Decenija od najvećeg uspeha srpskog rukometa: Gde su i šta rade srebrni Orlovi iz 2012?

Na današnji dan pre 10 godina, Beograd je bio rukometni grad. Groznica Evropskog prvenstva drmala je Srbiju. Arena je bila premala za sve one koji su želeli da gledaju borbu za tron Starog kontinenta i duel Srbije i Danske. Nažalost, u finalu je bila bolja tada četa legendarnog stručnjaka Ulrika Vilbeka. Skandinavci su u tvrdom meču na mali broj golova pobedili Orlove sa 21:19 (9:7).

Izabranici Veselina Vukovića tog 29. januara 2012. godine nisu uspeli da ponove uspeh iz grupne faze, kada su oborili na pleća velikog rivala. U finalu je Mikel Hansen, najbolji šuter svih vremena, bio nezaustavljiv sa devet pogodaka, dok je Niklas Landin Jakobsen stavio roletnu na gol. Imao je 19 uspešnih intervencija. Na drugoj strani, maestralna partija Darka Stanića i 15 odbrana nije bila dovoljna za najsjajnije odličje. Zakazao je napad, naše najveće zvezde tada, Momir Ilić i Marko Vujin, bile su zaustavljene. Najefikasniji igrač Orlova bio je Rajko Prodanović sa četiri pogotka. Nismo imali pomoć Žarka Šešuma koga je jedan neodgovorni navijač pogodio u oko posle slavlje dva dana ranije, kada je u paklu Arene pala Hrvatska u polufinalu (26:22).

Ostaje žal za zlatom, ali posle meča malo je bilo nezadovoljnih. Naši rukometaši na postolju su se pojavili sa šajkačama, slavilo se srebro zlatnog sjaja. To je bila prva i ispostavilo se poslednja medalja na velikim takmičenjima za srpski muški rukomet. Dame su godinu dana kasnije na istom mestu, u Beogradu, bile svetske vicešampionke posle poraza od Brazilki u finalu. Pre decenije, prekinut je sušni period srpskog rukometa koji je trajao od 2001. godine i bronze na Svetskom prvenstvu u Egiptu kada smo igrali pod zastavom SR Jugoslavije.

Prenos finala i obračun Srbije i Danske za evropski tron bio je najgledaniji program u 2012. godini. Prema podacima agencije za istraživanje AGB Nilsen, na listi od 20 najgledanijih emisija te godine nalazilo se čak sedam sportskih događaja, od kojih je druga po gledanosti bila emisija iz studija povodom finala Australijan opena koje su igrali Novak Đoković i Rafael Nadal, dok se na trećem mestu našlo finale Evropskog prvenstva u vaterpolu između Srbije i Crne Gore.

------------------------------------------------------

FINALE EVROPSKOG PRVENSTVA U BEOGRADU 2012. GODINE

SRBIJA – DANSKA 19:21 (7:9)

BEOGRAD – Arena. Gledalaca: 20.000. Sedmerci: Srbija 3/2, Danska 1/1

SRBIJA: Marjanac, Vujin 2, Nikčević 2, Manojlović 1, Toskić 2, Stanić, Ilić 2, Marković, Prodanović 4, Stojković 2, Beljanski 1, Vučković 3, Čutura, Stanković, Nenadić

DANSKA: Landin, Mogensen, Kristijansen, Lauge 2, Markusen 2, Egert 3, Spelerberg 1, Svan-Hansen, Lindberg 2, R. Toft-Hansen 1, Kleverli, Sondergard 1, H. Toft-Hansen, M. Hansen 9, Nilsen

------------------------------------------------------

Srebrnom medaljom je obezbeđen kvalifikacioni turnir u španskom Alikanteu posle kojeg su Orlovi uspeli da se posle 12 godina plasiraju na Olimpijske igre u Londonu. To je bilo poslednje učešće naše reprezentacije na najvećem sportskom takmičenju. Zamajac posle srebra bio je kratkog daha, nije se nekada trofejni sport podigao. Već u Londonu, Orlovi Veselina Vukovića su bli samo bleda senka srebrne selekcije iz Beograda. Nije se prošlo u četvrtfinale, a i narednim velikim takmičenjima, česte promene selektora i skandali punili su novinske stupce. I na ovom Evropskom prventvu u Mađarskoj i Slovačkoj, rukometaši Srbije nisu ispunili cilj, ispali su već u prvoj fazi u Segedinu. Čeka se i dalje preporod nekada trofejnog sporta.

