MVP Jelovac uverava: Mogu još bolje! Volim pritisak, volim da budem lider! Nijedna liga nije kao ACB

Kada se završio prvi blok nedeljnih utakmica ACB lige mogli smo da vidimo uobičajenu sliku. Real je u Madridu rutinski nadigrao Tenerife, dok je Unikaha snažno udarila Bilbao. Ipak, najveću pažnju privukla nam je Saragosina pobeda Fuenlabradom. Posle produžetka. A ime glavnog junaka - Stevan Jelovac. Čak 36 indeksnih poena, 29 koševa, 10 skokova. Zamalo najbolja partija karijere. Statistički, bolji je bio protiv Gran Kanarije pretprošle sezone, kada je skupio indeks - 38. 

Nije Jelovac stranac među košarkaškim zaljubljenicima. Momak je na čiji pomen čitaoci portala MOZZART Sport neretko dobiju želju da pošalju komentare sa dva sadržaja. Jedni, privrženi Crvenoj zvezdi ne kriju da bi voleli da Jelovca ponovo vide na Malom Kalemegdanu. Jer u prvoj, kratkoj epizodi tokom 2010. godine nije dobio adekvatnu šansu. Drugi, pak, veruju da je odavno došlo vreme da se pouzdani krilni centar nađe na reprezentativnom spisku selektora Aleksandra Đorđevića. 

Jasno, posle MVP izdanja protiv Fuenlabrade strelica na skali može da ide samo naviše?
"Biti MVP kola u jednom ovakvom takmičenju velika je stvar za mene, a najviše sam zahvalan saigračima jer su me uputili na pravi put. Ovo mi je definitivno veliki podstrek za dalje, jer želim da nastavim sa dobrim igrama i da kao ekipa pobeđujemo", počinje razgovor za MOZZART Sport ponajbolji igrač Saragose.

Imao si problem sa povredom, koja te je malo usporila?
"Da. Dobro smo ušli u novu sezonu, i ja sa celim timom, ali onda mi se zadesila ta povreda skočnog zgloba. Posle povrede najteže je vratiti se u stari ritam. Dobro, sada je to malo lakše pošto imam jednu utakmicu nedeljno. To je neka razlika u odnosu na protekle dve sezone, kada smo imali po dva meča sedmično. Tada nema mnogo vremena za trening, već je sve podređeno utakmicama. 

Reklo bi se da si povredu odavno ostavio iza sebe?
"Dve utakmice sam odigrao povređen. Ali, to je sad nekako prošlo, treba mi malo vremena da formu ponovo vratim u neku optimalu. Treniram dobro i nadam se još boljim stvarima. Evo, sad sam ovaj poslednji meč odigrao dobro. Drago mi je zbog toga, posebno zato jer smo pobedili. Bio je to važan meč za oba tima".

Navijačima Crvene zvezde si prirastao za srce zbog sve boljih igara u Španiji, a često se može čuti i da si na njihovim listama želja. Da li je povratak na Mali Kalemegdan mogućnost?
"Pratim Zvezdu, Partizan, posebno u Evropi, ali najviše gledam Megu. Tamo ima najkvalitetnijih domaćih, mladih igrača koji dobijaju šansu. Stvarno mi je jako drago što mogu da ih gledam, posebno jer sad nastupaju i u Evropi. Što se priča o Zvezdi tiče, nemam neki komentar. Ljudi pišu ono što žele, prate naše igrače po Evropi i imaju svoje želje što se tiče njihovih klubova. Ja ovde imam ugovor i zaista ne bih znao šta više da kažem".

Selektor Aleksandar Đorđević poznat je po tome da voli polivalentne igrače. A Jelovac pripada toj grupi. Po vokaciji krilni centar, ali zbog dobrog osećaja za šut i meke, leve ruke, u „streč“ varijanti često se izvlači van linije 6,75 metara i ume da raspali za tri poena. To protivničkim odbrana zadaje dosta muka. Bez obzira što najvažnijeg poziva dosad nije bilo, Jelovac strpljivo radi, trenira i trudi se da pokaže ono najbolje. 
"Voleo bih da igram za reprezentaciju. Moje je da igram dobro i pokažem što više, da pružam dobre partije i da moja ekipa pobeđuje. Naravno, zna se da selektor na kraju odlučuje o svemu i na njemu je da izabere najbolje. Naravno, meni je jako drago što smo poslednjih godina imali jako dobre rezultate i nadam se da će tako biti i u budućnosti. Svaka čast svima koji su bili deo toga".

