Autobus
Vreme čitanja: 9min | sre. 25.11.20. | 07:24
Odrastao u getu u Detroitu, kao tinejdžer prodavao kokain i krek, bolovao od astme. Umesto stranputice izabrao je sport i dostigao zvezdane trenutke sa Pitsburg Stilersima. Sa Čeličnima u rodnom gradu osvojio je trofej Vinsa Lombardija 2006. godine, a onda je okačio kopačke o klin. Ovo je priča o legendi NFL-a, o čuvenom trkaču s brojem 36, Džeromu Betisu
Sezone u NFL-u je u punom jeku. Ostalo je još šest nedelja do plej-ofa, a trenutno najbolja franšiza u šampionatu su Pitsburg Stilersi. Ben Rotlisberger savršeno vodi Čelične iz Pensilvanije koji imaju skor 10-0. Legendarni as bio je jedan od junaka titule pre 14 godina u Detroitu, kada je postao najmlađi kvoterbek osvajač trofej Vinsa Lombardija, najvažnijeg pehara „preko bare“. Ipak, tada je slava pripala jednom drugom as, Džeromu Betisu, popularnom Autobusu.
Znate za onu priču da život piše romane... Malo je nedostajalo da jedan od najboljih raning bekova svih vremena ostane bez toliko željene titule. Kao veteran u sezoni 2004/2005, Betis je sa Stilersima u finalu plej-ofu Američke fudbalske konferencije (AFC) zaustavljen od tada moćnih Nju Ingland Petriotsa (šampiona te sezone) na putu do Superboula i krune. Džerom je hteo da digne ruke od karijere, da se penzioniše, ali mu je tada nabusit klinac, Ben Rotlisberger, pun samopouzdanja posle sjajne ruki godine, obećao da ako ostane još jednu sezonu u ligi da će ga odvesti do Superboula. Betis je verovao Big Benu i ostvario „American dream“. Pre osvojene titule, Betis je igrao pet puta u doigravanju, ali nikada nije stigao ni do Superboula, a kamoli do titule. Poslednji meč u karijeri odigrao je u svom rodnom gradu Detroitu, prigrlio Superboul trofej, otrčao u publiku da zagrli roditelje i kaže onu legendarnu rečenicu: „Idemo sad kući“.
Izabrane vesti
Priča o Džeromu Betisu podseća na sapunicu koja se, naravno, završi sa srećnim krajem, ali put do zvezda posut je trnjem. Odrastao u Detroitu, u državi Mičigen, u siromašnoj porodici, u getu, Džerom Betis je morao da se bori da nađe svoje mesto pod suncem. Kao tinejdžer izabrao je put kriminala i poroka. Roditelji su morali po ceo dan da rade, nekada i više poslova, ne bi li zaradili dovoljno da porodica Betis preživi. Džerom i njegov mlađi brat nisu se mirili sa pukim preživljavanjem. Želeli su više, po svaku cenu. Da bi zaradili prodavali su kokain i krek u kraju.
KVOTA U MOZZARTU DA ĆE PITSBURG DA BUDE ŠAMPION JE 6,00.
U kasnijim intervjuima posle završetka karijere otvoreno je pričao o odrastanju, o greškama koje je pravio.
"Način razmišljanja tada je bio u stilu: ’Mi smo na dnu, mama i tata rade da bismo preživeli. Nema para u blizini. Moramo da uradimo nešto. Rekli smo sebi, hajde da nešto pokušamo’. To je bio jedan od onih trenutaka zbog kojih žalite, ali trenutno nam je to bila jedina opcija“, govorio je Betis u jednom od intervjua 2015. godine pošto je primljen u Kuću slavnih.
Novinar Grem Besindžer pitao je Betisa da li je pucao na nekoga tih godina, a Džerom je priznao da jeste.
"Da! To je bio način odrastanja u takvom nemilosrdnom okruženju. Znam da je to grozno. Tada ste u poziciji da nekom oduzmete život, a to nikada nije dobro. Kada se sad osvrnem na to, znam da je to bila najgora stvar koju sam ikada morao da učinim. Bila je to loše odluka, ali je to bila odluka koju sam doneo i sa kojom sam živeo u tom trenutku“, istakao je Džerom.
Pričao je i batinama koje je dobio kada je majci iz novčanika ukrao novčanicu od 20 dolara što je bilo dovoljno za višesatno igranje omiljene igrice Space Invaders.
Osim stranputice i kriminala, Betis se borio i sa astmom koja mu je otkrivena u 14. godini. Fudbal je počeo da igra tek u srednoj školi, pre toga mu je prva ljubav bilo kuglanje. I ko zna, kako bi mu karijere išla da se opredelio za prvu ljubav, ali nije. Razlog je taj što je samo jedan univerzitet nudio stipendiju za kuglanje. Opredelio se Betis za omiljeni sport Amera i već u srednjoj školi pokazao da će NFL da dobije zvezdu.