Mozzart Sport je istraživao gde su sada i čime se bave rukometaši koji su pre deceniju doneli srebro na Evropskom prvenstvu koje se igralo u četiri grada – Beogradu, Novom Sadu, Vršcu i Nišu.

DARKO STANIĆ – Junak Evropskog prvenstva. Posle šampionata, golman Orlova je dobio nadimak “Ministar odbrane”. Proglašen je za najboljeg čuvara mreže na EP 2012. Afirmisao se u Crvenoj zvezdi, najbolje godine karijere je proveo u skopskom Metalurgu od 2011. do 2014. godine. Branio je i boje slovenačkog Kopra, Bitighajma i Rajn Nekar Levena u Bundesligi. Imao je i epizode u Kataru i Kuvajtu. Rođeni Mojkovčanin je imao i tamne strane u karijeri. Suspendovan je dve godine iz rukometa zbog upotrebe kokaina 2006. Posle završetka karijere postao je državni funkcioner. Zaposlen je kao sekretar u Ministarstvu sporta i omladine Vlade Srbije, u resoru koji vodi još jedan proslavljeni sportista, vaterpolista Vanja Udovičić.

Darko Stanić (©MN Press)

DRAGAN MARJANAC – Uvek u senci Darka Stanića, momak rođen u Vrbasu nije imao mnogo prilika da se iskaže na golu na EP 2012. Bio je i učesnik Olimpijskih igara u Londonu iste godine, kada je Srbije ispala u grupnoj fazi. Branio je boje mnogih klubova u Srbiji, od Crvenke, Crvene zvezde, Radničkog iz Subotice, Vojvodine, Partizana, kao i Bosne. Najveći trag je ostavio u Švajcarskoj gde je sedam godina nosio dres Bern Murija. Tri godine je branio boje Araua, a u maju prošle godine je završio karijeru.

Skener Orlova: Radivojević blistao, Cupara na nivou, Kukić je vođa, Orbović najveće razočaranje

IVAN NIKČEVIĆ – Uvek pouzdani Nikšićanin godinama je bio standardno levo krilo naše reprezentacije. Iako uskoro puni 41 godinu, i dalje je aktivan rukometaš. Brani boje španskog Benidorma u Asobal ligi. Ima i EHF master za trenera, pa bismo mogli uskoro da ga gledamo i na klupi. Počeo je karijeru u Sutjesci, afirmisao se u Crvenoj zvezdi, a više od deceniju i po je u pečalbi, u Španiji najviše – Sijudad Almeriji, Portland San Antoniju, Granoljersu i Valjadolidu. Od 2012. do 2016. godine je igrao za Vislu iz Plocka, dok je četiri godine proveo u Lisabonu, u redovima Sportinga. Sa Lavovima je osvojio Čelendž kup u sezoni 2016/2017. Dva puta je bio šampion Portugalije, a ima i titulu sa Crvenom zvezdom 2004. Bio je i kapiten reprezentacije Srbije, a od dresa Orlova se oprostio 2016. godine.

Subota, 20.00: (1,35) Brest (8,50) Ferencvaroš (4,00)

DOBRIVOJE MARKOVIĆ – Bio je rezervno levo krilo Orlova na Evropskom prvenstvu u Beogradu. Nikčević je mnogo više igrao, ali je nekadašnji zlatni kadet Srbije svaku šansu koristio na pravi način. Posle Sintelona i Jugovića, tri godine je igrao za špansku Sijudad Enkantadu, a branio je boje Vardara, Zagreba, niškog Železničara i Novog Pazara. Vratio se u Jugović 2020. godine, a u smiraj karijere igrao je na amaterskom nivou u Hercegovcu iz Gajdobre. Poslednji put dres Srbije je nosio na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj 2018. godine.

RAJKO PRODANOVIĆ – Godinama je bio prvi izbor u reprezentaciji na poziciji desnog krila. Momak iz Gajdobre, talenat je pokazao u kaćkom Jugoviću. Promenio je veliki broj klubova, od španske Antekjere, Vardara, PIK Segedina, Vesprema, Rajn Nekar Levena, beloruskog Meškova iz Bresta, a 2018. godine se vratio u Srbiju gde je branio boje Vojvodine. Lale su mu poslednji klub u karijeri. Bio je član zlatne generacije srpskih kadeta koja je pod vođstvom Veselina Vujovića bila šampion Evrope 2004. godine u Beogradu i prvak sveta u Kataru 2005. Ostao je u rukometu. Trenutno obavlja funkciju generalnog sekretara Rukometnog saveza Vojvodine.