Da li ti nedostaje ritam sa dve utakmice nedeljno?
"Sada je malo lakše što se tiče energetske potrošnje. Kada imaš dve utakmice sedmično onda je dosta više putovanja i ulazi se u ritam kroz utakmice, ne kroz treninge. Jednostavno, nema se vremena za treniranje. Sada ima mnogo više vremena i za odmor, trening, pripremu utakmica... Dosta nam bude lakše kad igramo protiv nekih ekipa koje nastupaju u evropskim takmičenjima. Oni budu umorni od puta i svih napora. Sve to, opet, ima svoje neke dobre i loše strane", stao je na trenutak 27-godišnji Novosađanin, ali mi smo ga odmah upitali da nam otkrije svoje mišljenje:
"Loša je ta što se mnogo trenira, a-ha-ha... Ja više lično volim da igram utakmice, nego da treniram. Mislim da svaki igrač to više voli".

S obzirom da imate manje obaveza, verujemo da su klupske ambicije malo porasle, da želite da idete u „gornji dom“ ACB lige?
"U mojoj prvoj sezoni bili smo na deobi osme pozicije, a u plej-of nismo otišli zbog lošije koš-razlike od Gran Kanarije. Prošla sezona bila je dosta turbulentna, jer je trener bio promenjen, pa dva ili tri igrača, a to se ovde retko dešava - da se igrači menjaju tokom sezone. Jako retko. Imamo ambicije i želje da budemo bolji, a i dosad smo mogli da imamo bolji skor od ovih 3-5 sada. Imali smo nesrećni poraz od Bilbaoa kod kuće, kada sam se ja povredio i nisam igrao. Sledeću utakmicu nam se povredio Gecevičijus, pa onda drugi plejmejker i evo sad smo morali da potpišemo Juskevičijusa. Jednostavno, nemamo dovoljno igrača u rotaciji, stalno imamo nekih problema, povreda i nikako da budemo svi na okupu u isto vreme".

Malo smo gledali tvoju statistiku otkako si došao u Španiju i primetili smo da poseban motiv imaš protiv klubova iz madridske regije? (U finišu pretprošle sezone Realu je ubacio 21 poen, a u dva prošlosezonska okršaja prvo 23, potom 20 poena. Sada je protiv Fuenlabrade, tima iz madridskog predgrađa, odigrao je jednu od najboljih utakmica karijere.)
"Iskreno, nisam primetio, ne pravim ja razliku. Naravno, uvek je velika motivacija kada se igra protiv najvećih, tipa Reala i Barselone... Ali, mi gledamoda svaku utakmicu dobijemo, posebno kod kuće. Fuenlabrada ove sezone ima dosta dobru ekipu, sa Markom Popovićem, Ivanom Paunićem, tu je i Blagota Sekulić koji je povređen... Igraju i dosta dobro u Evropi. Ja gledam da u svakoj utakmici pružim svoj maksimum, da uvek igram i bolje, ako mogu. E, sad, ako statistika kaže da sam malo bolji protiv timova iz madridske regije... Dobro je, drago mi je zbog toga".

Lepo je videti da u najjačem nacionalnom šampionatu Starog kontinenta dominiraju i srpski košarkaši. Od Dejana Muslija i Nemanje Nedovića u Unikahi, do Ivana Paunića u Fuenlabradi i našeg sagovornika...
"Tu su i Aleksandar Cvetković, Petar Aranitović, Luka Bogdanović. Kod nas je dosta drugačiji sistem. Mnogo je više pritiska. Ne kažem da ovde toga nema, ali je na drugačijem nivou. Takvi su i treninzi, način života... Drugačije je. Naravno, igračima koji ovde igraju prvu godinu treba vremena da se naviknu na sve... Kada ti trener pruži neko poverenje ti gledaš da to iskoristiš. Igrači koji su ovde evidentno imaju kvalitet i uvek je samo pitanje trenutka kada će doći do nekog maksimuma, kada će pokazati šta znaju. Ovde je zaista uživanje igrati, dobra je Liga, dobri igrači. Ako imaš kvalitet, veoma ga je lako pokazati, ako se trudiš... Jasno je da je ACB liga najjača u Evropi. Pričao sam sa dosta igrača koji su igrali u Turskoj, koju takođe mnogi smatraju za jednom od najkvalitetnijih. Kažu da se španska liga ne može porediti ni sa jednom drugom".

