljana i Novare, sa skorom 9-3.

„Kad smo došli od prvog dana su nam rekli da su nam ambicije visoke. Ali, ništa se ne mora. Mi na papiru imamo veoma dobru ekipu. Tu je njihov prvi dizač reprezentacije Alesija Oro, prvi srednjak, tu je Brankica, Alesija Đenari... Ne kažem da ambicije nisu realne, ali sa druge strane ima mnogo ekipa koje odlično igraju - Novara, Koneljano... Sa oba tima smo igrale 3:2, tako da mislim da imamo šanse da odemo do kraja. Možemo da im pariramo. U našem timu svako može da bude zamenjen, a da se ne vidi promena. Prvi put sam u takvoj ekipi. Ne vidi se razlika ako igraju dva primača, pa ih zamene druga dva. Isto će biti, neće pasti nivo igre. To znači jer se igra veliki broj utakmica u prvenstvu, Ligi šampiona i Kupu“.

U isto vreme kad i Katarina, u Moncu je stigla i Brankica Mihajlović.

„Super mi je što je tu jer smo naše pa se razumemo u svemu. Znači mi što imam s kim da pričam na srpskom. Tu nam je i Magdalena Stišjak, ona takođe priča srpski. Našle smo se. Ona je naučila jezik dok je igrala sa našim igračicama. Generalno voli Srbiju i sve vezano za nju, tako da je malo po malo učila. Zna fraze, zna šatrovački...“.

CEV

Monca učestvuje i u Ligi šampiona, gde je do sada ostvarila dva trijumfa i jedna poraz.

„Igrali smo sa Vakifom prvu utakmicu, bile smo blizu petog seta. Lepo smo se držale, mogle smo da im uzmemo barem jedan bod. Miluz smo dobili, pa onda i finski Salo. Želimo što dalje da odemo u eliti. U tom takmičenju uvek imaš neki poseban motiv... Liga šampiona je dobar pokazatelj i kakve su lige, jer kad igramo protiv turske ekipe tu se meri i koje je prvenstvo bolje“.

Stefana Veljković Lisinac: Gledam Srećka i uletala bih u teren! I dalje vagam šta ću

Najveće bitke u elitnom društvu već godinama vode turski i italijanski klubovi.

„Tri, četiri ekipe u Turskoj su fenomenalne, a kod nas je mnogo izjednačenije. Ima više timova koji mogu da te poremete. U Italiji su tehnički svi potkovani, igra se brzo, veoma često na idealan prijem, nema mnogo aseva. Odbrane su fenomenalne, što mene mnogo privlači i gura me ka gore. Osećam da napredujem i sazrevam na terenu. Igram sa iskusnim igračicama tako da gledam kako i one reaguju u nekim situacijama. Meni je reprezentacija mnogo pomogla, jer nema boljeg primer nego što je u našem nacionalnom timu. Gledaš starije kako se ponašaju na terenu, treningu, van hale, kako kada ide, a kako kada ne ide... Pokušavam kod svakog da uvidim šta je dobro, šta nije“.

Za dobro snalaženje u Monci zasluge idu i na račun poljskog Lođa, u kom je provela prethodne dve sezone.

„Kad potpišeš ugovor na dve godine, tek kada se završi ta saradnja možeš da oceniš jel bila dobra odluka ili ne. Tada možeš da sagledaš celu situaciju. Mnogo sam srećna što nisam otišla u neku jaču ligu... Ovde sam mogla da se razigram, da osetim kako je biti stranac, kako graditi odnose, pričati drugi jezik. Poljska mi je mnogo pomogla. Na početku sam bila izgubljena – ko je šta i kako rekao. A sada sam to isključila i stavila po strani. Bio je to pravi prvi korak u inostranstvu“.

CEV

Iako ima tek 22 godine, Katarina već dugo igra u Ligi šampiona. Bila je deo tog takmičenja sa Vizurom, pa sa Lođom i sada sa Moncom. Definitivno je rano bačena u vatru i to se isplatilo i njoj i trenerima koji su prepoznali talenat.

„U Srbiji ima perspektivnih igrača, koji rano dobijaju šansu i slobodu. Kad vratim film, pa gledam šta je veoma dobro kod mene, jeste to što sam uvek igrala utakmice. Nekada u Vizuri sam tokom nedelje bila na terenu u kadetskoj, juniorskoj i seniorskoj ekipi. Veliki broj mečeva znači mladom igraču, zato sam sada opuštenija na terenu. Ne treba odlaziti tamo gde ćeš sedeti na klupi“.

I danas s vremena na vreme pogleda utakmice srpske lige.

„Mnogo sam srećna što se podigao kvalitet odbojke. Ima klubova mnogo koji se bore za trofej, drago mi je što je tako. Imamo dobru reprezentaciju, vrhunske igrače po svetu, pa što ne bismo imali i kvalitetno prvenstvo. Neki igrači se vraćaju, lepo se igra. Gledala sam neke utakmice, kvalitetni su baš i Ub, Zvezda, Pazova i Železničar“.

Blistavih 12 godina Milene Rašić u najdražem dresu: Srce mi je puno, ništa ne bih menjala!

Kada nije u sportskoj opremi, Katarina voli da se sredi i prošeta prelepim italijanskim ulicama.

„Na početku sezone smo imale više slobodnog vremena, pa sam pokušavala da vidim što više. Ovde su brzi vozovi, idu fenomenalno, pa sam obilazila gradove. Sve je prelepo, Monca je predgrađe Milana... Bila sam u Firenci, Rimu, Novari, Bergamu... Impresivno je, svaki grad ima posebnu čar. Ljudi su stalno sređeni. Modu baš volim, a ona je ovde vrhunska. Ja sam uvek volela da pratim kako se ljudi oblače, a ovde mogu da vidim sjajne stajlinge. Imaju stila baš... Ja baš volim da se sredim van terena, ipak smo mi žene“, podvukla je Lazovićeva.

PIŠE: Miljana ROGAČ