ALEM TOSKIĆ – Stameni pivotmen rođen u Priboju završio je igračku karijeru pre tri godine, ali se sa terena odmah prebacio na klupu. Bio je trener mađarskog Čurga, poslednjeg tima za koji je igrao. Dobri rezultati bili su mu odskočna daska za dolazak na kormilo slovenačkog giganta Pivovarne Laško iz Celja. Prošlog leta je seo na klupu nekadašnjeg šampiona Evrope, kluba u kojem je ostavio dubok trag, igrao je šest godina, od 2007. do 2013. Tokom igračke karijere branio je boje i Fidelinke, Partizana, Zagreba, Vardara i Gorenja.

BOJAN BELJANSKI – Nekadašnji zlatni kadet Srbije prošlog leta je završio igračku karijeru u redovima Vojvodine. Bačkopalančanin je ponikao u matičnom Sintelonu, a put ga je dalje odveo u španski Arate, švajcarski Lucern i Kadeten Šafhauzen, nemački Gepingen i austrijski Bregenc. Sa Lalama je osvojo titulu šampiona Srbije prošle godine.

Rastko Stojković (©Starsport)

RASTKO STOJKOVIĆ – Iskusni pivotmen i dalje prkosi godinama. Igra za Rekreativo, beogradski klub koji su osnovali bivši rukometaši, a koji se sada takmiči u trećem rangu srpskog rukometa. Prošle godine branio je boje švajcarskog Vintertura. Tokom duge karijere promenio je veliki broj klubova i zemalja. Afirmisao se u Crvenoj zvezdi. Igrao je i za Filingen i Nordhorn u Nemačkoj, Silkeborg u Danskoj. Najveći trag ostavio je u Poljskoj, braneći boje najboljeg kluba ove zemlje, Vive Kjelcea. Imao je kratku epizodu u Kataru, vratio se u Crvenu zvezdu, a nosio je i dresove beloruskog Meškova i izraelskog Makabi Rišona. Kratko je igrao i za Hercegovac iz Gajdobre i Vojvodinu.

MOMIR ILIĆ – Najbolji srpski rukometaš u protekloj deceniji leta 2020. je “okačio patike o klin” u Vespremu. Ostao je u rukometu. Posle samo godinu dana u Akademiji mađarskog giganta, postao je trener jednog od najbogatijih i najboljih klubova Evrope. Prošlog leta je na kormilu Vesprema zamenio Španca Davida Davisa posle kraha u Ligi šampiona i izgubljene titule u Mađarskoj. Sa Kilom je osvojio titulu šampiona Evrope, ali mu to nije uspelo sa mađarskim timom za koji je igrao šest poslednjih godina igračke karijere. Na Evropskom prvenstvu u Srbiji 2012. godine proglašen je za MVP šampionata. Rođeni Aranđelovčanin je igrao i za Šamot, Kolubaru, Fidelinku, Gorenje i Gumersbah.

INTERVJU – Ratko Nikolić: Boli način kako sam oteran iz reprezentacije, sada počinjem novu priču

DALIBOR ČUTURA – Posle kraja repezentativne karijere Mladena Bojinovića, dugo je Srbija kuburila na poziciji srednjeg beka. Čutura je bio otkrovenje Veselina Vukovića na EP u Srbiji. U poznim igračkim godinama je dobio šansu i odigrao odlično na EP u Beogradu. Igračku karijeru je završio u Rumuniji u dresu Konstance, a od leta 2019. godine je na kormilu rumunskog tima ĆSM Fošani. Kada je selektor Srbije bio Dejan Perić, Somborac je bio i tim menadžer reprezentacije. Igrao je za niški Železničar, Lovćen sa Cetinja, Vesprem, Posadu, Alkobendas, Arate i Ademar Leon.

NENAD VUČKOVIĆ – Pre dve godine je srednji bek završio igračku karijeru u pančevačkom Dinamu. Bio je i sportski direktor kluba iz Banata, ali više ne obavlja tu funkciju. Bavi se privatnim biznisom. Vlasnik je dva vrtića “Vučko”. Afirmisao se u Crvenoj zvezdi, igrao je i za francuski Šamberi, a najveći trag ostavio je u Melsungenu u kome je proveo devet godina, od 2008. do 2017. Bio je i kapiten nemačkog bundesligaša. U Srbiju se vratio pre četiri godine. Posle sezone u Vojvodini, dve godine je bio u redovima Pančevaca.