Deluje nam da ovo nije tvoj maksimum i da se najbolje igre očekuju kako sezona bude odmicala?
"I ja isto mislim. Ne gledam statistiku, ja lično mislim da mogu još bolje, jer osećam da mogu jos više, da mogu više da doprinesem timu. Ove godine imamo skraćeniju rotaciju nego prošle, jer igramo jednu utakmicu nedeljno. Prošle godine je bilo više zbog toga što smo igrali na dva fronta. Upravo zato biće veći pritisak na nas, na igrače koji smo tu, da igramo više minuta. Ja to volim, volim da budem na terenu i pomažem timu da dođe do pobede, da budem lider ekipe. Ovde sam već treću godinu, pa je i logično, a nadam se da ću biti joś bolji kako sezona bude odmicala".

U Saragosi se osećaš kao domaći, bar tako možemo da primetimo?
"Znam sve, grad, ljude, jezik... Ako nisam mogao da pređem u neki evroligaški klub tokom leta, nije mi bio prioritet da menjam tim bez potrebe. Jer, ovde se mnogo lepo osećam, ovde je sve super, uslovi su neverovatni, od stana, kola, hale gde treniramo, igramo... Grad je prelep, nije preveliki, ali ima sve što treba. Trener je ostao isti kao prošle sezone, svi imamo odličnu komunikaciju s njim".

Da li je bilo interesovanja klubova iz Evrolige i da li očekuješ da ćeš se vratiti u najjače evropsko takmičenje?
"Svaki igrač, normalno, ima želju da igra Evroligu. Sada mi je najbitnije da igram. Imam 27 godina i želim da igram. E sad, ako ne mogu da dobijem minutažu u nekoj evroligaškoj ekipi, onda je bolje da ostanem ovde, gde mi je lepo, još jednu godinu. Naravno, bilo je interesovanja, ponuda, bilo je priča za odlazak u Rusiju. Ali, ovde je kvalitetnija Liga, život je bolji. To je uticalo na moju odluku da ostanem još jednu godinu. Pa, videćemo šta će biti za sledeću godinu. Polako, ima vremena. Cilj svakog igrača je da igra Evroligu, posebno sada kada je promenjen sistem i kada je to drugačiji sklop sa 16 najboljih timova Evrope".

Koji ti je sistem draži - novi ili stari?
"Ja više volim volim sistem koji je bio. Ovo je sada preteško za timove, imaju previše utakmica, naporna putovanja... Možda je čak i kao NBA, skoro pa tako. Igra se praktično na svaka dva dana, što je zaista naporno. Evo, pričao sam baš sa nekim igračima koji igraju u ovom sistemu, primera radi sa Jonasom Mačijulisom iz Reala. Oni imaju 15 igrača u rotaciji i praktično se ne zna ko će da se "skida" za ekipu gotovo do pred utakmicu, kada trener odluči. Ne znam sad šta više odgovara igračima, ali meni se više sviđao onaj sistem. Naravno, sada je to sve drugačije, tu su najbogatiji timovi Evrope. Zato i jeste najkvalitetnije takmičenje, jer je obuhvatilo ono najbolje u Evropi".

Kako ti se čini ovogodišnja kompozicija Mega Leksa, s obzirom da si pomenuo da bivši klub najviše gledaš?
"Talenta koliko hoćeš, sa Zagorcem, Jaramazom, Čančarom, Mušidijem, Kabom, Novakom... Stvarno ne znam koga bih izdvojio, jer su svi mladi i talentovani momci. Možda će im sada biti malo problem jer sada putuju stalno, igraju češće i više težih utakmica. Liga šampiona uopšte nije naivna. U grupi je i ekipa Tenerife, redovni učesnik ACB lige, tu su Ostende, Strazbur, Avelino, Cibona... Nije nimalo laka grupa, ali je ogromno iskustvo. Momci će moći da vide kako je to igrati jedno evropsko takmičenje, da osete nešto novo, drugačije... Svakom od njih će pomoći da ostvari napredak u karijeri i samim tim bolji angažman sledeće sezone. Naravno, ko bude odlazio", zastao je Jelovac na trenutak i nastavio: 
"Ko bude ostajao, taj će moći da se razvija dalje, a tu će imati veliku podršku trenera Dejana Milojevića. On je stvarno jedan od najboljih mladih stručnjaka trenutno. Kada sam ja bio u klubu on je bio pomoćnik, ali sada radi fantastičan posao sa svojim pomoćnicima. Moram da imam čestitam na sezoni koju su imali i neka im ova bude još bolja".

PIŠE: Nikola Stojković (nikolaS_sN)

(FOTO: MN Press, Printscreen)