PREMOTAVANJE: Panatinaikos - Crvena zvezda. Droga, trovanje, Tito ili nešto četvrto?

Crvena zvezda u bogatoj istoriji nije odigrala kontroverzniji meč od onog u Atini proleća 1971. protiv Panatinaikosa. Bio je to revanš polufinala Kupa evropskih šampiona i posle 4:1 u Beogradu za crveno-bele izabranici Miljana Miljanića već su bili viđeni u velikom finalu. Skromni grčki tim pregažen je na Marakani kao plitak potok, mnogo teži posao nije se očekivao ni u revanšu, međutim, dogodilo se nešto što će kasnije mnogi nazvati "Zvezdina grčka tragedija" i "Zvezdino Kosovo". PAO je meč dobio sa 3:0 i otišao na Vembli na megdan Ajaksu. I sam poraz, gledajući sa sportskog aspekta, delovao je dovoljno šokantno, ali kada su u sve upletene razne političke igrarije, pa i mnoge teorije zavere, priča o Zvezdinom brodolomu podno Akropolja dobila je sasvim novu dimenziju.

Oblik sportsko-političkog skandala Zvezdina atinska priča dobila je tek mnogo godina nakon utakmice. U Grčkoj je na vlasti bila vojna hunta predvođena generalom Jorgosom Papadopulosom, a u Jugoslaviji Josip Broz nikad nije bio moćniji. Nikome posle svega što se dogodilo nije smelo da padne na pamet da pokreće priču o dogovoru na nivou dve države.

Logično, na udaru su se našli fudbaleri Crvene zvezde. Beograd je brujao tog proleća 1971: Zvezda je prodala utakmicu Panatinaikosu!
"Najgore od svega je to što se pronela priča da smo utakmicu namestili za televizore u boji! Dobili smo televizore i tu nije ništa sporno, ali dobili smo ih od "Filipsa". Na dan naše utakmice 28. aprila u Grčkoj je krenula televizija u boji. Bila je to premijera, veliki dan za njih. Filips je sve to organizovao, popunjavali smo uoči meča neke formulare i kasnije su nam uručili te televizore. Obična je glupost da smo na taj način prodali utakmicu", počinje priču za MOZZART Sport slavni Stanislav Karasi, jedan od aktera atinskog debakla.

BILI SU DROGIRANI!

Karasi podseća da je sve naopako krenulo još od prvenstvene utakmice u Zagrebu protiv Dinama nekoliko dana ranije, koju je Zvezda izgubila sa 1:2. Od ranije je bilo poznato da Džajić neće moći da igra u revanšu s Panatinaikosom zbog suspenzije, a posle meča sa Modrima Karasi je zaradio infekciju. Dobio je temperaturu pod kojom je igrao famozni revanš.

I to je jedna od ključnih stvari u čitavoj priči.

Druga teorija, koja je i najrealnija, jeste da su fudbaleri Crvene zvezde bili drogirani uoči utakmice. Mnogi će se kasnije požaliti i na hranu i na piće...
"Zbog te infekcije bio sam odvojen od čitavog tima. U Atinu smo stigli u nedelju, tri dana pre meča. Odseli smo u "Hiltonu", u centru grada. Smestili su me na potpuno izolovan drugi sprat, da ne bih još nekoga zarazio. Nisam jeo isto što i ostatak tima. Saigrači su mi posle pričali kako uopšte nisu ručavali odvojeno, u salonu kako je uvek bio običaj, već u hotelskom ekspres restoranu. Sve je to bilo dosta čudno", nastavlja priču Karasi i priseća se jedne od optužbi koje su po povratku u Beograd sačekale Branka Klenkovskog (direktan krivac za gol u 30. sekundi utakmice).
"Išli su toliko daleko da su pisali kako je moj cimer Klenkovski noć pred utakmicu ispod jastuka našao veliki debeli koverat i kako sam ja to video. A uopšte nisam bio u sobi! Nisam bio ni na istom spratu".

Da stvar bude još misterioznija, kada je u pitanju ishrana u Grčkoj, Zvezda je na to gostovanje po prvi put vodila i kuvare i konobare. Ali oni nisu bili zaduženi za pripremanje hrane. Sa ekipom su išli samo turistički!

"Sada, kada sa ove distance sagledam sve, mogu slobodno da kažem da su bili drogirani. Ništa na terenu nije izgledalo normalno! U 90. minutu, pri rezultatu 3:0, šutnuo sam sa oko 30 metara. Video sam da lopta ide u gol, podigao ruke i skoro počeo da se radujem, ali je golman vrhovima prstiju zakačio loptu i skrenuo je u korner. Jurili smo taj jedan gol, potrčao sam napred, stavio loptu u ugao i video da nemam kome da centriram. Svi su stajali! Potpuno nenormalna situacija. I sudija je tada odsvirao kraj".

