PREMOTAVANJE: Šta se zaista dogodilo sa Ronaldom pred finale u Parizu? Najki? Zavera FIFA, ili je za sve kriva plava pilula?

Svetski kup i misterije! Jedno bez drugog ne ide. Tu su i kontroverze. Od Urugvaja 1930, pa sve do ovogodišnjeg šampionata u Brazilu – gde su se sudije potrudile da potvrde pravilo – gotovo da nije bilo prvenstva na kojem događaji van terena nisu u dobroj meri zasenili čistu sportsku priču. Neke misterije su razotkrivene i prerasle u skandale, neke su ostale pod velom tajne i otuda nas „bockaju“ godinama.

Ono što se dogodilo s Ronaldom uoči finala između Francuske i Brazila 1998. u poročnom Parizu verovatno bi moglo da se svrsta u neku treću kategoriju. Droga, doping, trovanje, bolest...? Rešenje misterije je verovatno tu negde, nameće se možda i samo, a opet godine su učinile da se teorije zavere toliko namnože da danas, pretpostavka je, ni sam Zuba, a ni svi oni koji su bili oko njega tog famoznog 12. jula, ne znaju šta se zapravo dogodilo.

Luis Nazario da Lima, svetu poznatiji kao Ronaldo – jedini pravi! – u Francusku 1998.  došao je kao zvanično najbolji fudbaler sveta. Dobio je „Zlatnu loptu“ FIFA, što je bila kruna njegovih čudesnih partija u dresu Barselone i Intera tokom 1996. i 1997. U to vreme bio je najpoznatiji sportista na svetu, ali što je još važnije, prvi Brazilac koji je posle mnogo, mnogo godina potpuno zaludeo svet. Ni Romario 1994, niti Kareka 1990, a ni Sokrates, Falkao i Ziko zajedno četiri godine ranije nisu bili takve zvezde. Ljubitelji fudbala čekali su neko novo čudo iz Brazila i – dočekali ga.

U takvom ambijentu, sa svoje 22 godine, Ronaldo nije izdržao. Pritisak je bio stravičan. Nekoliko sati pred početak velikog finala, u zavisnosti od izveštaja, popularni Zuba doživeo je srčani udar, epileptični napad, nervni slom... U skromnom hotelu u predgrađu Pariza gde je bila smeštena reprezentacija Brazila ručak tek što je bio završen. Popodnevni odmor i gledanje trke Formule 1 prekinuli su krici iz sobe broj 77!

"On je mrtav, on je mrtav", vikao je Roberto Karlos, trčeći od apartmana do apartmana i udarajući pesnicama po vratima.

Momak sa gromovitom levicom bio je Ronaldov cimer, a video je užasnu scenu. Najbolji fudbaler sveta ležao je na krevetu u neprirodnom položaju, nenormalno se grčio, mlatarao rukama i nogama. Uopšte nije bio svestan. Tu scenu nakon nekoliko meseci opisaće Edmundo pred Nacionalnim kongresom Brazila, koji će pokrenuti istragu oko svih dešavanja pred finalni meč Mundijala 1998.

Edmundo i Doriva bili su u sobi pored... Aldo Rebelo, komunistički kongresmen, nije okolišao:

"Da li se Ronaldo ritao ili se samo tresao"?

"Ritao se mnogo", odgovorio je Edmundo.

"Ležeći"?

"Da, ležeći! Ritao se ovako. Udarao je i sklopljenim rukama dok mu je iz usta izlazila pena", objašnjavao je Edmundo.

"Celim telom se ritao"?!

"Da".

Sezar Sampajo je pred istim „tribunalom“ ispričao kako je zapravo spasao život Ronaldu, pošto je ovaj umalo progutao sopstveni jezik. Skromni momak iz Sao Paula bio je najpribraniji i intervenisao je pre hitne pomoći koja je bila na putu.

Čitava istraga Nacionalnog kongresa bila je poprilično naivno sprovedena, a smisao svega bila je želja da država optuži glavnog sponzora reprezentacije – kompaniju Najki, s kojom je Fudbalski savez dve godine ranije potpisao „najteži“ ugovor u istoriji reprezentativnog fudbala, vredan 160.000.000 dolara. A sve pod izgovorom o „ugrožavanju suvereniteta, nezavisnosti i nacionalnog identiteta“.

Ronaldo je, naime, dugo vukao povredu kolena, a jedna od teorija bila je da su u toj kompaniji na svaki način želeli da ga osposobe za finale. Sve je propalo onog momenta kada je Zuba prilikom svedočenja sam rekao da ga niko nije ni na koji način ugrozio, niti ga kasnije naterao da izađe iz bolnice i insistira da igra finale.

Najverovatnija teorija jeste ona o „plavoj piluli“ o kojoj se godinama kasnije pričalo. Dokazano je da je se u njegovom telu našao određeni anestetik, te da je ubrizgan neposredno pre samog napada (brazilski doktori sve su to žestoko demantovali), ali o tome ni dan-danas „niko ništa konkretno ne zna“. Da su uz Ronalda ljudi iz Najkija bili 24 časa dnevno tokom Svetskog šampionata u Francuskoj, opet, nije tajna. „Plava pilula“ trebalo je da mu umanji bolove, ali je u isto vreme imala dejstvo sedativa, tako da je kasnije na samom meču Ronaldo bio kao uspavan.

Pre toga „neke supstance su čudnim spletom okolnosti dospele do njegovih vena i izazvale problem” – ustanoviće konzilijum lekara milanskog Intera po dobijanju kompletne dokumentacije. Njihov zaključak bio je sledeći: „Ronaldo je pogrešno lečen“.