Studirao je na čuvenom Notr Dejmu. Brojnim skautima nije promakao talenat i fizička predispozicije Džeroma. Sa 180 centimetara i čak 120 kilograma bio je prava noćna mora za odbrane. Osvojio je 1992. godine Sugar Bowl i bio MVP finala koledž fudbala. Nije završio fakultet. Preskočio je apsoloventsku godinu da bi izašao na draft. Los Anđeles Remsi su ga izabrali kao 10. pika na draftu 1993.
U ruki godini je briljirao, pretrčao skoro 1.500 jardi, imao najviše prvih dauna od svih raning bekova u ligi, imao najviše trčanja od 10+ jardi i dobio nagradu za ofanzivnog rukija godine. Tih godina Remsi su bili pod komandom trenera Čaka Noksa. Pre sada već kultnog nadimka The Bus (Autobus), u ruki sezoni prozvali su ga "The Battering Ram“ (Udarni ovan). Nadimak je dobio po karakterističnom trčanju koje je probijalo protivničke odbrane. I u drugoj sezoni je bio odličan, ali Remsi nisu bili konkurentan tim za najviši plasman tih godina.
Remsi se naredne godine sele iz Los Anđelesa u Sent Luis, a umesto Noksa na kormilu stiže Rič Bruks, koji je imao totalnu drugačiju filozofiju napada. Više se oslanjao na pas igru nego na trčanje, a u takvim okolnostim ni Betis nije mogao da dođe do izražaja. Treću sezonu je završio sa skromnih 660 jardi, a glavni trener franšize mu je predložio da promeni poziciju, da ode na ful beka ili da bude trejdovan. Željan dokazivanje izabrao je ovo drugo.
U proleće 1996. godine, Betis je trejdovan u Pitsburg Stilerse u zamenu za nekoliko pikova na narednom draftu. Bio je to potez karijere, ali i odličan posao slavne franšize koja je dugo čekala na šampionski prsten.
Rekordna mu je bila sezone 1997. godine, kada je pretrčao čak 1.665 godine. Početkom ovog milenijuma doživeo je tešku povredu koja ga je odvojila od terena godinu dana. Kao veteran dodeljena mu je uloga rezervnog raning beka u redovima Čeličnih iz Pensilvanije 2004. Stilerse je do fenomenalnog skora od 15-1 vodio ruki kvoterbek Ben Rotlisberger. Te sezone Autobus je delio snepove sa Djusom Stejlijem. Imali su ukupno 14 tačdauna i više od 2.000 istrčanih jardi.
Stjeli se na sredini sezone povredio, a igru trčanjem nastavio je da nosi populani Autobus. Ipak, u finalu AFC Nju Ingland je bio bolji, a to je veoma razočaralo Betisa. Posle tog kraha razmišljao je o penziji. Ipak, Rotlsibergerove obećanje i mesto odigravanje naredne najveće utakmice u Sjedinjenim Američkim Država, njegovom rodnom Detroitu, dalo mu je motiv da pokuša još jednom.
Stilersi su tada imali startnog raning beka Vilja Parkera. Betis je bio rezerva, za kratka probijanja, kada je trebalo da se osvoji koji jard za prvi daun ili kada bi trebalo da se postigne tačdaun u blizini end zone rivala. Kako je šampionat odmicao Autobus je bio sve bolji.
U poslednjem meču na Hajnc fildu istrčao je tri tačdauna protiv Detroita i odveo svoj tim do plej-ofa. Navijači slavne franšize ovacijama su pozdravili legendarnog asa. Odigrao je poslednji meč u Pitsburgu, ali ne i u NFL-u.
Izbor urednika
Stilersi su te godine bili autsajder u plej-ofu, nisu im davane velike šanse da se dokopaju Superboula u gradu Forda, ali... Prvo su izbacili divizijske rivale Sinsinati Bengalse. Big Ben je bio sjajan te sezone. Tim je disao kao jedan, svi su želeli da legendi, veteranu podare najlepši poklon, titilu u rodnom gradu.
"Učinićemo sve da odvedemo Betisa do Superboula“, rekao je tada Rotlisberger.
Imao je Big Ben neverovatno poštovanje i privrženost prema Betisu. U tom plej-ofu, tada mladi kvoterbek je posle svake pobede donosio loptu Autobusu uz reči: „Još jedan korak do cilja“.
Usledilo je gostovanje tada prvom favoritu za titulu Indijanapolis Koltsima u polufunalu AFC-a. Domaćina je predvodio legendarni Šerif, Pejton Mening. Betis je bio sjajan do minut pre kraja, kada je napravio jedini fambl u sezoni. Izgubio je loptu kod rezultata 21:18 za Silerse i dao šansu Koltsima da pobede ili makar dođe do produžetka, ali sreća je tada bila saveznik Pitsburga. Koltsi su promašili fild gol za izjednačenje i put je Čelične iz Pensilvanije odveo u snežni Kolorado na najviše stadion u NFL-u, na jednoj milji nadmorske visine (1,609 metara) u Denver na noge Bronkosima.