Ivan Nikčević i Nenad Vučković (©Starsport)

NIKOLA MANOJLOVIĆ – Nekadašnji srednji bek Orlova i specijalista za igru u odbrani već nekoliko godina je penzioner. Dugo se pominjao i kao jedno od rešenja za neke od čelnih pozicija u Rukometnom savezu Srbije. Bio je oštar kritičar rada RSS-a prethodnih godina. Igrao je za Crvenu zvezdu, a tokom pečalbarske karijere, koja je trajala više od decenije, branio je boje Vintertura; Gepingena Konstance, Rajn Nekar Levena, Gorenja, Kopra, Meškov Bresta i Libekea.

Nenadić je potreban Srbiji, ne možemo bez klase u napadu

PETAR NENADIĆ – Nije mnogo igrao na Evropskom prvenstvu u Srbiji 2012. godine. Trenutno je ubedljivo najbolji srpski rukometaš. I u 36. godini je perjanica Vesprema. Nažalost, zbog povrede mišića nije ga bilo na EP ove godine u Segedinu. Posle dolaska španskog stručnjaka Tonija Đerone na klupu Srbije vratio se u reprezentaciju, ali je prošle godine odigrao samo jedan meč, i to u kvalifikacijama za EP u Atini protiv Grčke. Ostaje pitanje da li ćemo još da vidimo Petra Pana u dresu Srbije. Krajem prošle godine je potpisao novi jednogodišnji ugovor sa Vespremom u kojem će ostati makar do juna 2023. Početkom 2020. godine je proglašen za najboljeg igrača Starog kontinenta u izboru EHF-a. Sa Vespremom je bio vicešampion Evrope iste godine. Bio je i zlatni kadet Srbije, dete je Crvene zvezde, a nosio je i dresove Alhesirasa, Barselone, PIK Segeda, Holstebroa, Visle Plock i Fuhsea iz Berlina. U Vespremu je od januara 2018. godine.

Marko Vujin (©Starsport)

MARKO VUJIN – Levoruki bombarder iz Bačke Palanke godinama je bio jedan od najboljih šutera planete. Prošlu sezonu je započeo u Vardaru, a zavšio je u PIK Segedu. Bogata karijera je završena prošlog leta. Posle Sintelona i rodne Bačke Palanke, igrao je u Mađarskoj za Dunafer i Vesprem, a od 2012. do 2019. godine nosio je dres slavnog nemačkog giganta Kila. Posle hladnog Baltika godinu je proveo u toplijim krajevima, u redovima lisabonskog Sportinga gde mu je saigrač bio Ivan Nikčević. Od 2018. godine nema ga u dresu Orlova.

IVAN STANKOVIĆ – Popularni “Kameni” završio je karijeru pre pet godina. Afirmaciju je stekao u Partizanu, igrao dugo u Španiji za Bidasou iz Iruna i Aragon, a od 2011. do 2017. godine je bio u Francuskoj. Po tri godine je proveo u Kreteju i Ivriju. Sa crno-belima je osvojio dve titule šampiona Jugoslavije.

*** U finalnom meču u Beogradu moglo je da igra 15 rukometaša. Predstavljamo vam i ostale igrače koji su bili deo reprezentacije te 2012.

ŽARKO ŠEŠUM – Veliki maler je imao tada jedan od naših najboljh igrača, zlatni kadet Srbije. Posle velikog slavlja u polufunalu kada je pala Hrvatska u punoj Areni, neko iz publike je Šešuma flašom pogodio u oko i on nije mogao da igra u finalu protiv Danske. Meč je posmatrao iz lože. Tadašnji selektor Veselin Vuković je rekao da je i to bio jedan od razloga zašto nismo osvojili zlato. Prošlog leta, malo pre 35. rođendana, nekada jedan od najboljih mladih rukometaša sveta završio je karijeru i vratio se da živi s porodicom u Srbiji. Poslednji klub bio mu je švajcarski Kadeten iz Šafhauzena gde je proveo tri sezone. Osam godina je igrao u najjačem prvenstvu na svetu, Bundesligi. Branio je boje Rajn Nekar Levena i Gepingena. Igrao je i za Vesprem od 2007. do 2010. godine. Dete je Sintelona i Bačke Palanke. U rodnom gradu je preuzeo jednu od mlađih selekcija Lavova kaKo bi doprineo razvoju rukometa u ovom gradu u Vojvodini.

