{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

ISTRAŽIVANJE: Najbolji severnoamerički sportisti srpskog porekla

/ Izvor: MOZZART Sport
Komentari: 5
Ovim ljudima dive se širom planete, pre svega u SAD-u, a njihovi preci krenuli su u Novi svet iz - Srbije
ISTRAŽIVANJE: Najbolji severnoamerički sportisti srpskog porekla
""

Teške emigrantske priče koje nam naši pisci i sineasti decenijama serviraju sigurno da imaju snažnu osnovu u realnosti. Ipak, muke izbegličke često se pretvore u uspeh, a Severna Amerika je svakako stvorena za ostvarivanje snova. Nekada muka od očajnika pravi heroja, pa su tako i ljudi srpskih korena preko hokeja, košarke, bejzbola, pa čak i automobilizma uspeli da ostave dubok trag u sportu Novog sveta.

Podsećamo vas na neke od njih…

Milan Lučić

Verovatno najuzbudljiviji hokejaš današnjice. Igrač Boston Bruinsa, aktuelnog NHL šampiona, je, malo je reći, megazvezda.

Taj snažni, hrabri i prgavi momak rođen je 1988. godine u Vankuveru, u porodici srpskih emigranata. Od malena se borio za svoje mesto pod svodom nebeskim. Put od klinca iz Kanade, koji je u tinejdžerskim godinama zaradio Šuermanovu bolest, to jest krivljenje kičmenog stuba zbog čega je i dalje znatno pogrbljen, bio je trnovit. Ipak, to mu nije smetalo da prvo u svom kraju, pa potom i u srednjoj školi, a na kraju i u rodnom gradu postane ljubimac svih fanova najbrže timske igre na svetu. A tamo ih je mnogo.

Nikada nije bio veliki virtuoz, ali je svaki put davao maksimum na ledenom terenu, što čini i sada za Bruinse.

Mnogi ga smatraju za prototip snažnog krila, igrača koji do krajnjih granica eksploatiše fantastične fizikalije. Upravo one mu pomažu i u jednom segmentu igre po kome je možda i najpoznatjuiji, a to su tuče. Milan je jednostavno majstor za dobro "peglanje" i trenutno je bez premca najbolji u NHL.

Lučić i pored ogromne slave nije zaboravio na korene, pa je tako letos šampionski trofej odneo u srpsku crkvu u rodnom Vankuveru. Da ga pokaže svom narodu. 

Pistol Pit Maravić

Jedan od najboljih košarkaša svih vremena, opasan dribler i strelac. Košarkaški gen, nama očigledno usađen, nasledio od oca Petra "Presa" Maravića, nekada igrača, a kasnije ozbiljnog univerzitetskog trenera. Ipak, Pitova ljubav prema basketu bila je neverovatna, tolika da je zbunjivala i njegovu porodicu. Postoji priča da je stalno tapkao košarkašku loptu, čak i dok je jeo, vozio bicikl ili gledao film u bioskopu, ali beš ta neverovatna posvećenost košarci stvorila je jednog od najboljih bekova u istoriji igre između dva obruča.

Maravić je tokom studija bio više nego dominantan u NCAA ligi, u kojoj je i dalje rekorder s prosečno 44,3 poena po utakmici. Prelazak u NBA nije prošao glatko, ali je na kraju uspeo da savlada "dečje bolesti". S velikim uspehom je nastupao za Atlanta Hokse, Nju Džerzi Netse, Juta Džez i Boston Seltikse, ali nikada nije stigao do šampionskog pehara. U subotu, 25. februara, biće tačno 35 godina kako je postavio rekord karijere razbivši Njujork Nikse sa 68 poena! Ne zaboravite da tada nije bilo trojki…

Pistol Pit je bukvalno izmišljao driblinge i dodavanja, kao što je ono bez gledanja. Njegovo ime i dalje se u SAD izgovara sa strahopoštovanjem: Maravić je član Kuće slavnih, a uvršten je i među 50 najboljih NBA igrača svih vremena. Preminuo je sa samo 40 godina od srčanog udara tokom basketa s komšijama.

Postoji anegdota vezana za košarkaše s poreklom s prostora bivše Jugoslavije – tokom ol star susreta 1977. godine, Pit i Rudi Tomnjanović, tada krilo Hjuston Rokitsa, odlučili su se da odigraju partiju basketa. Srbija je pobedila Hrvatsku 11:9.

Aleks Smit

Trenutno jedan od najtalentovanijih NFL kvoterbekova. Ove sezone vodio je San Francisko Fortinajnerse do finala NFC konferencije, kada su izgubili tek nakon produžetaka od potonjih šampiona, Njujork Džajantsa.

Smit je s gotovo celom porodicom, rođenim sestrama, bratom i ocem, odlučio da se na svoj način zahvali pradedi koji je pre više od veka stigao iz tadašnje Austrougarske u SAD. Njih petoro istetovirali su ocilo sa četiri S. Čisto da se zna odakle su.

 

 


Piter Pit Vučković

Bejzbol je u Srbiji do nedavno bio jedan od sportova koje igraju samo "ludi Amerikanci". Međutim, Piter Vučković je dokaz da imamo žicu i za taj sport.