Pre toga meča Betis je u svlačionici održao dirljiv govor, a poenta je bila: „Samo me odvedite u Detroit“. Pitsburg je dominirao, lako pobedio sa 34:17. Betis je imao istrčanih skromnih 40 jardi, tačdaun i prvi Superboul i priliku da se bori za trofej Vinsa Lombardija u rodnom gradu.
Bio je te dve nedelje, kada cela Amerika živi za najveći sportski spektakl godine, centralna ličnost u gradu Forda. Sve je bilo podređeno Betisu. Ceo tim je odveo na večeru dan pre finala, vladala je porodična atmosfera u Stilersima. Svi su igrali za Džeroma Betisa.
"Srećni smo što smo se plasirali u Superboul, ali želimo pobedu. Nećemo se zadovoljiti samim učešćem. Želimo da izađemo na teren i osvojimo taj prsten za njega. Biće to važno poglavlje u životnoj priči Džeroma Betisa“, rekla je tada zvezda Stilersa Hajns Vord.
Pitsburg je u borbi za trofej čekao Sijetl koji je predvodio MVP lige Šon Aleksander i kvoterbek Met Haselbek. U tvrdom meču na Ford fildu slavo je Pitsburg sa 21:10 i ispisao najlepšu priču za kraj karijere legendarnog asa.
Podigao je pehar Vinsa Lombardija. MVP Superboula bio je Hajns Vord, ali je slavu pokupio Džerom Betis. Zasluženo!
"Bilo je ovo neverovatno putovanje. Igrao sam meč za titulu i pobedio. Mislim da će Detroit biti poslednja stanica Autobusa“, najavio je na pobedničkom postolju kraj bogate karijere.
Nije se predomislio, otišao je u penziju. Betis je završio 13 NFL sezona tada kao peti trkač svih vremena sa 13.662 jardi i 91 tačdauna. Imao je i 200 uspešnih hvatanja za 1.449 jardi i tri tačdauna. Na Proboul je imenovan je šest puta. Bio je MVP lige 1996. godine, a 2002. godine dobitnik je prestižne nagrade Volter Pejton za doprinos zajednici i humanitarni rad.
Pamti se i njegov meč sa Detroitom na Dan zahvalnosti 1998. godine, kada je kao kapiten Stilersa. Kod produžetaka je birao novčić i pogodio da će biti „pismo“, ali je sudija pogrešio i dao loptu Lajonsima koji su na kraju pobedili. ESPN je to taj previd delioca pravde stavio među 10 najvećih grešaka u istoriji američkog sporta, a posle toga je pormenjeno pravilo o podbacivanju novčića. Na meču 2004. godine imao je jedan od najluđih statističkih podataka u istoriji lige. Za samo pet trčanja dobacio je do bizarnog jednog jarda, ali mu je to bilo dovoljno za tri tačdauna i čak 18 poena.
Pre pet godina primljen je u Kuću slavnih u Kantonu, u državi Ohajo. Na svačanosti prisetio se reči oca koji je preminuo godinu dana posle osvojenog Superboula.
"Pare da ti dam, nemam, zaista nemam. Ali ono što imamo je moje ime. Ime naše porodice. Nemoj da ga ugroziš. Učini nas ponosnim“, bio je lajtmotiv Betisa koji ga je doveo do statusa legende NFL-a.
Nadimak Autobus, koji je dobio po karakterističnom načinu trčanja i sposobnosti da na leđima vuče nekoliko defanzivaca, dodelio mu je novinar Majron Koup. Stilesi nisu zvanično povukli dres s brojem 36 koji je proslavio Betis, ali posle njega niko nije nosio i nikada neće tridesetšesticu. Tu čast da je njihov broj ostao netaknut dobili su još tri legende Pitsburga – Teri Bredšo, Frenk Heris i Hajns Vord.
Odmah posle osvojenog Supeboula dobio je ključeve grada Detroita, a proglašena je i „Nedelja Džeroma Betisa“ kao svetao primer momka iz Detroita koji je stigao do zvezdanih visina. On je u Pitsburgu otvorio restoran koji se zove „Džerom Betis gril 36“. Trenutno živi u Atlanti, u državi Džordžija. Aktivan je na društvenim mrežama i često komentariše utakmice i raduje se uspesima voljenih Stilersa. Nastavio je da se bavi humanitarnim radom. Ima "Fondaciju Džerom Betis", koja se bavi pomoći deci oboleloj od astme. Pomaže i svoj rodni grad Detroit.
Snimio je i brojne reklame, a i politički je aktivan. Pomagao je i republikanskim i demokratskim kandidatima u SAD. Bio je aktivan u kampanju za Kongres demokratskog kandidata Kerolin Kilpatrik, a 2004. godine stao je uz republikanskog kandidata za predsednika SAD Džordža Buša. Četiri godine kasnije podržao je Baraka Obamu i bio deo delegacije koja je posetilu železaru U.S. Steel u Pensilvaniji.
Posle Betisa još dve legende su se oprostile sa Superboul prstenom i otišle u penziju, a to su Rej Luis sa Baltimor Rejvensima 2013. godine i Pejton Mening sa Denver Bronkosima 2016.