Mile Novković, koji je igrao beka na tom meču, prepričavao je mnogo godina kasnije kako se ne seća ničega i da se probudio tek u Beogradu, kada mu je po dolasku otac opalio šamarčinu, a majka sa njim nije govorila šest meseci.
"Pa naravno da se ne sećaju kada su svi bili mrtvi pijani! Vraćali smo se čarterom. Uništili su sva sedišta, napravili haos. Jednostavno, sve je to bilo skroz nenormalno. Nikada se nismo tako ponašali", seća se Karasi.        

DOGOVOR ZBOG DEPOA ZA NAFTU?

Treća teorija, ona koja u priču uvlači sam vrh vlasti obe države, tokom sedamdesetih i osamdesetih uglavnom je ostajala u kafanskim okvirima. Poslednja koja je začeprkala po Zvezdinim atinskim ožiljcima bila je udovica generala Papadopulosa, Despina Gaspari. Ona je ničim izazvana, pred gostovanje crveno-belih Arisu u Ligi UEFA 2007, iznela svoju verziju priče u jednom intervjuu za grčku televiziju. Bez mnogo uvijanja, druga supruga prvog čoveka Grčke u to vreme rekla je da je u razgovoru sa predsednikom Panatinaikosa i svojim suprugom čula da je utakmica dogovorena na najvišem državnom nivou.
"Sve nam je polazilo za rukom do tog polufinala sa Crvenom zvezdom. Sećam se da smo igrali odlično. Pošto smo u prvoj utakmici u Beogradu doživeli težak poraz, delovalo mi je kao da nemamo šanse da prođemo u finale. Kada sam sela u svečanu ložu, okrenula sam se ka tadašnjem predsedniku Panatinaikosa i rekla mu da sam jako zabrinuta. U istom trenutku osetila sam ruku svog supruga na kolenu. Poluglasno mi je rekao: "Nema potrebe da se brineš. Kupili smo utakmicu. Zar misliš da smo imali pravo da stvar od državnog interesa prepustimo slučaju? Zvezda će dobiti veliki novac za to što će nas danas pustiti"".

Prema rečima gospođe Papadopulos, tadašnji ambasador SFRJ u Atini Dragomir Vučinić potvrdio joj je da je meč namešten.
"U jednom trenutku sam shvatila da ambasador sedi toliko blizu nas da je sigurno sve čuo. Muž me je uveravao da čovek ne zna ni reč grčkog. Možete samo da zamislite kako sam se osećala kada mi je ambasador na poluvremenu na čistom grčkom jeziku rekao da se ne brinem i da je rezultat određen na mnogo važnijem mestu nego što je fudbalski teren".  

Ove izjave Despine Papadopulos na različite načine prihvaćene su u Grčkoj i Srbiji. Dok su atinski novinari tumačili da je u pitanju "baba željna medijske pažnje", beogradski su dosta prostora posvetili toj priči. Oglasili su se mnogi akteri utakmice, ali i Dragan Džajić koji je bio na tribinama. Aktuelni predsednik Crvene zvezde, za razliku od mnogih, nije video ništa sporno.
"Činjenica je da je Zvezda u Atini bila suviše opuštena, primili smo tri gola i to je sve. Posle bolnog neuspeha bilo je svakojakih nagađanja zašto smo ispali, ali nijedno nije argumentovano. Znam da nije bilo reči o nekom dogovoru. Sve su to izmišljotine. Bugarčić je bio najpošteniji predsednik u istoriji Zvezde i siguran sam da ne bi dozvolio bilo kakve zakulisne radnje", izjavio je pre nekoliko godina za "Politiku" popularni Džaja.

Karasi se prisetio da se sumnja među igrače uvukla tek po završetku utakmice, možda čak i nekoliko dana kasnije. Sa ovog stanovišta kaže da ne isključuje mogućnost da su politički moćnici umešali svoje prste, ali da je pitanje kako i na koji način. Tu je i logično pitanje: kako namestiti utakmicu a da niko od fudbalera to ne zna? Ono što je takođe bilo pomalo čudno jeste ponašanje Zvezdine klupe tokom utakmice, tačnije Miljana Miljanića koji je sedeo potpuno miran i nijednog trenutka nije reagovao.
"Po meni, nelogično je bilo da dvometraša Antonijadisa, koji će nam dati dva gola, čuva Miki Novković, a da na klupi ostane Petar Krivokuća. Ali to je sada nešto drugo... Ja bih ovako postavio pitanje: zašto tada niko nije hteo ili smeo da govori i sa tim porazom poveže vrh države?", upitao je Karasi. 

Priče o političkoj prodaji utakmice svako je oblikovao na svoj način. Na kraju, iskristalisale su se dve verzije. Po jednoj, na Marakani su zahvaljujući eliminaciji od Panatinaikosa nikli reflektori, a po drugoj, klub iz Ljutice Bogdana dobio je pokrivač za teren.