Žarko Šešum (©Starsport)

MOMIR RNIĆ – Nije igrao Zrenjaninac u finalu Evropskog prvenstva, ali je sin legendarnog Čapeta Rnića bio deo reprezentacije Srbije u Beogradu 2012. Levi bek rođen 1987. godine trenutno igra za Proleter iz rodnog grada. Teške povrede su ga sprečile da napravi veću karijeru. Posle matičnog kluba, karijeru je nastavio u slovenačkom Gorenju iz Velenja, da bi igrao i za Celje, kao i nemačke bundesligaše Gepingen, Melsungen i Rajn Nekar Leven. U sezoni 2020/2021 je nosio dres skopskog Metalurga. U smiraj karijere najbolji je igrač Proletara, nekadašnjeg evropskog vicešampiona koji igra u najjačem rangu našeg rukometa, Superligi.

INTERVJU – Žerom Fernandez: Da sam dobio ponudu, prihvatio bih da budem selektor Srbije

MILOŠ KOSTADINOVIĆ – Nije dobijao mnogo šanse na EP pored Rajka Prodanović i Ivana Stankovića. Trenutno, desno krilo rodom iz Bora igra za Dinamo iz Pančeva. U Srbiji je nosio dresove i niškog Železničara i Partizana sa kojim je osvojio titulu 2011. godine. Nekoliko godina je proveo u Rumuniji u ĆSM Bukureštu i Steaui. Poslednjih sezona standardan je u redovima Pančevaca. Uporedo sa igračkom karijerom, okušao se i kao trener u mlađim kategorijama Dinama.

STRAHINJA MILIĆ – Popularni "Džambo” je bio treći izbor Vukovića na golu na Evropskom prvenstvu pre 10 godina. Kao klinac je pokazao veliki potencijal, otišao je u Dansku, u Silkeborg. Imao je tešku povrede kolena, pa se 2010. godine vratio u Partizan. Najbolje momente u karijeri je proveo u Vardaru od 2012. do 2018. godine Sa skopskim gigantom je igrao dva puta na završnom turniru Lige šampiona u Kelnu. Ima titulu prvaka Evrope 2017. Dve godine nigde nije branio posle odlaska iz makedonske prestonice. Pokušao je da se vrati rukometu prošle sezone u Partizanu, ali zbog viška kilograma nije dugo bio na terenu. Čini se da ga više nećemo gledati na golu.

Veselin Vuković (©Starsport)

SELEKTOR VESELIN VUKOVIĆ – Posle tri godine na kormilu Srbije, Vuković nije uspeo da “naplati” srebro iz Beograda. U dva mandata je bio na kormilu Metaloplastike, a osim nekadašnjeg šampiona Evrope, kratko je vodio Mokru Goru iz Zubinog Potoka. Krajem maja prošle godine, Vuković i Metaloplastika su raskinuli saradnju, a kao glavni razlog je navedeno zdravstveno stanje proslavljenog rukometaša naše zemlje i kasnije selektora Srbije. Legendarni pivotmen Jugoslavije dva puta je bio na krovu Evrope sa Šapčanima, a branio je boje španskih giganata Barselone i Atletiko Madrida. Sa SFRJ je bio šampion sveta u Švajcarskoj 1986. i olimpijski pobednik iz Los Anđelesa 1984.

-------------------------------

JOŠ SAMO JEDAN DAN! Osvoji Poršea sa samo jednim tiketom

Iskoristi poslednju priliku, dupliraj bodove i budi pobednik

Ostao je još jedan dan do kraja najvećeg kladilačkog takmičenja u regionu - Mozzart Gladijator

Ovo je poslednja prilika da uđeš u arenu, i osvojiš sjajne nagrade. Jer se danas DUPLIRAJU BODOVI. Dakle, svi poeni koje osvojiš (računaju se prva tri onlajn tiketa sportskog i uživo klađenja u danu) biće duplirani, a maksimalan broj poena koje možeš da osvojiš u jednom danu je 300.000. Što znači da za samo jedan dan možeš da stigneš do samog vrha i dođeš do Porše Makana.