Čuveni brkajlija je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bio jedan od najboljih bacača u MLB ligi, a 1981. dobio je Cy Young nagradu, odnosno proglašen je za najboljeg u toj sezoni. Savršeno je koristio ono što mu je priroda dala – visinu od 193 centimetra i težinu od 100 kilograma – kako bi ka udaračima protivničkih timova s bacačkog brda slao prave projektile. Igrao je od 1975. do 1986. za Čikago Vajt Sokse, Toronto Blu Džejze, Sent Luis Kardinalse i Milvoki Bruerse.

Džef Samardžija

Još jedan bejzbol pičer (bacač) srpskog porekla, to jest mešavina oca Srbina i majke Indijanke.

Od početka MLB karijere (2008. godine) igra za Čikago Kabse, a tokom studija nije mogao da se opredeli između čak tri sporta – košarke, američkog fudbala i bejzbola. Ipak, više nego dobra ponuda Vajt Soksa, teška preko 16 miliona dolara, donela je prevagu.

 

Saša Klještan

Aktuelni fudbalski reprezentativac SAD-a, igrač sredine terena. Sin nekadašnjeg igrača sarajevskog Željezničara, Slavka Klještana, rođen je pre 26 godina u Anahajmu u Kaliforniji. Profesionalnu karijeru je započeo u ekipi Orinž Kaunti Blu Star u razvojnoj ligi, da bi odatle prešao u MLS ekipu Čivas, za koju je nastupao od 2006. do 2010.

Trenutno igra za belgijski Anderleht, a član je američke reprezentacije od 2007. godine.

Volt Dropo

Začetnik "loze" legendarnih bejzbol igrača srpskog porekla rodio se u SAD-u pošto su mu otac i majka su izbegli iz Mostara posle Prvog svetskog rata.

Igrao je u zlatno doba MLB-a, od 1950. do 1961. za Boston Red Sokse, Detroit Tajgerse, Čikago Vajt Sokse, Sinsinati Redlegse i Baltimor Oriolse. Prve godine proglašen je za najboljeg rukija, a igrao je na poziciji prve baze. I on je imao problema da se opredeli za jedan sport, pošto je tokom studija bio i odličan košarkaš. Umro je krajem 2010. u 88. godini života.

 

 


Petar Žeželj

Još jedan vrhunski hokejaš. Gospodario je ledenim terenima NHL tokom čitavih 15 sezona (1984 - 1999), a za to vreme je postigao 219 golova i uspešno asistirao 389 puta, sakupivši ukupno čitavih 608 poena. Nastupao je za Filadelfija Flajerse, Vašington Kapitalse, Sent Luis Bluz, Toronto Mejpl Lifs, Dalas Stars, Nju Džersi Devils i Vankuver Kanuks.

I Žeželj je na fakultetu imao nedoumicu oko izbora sporta, pošto je bio odličan fudbaler.

Umro je 2009, sa samo 44 godine, od hemolitičke anemije. Sahranjen je na groblju Crkve Sveti Sava u predgrađu rodnog Toronta.

Den Majerle

Nešto stariji ljubitelji NBA dobro se sećaju Tander Dena, snažnog bek koji je zajedno sa Čarlsom Barklijem u Feniks Sansima uspeo da pripreti Džordanovoj dinastiji iz Čikaga. Ipak, u to vreme Leteći Majk je bio jednostavno nezaustavljiv.

Denovi baba i deda sa očeve strane došli su iz Srbije u Ameriku, ali nisu ostavili nikakav pisan trag o poreklu. Zbog toga Majerle i dalje pokušava da otkrije gde su tačno rođeni, pa ako neko od naših čitalaca zna za taj podatak, neka nam javi kako bismo mu olakšali potragu.

Tokom NBA karijere, nastupajući za Sanse, Klivlend Kavalirese i Majami Hit, tri puta je učestvovao na ol stars susretima, a dva puta je izabran u najbolju defanzivnu petorku lige. Trenutno radi kao asistent trenera u Feniksu.

Bil Vuković

Ako ste mislili da je Poljak Robert Kubica prvi Sloven u Formuli 1, gadno ste se prevarili.

To je Srbin rođen u SAD-u, Bil Vuković. To se dogodilo 1955. godine na čuvenoj trci Indijanapolis 500, koja se tada vozila u okviru F1. Pre toga je u  američkom šampionatu dva puta slavio na najpoznatijoj trci na svetu. Ipak, upravo ta trka 1955. mu je bila i poslednja, pošto je poginuo u 57. krugu kada je imao 17 sekundi prednosti ispred drugoplasiranog. Budući da je to bila i prva godina kako je Formula 1 formirana, Vuković je i prva žrtva "najbržeg karavana".

Mediji su ga zvali Ludi Rus zbog stila vožnje i prezimena koje im je ličilo na rusko, a oni malo obavešteniji su ga zbog mirnog temperementa van staze nazivali Tihi Srbin.

Bil je 1991. uvršten u međunarodnu Kuću slavnih motosporta.

SLAVKO ĐORĐEVIĆ    [email protected]
(Novinar MOZZART Sporta. Višegodišnji hroničar dešavanja u srpskom i međunarodnom sportu. Radio je za Sportski žurnal, Gazetu i PRESS)

×