Jedan odeljak iz knjige "Saga o Zvezdi" Miše Kravceva govori upravo o tim detaljima...
"Jugoslavija je tada imala veliki problem i bili su joj potrebni depoi za naftu u solunskoj luci. Tada je Grčkom upravljala vojna hunta, sa kojom je vlasnik Panatinaikosa, bogati brodovlasnik, imao određene veze i mogućnosti uticaja. Na volšeban način preko politike i fudbala Jugoslavija je veoma lako dobila sporne depoe za naftu, a u finale na Vembli otišli su Grci. Neposredno iza ove atinske epizode Tito je doneo jedan tada vredan poklon. Ne centralno-državnom Partizanu, ne mezimčetu čitavog tadašnjeg komunističkog rukovodstva - Hajduku, već reakcijskoj Crvenoj zvezdi - plastični prekrivač za teren, koji tada nije posedovalo mnogo klubova. Uopšte, u javnosti, tek od tih vremena, Zvezda se i zvanično apostrofirala kao naš najveći klub, adekvatno pravom stanju stvari u fudbalu. To je bio jedan od poslednjih većih danaka Crvene zvezde u komunističkoj vlasti".

DEVOJKE U TOPLESU NA TRENINGU!

Ali daleko od toga da se stvari mogu samo tako postaviti i prihvatiti. O uticaju tadašnjih vlasti na ishod atinskog revanša teško da će se ikada saznati svi detalji (ako je uopšte toga i bilo), ali ne bi trebalo zaboraviti da su i Grci sa svoje strane odradili "dobar deo posla".
"Ta tri dana u Atini bila su paklena. Nismo mogli da spavamo noćima od "muzike" koja je treštala pod prozorima hotela. Saigrači su mi pričali da je na našem poslednjem treningu bilo 15.000 Grka koji su pljuvali, psovali i gađali ih pomorandžama. A šta je tek bilo uoči same utakmice... Da vam ne pričam. Na teren sleću dva helihoptera iz kojih izlaze tri prelepe devojke. Fudbaleri zaboravili na zagrevanje, jurili su ženske u toplesima. Potpuno ludilo. Sećam se da je Cole Janković bio užasno besan po ulasku u svlačionicu pred početak meča. Uzeo je kopačke i tresnuo ih o pod: "Pa kakvo je ovo zagrevanje?! Umesto da mislite na utakmicu jurite devojke po terenu". Eto, u takvim uslovima smo izašli na teren na kome nije bilo trave. Obična zemlja!", vraća film Karasi.

A šta bi bilo da je Zvezda tog popodneva odbranila ogromnih 4:1 iz Beograda? Može samo da se nagađa. Legendarni as crveno-belih nema nikakvu sumnju...
"Ubeđen sam da bismo išli Ajaksovim putem. Oni su u finalu te sezone na Vembliju dobili Panatinaikos lagano. Bila im je to prva od tri titule prvaka Evrope koje će vezati. Reći ću vam još samo da nas se Ajaks strašno plašio i da im je jedina želja bila da mi ne prođemo u finale. Gledali su skoro sve naše utakmice u Kupu šampiona. Nije nikakva tajna da su molili Boga da nas Grci izbace".

Karasi će dve godine kasnije sa reprezentacijom Jugoslavije ponovo doći u Atinu, na onaj čuveni meč protiv Helena, kada smo morali da dobijemo dva razlike kako bismo zadržali šanse za plasman na Svetsko prvenstvo u Nemačku 1974. Pored sjajnog gola koji mu je obeležio karijeru seća se i da nacionalni tim nije ručao u hotelu gde je bio smešten. Legendarni stručnjak Milovan Ćirić tokom jedne šetnje odveo je ekipu u mali restoran. Po povratku u bazu niko nije bio gladan. Tu utakmicu Jugoslavija je dobila sa 4:2.

NA KLUPI PANATINAIKOSA PUŠKAŠ, A SUDIJA NJEGOV ZET?!

O samom suđenju na meču Panatinaikos – Crvena zvezda nikada nije bilo mnogo reči. Španac Ortis Dembedi nije označen kao jedan od krivaca za eliminaciju Beograđana, međutim, neverovatan je podatak da je on bio zet tadašnjeg trenera grčkog tima – Ferenca Puškaša?!

Takođe, nije tajna da je Pao te sezone imao ogromnu pomoć sudija u Evropi. Pre Zvezde, izbacili su Everton (1:1, 0:0), a na Ostrvu su osuli i drvlje i kamenje na francuskog arbitra Robera Elijea. Ni Dembedi ni Elije pištaljku više nikada nisu uzimali u usta, a jedan grčki novinar obelodanio je da su posle tih utakmica obijica produžili svoj boravak u Grčkoj za oko mesec dana iz nepoznatih razloga.

ŠTA ĆE MARKOVIĆ U ATINI?

Stanislav Karasi se prisetio na koga je u jednom trenutku možda i najviše posumnjao kada su u pitanju zakulisne radnje u tom revanš meču.
"Bio je tu neki Marković, brat stonotenisera Zorana Markovića. Radio je u jednoj čileanskoj avio-agenciji. Znam i da je bio dobar prijatelj i sa Puškašem i sa Miljanićem. Meni samo nije jasno šta je on tih dana tražio u Atini?", pita se i dan-danas Karasi.

Piše: Predrag Dučić

(FOTO: Action images)