Doktor Volpi iz Milana, koji će kasnije voditi brigu o zdravlju prve zvezde Nerazura, čitav slučaj okarakterisao je kao „jedinstven u sportskoj medicini“. Takođe je ostao pri tvrdnji da je u pitanju bio „srčani incident koji je mogao da dovede do fatalnih posledica“, a ne epileptični napad kako se prvobitno tvrdilo. 

Posle ispitivanja pred kongresmenima Edmundo je u jednom je intervjuu na slična pitanja više puta i uvek isto odgovarao samo jednom prostom rečenicom:

"To je moć", misleći na ljude iz kompanije Najki kojima je Ronaldo bio okružen, a da ni sam nije znao ko su. 

Lidio Toledo, vođa brazilskog medicinskog tima, takođe nije bio od koristi prilikom svedočenja. On nije otišao s Ronaldom u bolnicu, jer se ekipa već pripremala da krene ka Sen Deniju. Niko nije ni očekivao da će se Zuba vraćati u skorije vreme. Za utakmicu je definitivno bio otpisan onog momenta kada je hospitalizovan. Selektor Brazila Mario Lobo Zagalo spisak startera za finale predao je 72 minuta pre početka utakmice. Šetajući ispred svlačionica delegat nije mogao da veruje šta vidi. Pozvao je Zagala:

"Čekajte malo, gospodine Zagalo, gde je Ronaldo? Sigurni ste da ovo nije neka greška"?

Odgovor nije dobio.

Priča da se Ronaldo pojavio na Sen Deniju pet minuta pred početak meča u šortsu i kopačkama nije tačna, ali da je došao tri minuta nakon isteka roka za korekcije u sastavu sve je rasprostranjenija. O tome su čak pričali akteri tog finalnog duela. Pa i sam Ronaldo...

"U bolnici sam proveo tri sata. Rekli su mi prvo da sam imao konvulziju (medicinsko stanje u kojem se telesni mišići brzo i uzastopno grče i opuštaju, što dovodi do nekontrolisanog trešenja tela i uglavnom je uvod u epileptični napad, prim. aut.), ali onda su mi uradili sve testove i nije bilo problema. Kada sam došao na stadion video sam da je Edmundo bio na mom mestu. Pozvao sam selektora sa strane i rekao mu: „Molim vas, moram da igram“.

Zagalo se nije mnogo opirao. Neko mu je omogućio da izmeni sastav. Na direktno pitanje pred kongresmenima zbog čega mu je dozvolio da izađe na teren, rekao je:

"Hajde da sada obrnemo situaciju! Da ga nisam stavio u tim i da smo izgubili sa 0:3 ljudi bi rekli: „Zagalo je bio tvrdoglav. Izbacio je iz tima najboljeg igrača sveta, zato smo izgubili“.

Konačna odluka svakako je bila na doktoru Toledu. Ni on nije „otkrio Ameriku“ svojim izjavama, ali je verovatno i dalje najsumnjiviji tip u celoj priči...

"Bio sam pod strašnim pritiskom", pričao je Toledo, ali ne misleći ni na koga sa strane, već na javnost.

Dodao je:
"Da mu ne dozvolim da igra, a da Brazil izgubi?! Mogao bih posle toga da živim samo na Severnom polu".

Toledo je uključen u još jednu od zavera. Navodno, tokom turnira Ronaldo je bio u dubokoj depresiji koja je povremeno prerastala u nesvakidašnju agresiju. Jednom prilikom našao se u njegovoj sobi kada je ovaj tresnuo bicikl o zid. Nije ga poslao na pregled, jer se plašio mogućeg dopinga. Tu je i priča o nekakvom seks-skandalu njegove tadašnje devojke Suzane Verner i jednog brazilskog novinara, a na kraju, navodno, i zavera domaćina u koordinaciji sa FIFA. To je priča koja će biti razrađena tek mnogo godina kasnije...

Naime, Francuska je 1998. bila na ivici socijalnih nemira (nešto slično kao Brazil danas), a nezadovoljnu masu mogao je da smiri samo jedan veliki trijumf. Fudbal, šta drugo. U priči je i tada novoizabrani predsednik Svetske fudbalske federacije – Jozef Sep Blater. Mutan čovek od početka do kraja. Brazil gubi i dobija za to 23.000.000 dolara, plus domaćinstvo Svetskog kupa u skorijem periodu. Isti taj Blater udara temelje svoje vladavine, a Francuzi rešavaju goruće pitanje.

Činjenice? Činjenice su sledeće: kladionica Vilijam Hil je 13. jula 1998. prijavila dobit od 15.000.000 funti za prethodni dan, a Brazil je 2014. zaista domaćin Svetskog šampionata.

Ronaldo se oporavio od stravičnog šoka, odigrao još nekoliko sezona na vrhunskom nivou, ali više nikada nije bio onaj stari... 

„TREBALO JE DA ČUVAM ZIDANA? MOGUĆE, NE SEĆAM SE“

Uoči finala Svetskog šampionata u Japanu i Koreji pariska misterija ponovo je izbila u prvi plan, ali Ronaldo se ovog puta junački nosio s pritiskom. Vraćanje filma u 1998. nije mogao da izbegne, međutim, bio je potpuno smiren. Baš uoči utakmice sa Nemačkom prisetio se da je sve ono misteriozno palo u drugi plan ubrzo posle poraza od Francuske, a da su se saigrači prema njemu poneli kao prema izdajniku...

"Trebalo je ja da markiram Zidana posle kornera? Moguće, ne sećam se. Čiji god da je to bio zadatak loše ga je obavio", nije se mnogo Zuba opterećivao.

Izašao je na teren, odigrao kako samo on ume i s dva gola doneo Brazilu petu titulu šampiona sveta.

(foto: Action Images)