Dinosaurus menadžment i doktorat na formaciji 3-5-2! Zbog čega je Šefildov menadžer zadivio Murinja

Onda kada tim napravi rezultate, u prvi plan iskaču zaslužni pojedinci. Rezultati Šefild Junajteda iznenadili su čitavu Evropu, a nije bilo ni mnogo onih na Ostrvu koji su verovali da će novopečeni prvoligaš biti u stanju da se na ovakav način nosi sa tamošnjim velikanima. Možda zapravo i nije niko drugi osim menadžera Krisa Vajldera.

Temperamentni strateg, koji hoda na ivici između konzervativnog i modernog fudbala, ove jeseni je doživeo da ga nazivaju "dinosaurusom" zbog svojih zastarelih postupaka u odnosu prema igračima, a išlo se i do te krajnosti da ga proglašavaju inovatorom i najboljim trenerom u Engleskoj. Sa onim što je video u dosadašnjem toku sezone posebno je bio očaran Žoze Murinjo, koji u Vajderovom fudbalu očigledno vidi obrise svoje fudbalske filozofije.
"Čelsi, Lester... A posebno Šefild Junajted. Stvarno mi se sviđa ono što vidim, zaista mislim da stvarno dobro rade", poručio je legendarni Portugalac, o čijoj su se strategiji krajem prošle decenije držala predavanja u fudbalskim školama.

PRELAZZI: Kris Vajlder, pravi fudbal i 11 Jorkširaca

Vajldera u ovom trenutku određeni deo navijača Arsenala vidi kao naslednika Unaja Emerija. Tu se pre svega misli na onu grupu pristalica Tobdžija kojoj je Španac dozlogrdio sa svojim bezličnim fudbalom, pa sada žele da dobiju sve kontra od toga.

Kris Vajlder je trener starog kova, što se donekle može i naslutiti po tome da forsira formaciju 3-5-2, ali zapravo se radi o jednom od najozbiljnijih taktičara u engleskom fudbalu. Oni kojima je to struka veruju da je pomenuti sistem 3-5-2 doveo do savršenstva. Iako od svojih pravila retko odstupa, Vajlder je tokom meča i te kako spreman za promene, kako bi njegov tim došao do rezultata. Ono što se kod rođenog Jorkširca podrazumeva kada je u pitanju fudbal to su trud i zalaganje na terenu. Da nema toga, nikakav sistem, po njegovom mišljenju, ne bi bio ni potreban. A možda je jednostavno svestan da u svojim redovima nema toliko tehnički perfekntne igrače, koji bi sebi mogli da dozvole bilo kakvu slobodnu u igri.

Da Vajlderovi rezultati u ovoj sezoni nisu nikakva slučajnost govori i podatak da su od njegovog dolaska na klupu Šefilda 2016. godine do danas više pobeda u prva četiri ranga engleskog fudbala ostvarili samo Jirgen Klop i Pep Gvardiola. Vajder je sa Šefildom išao postepeno, došao je kada su bili trećeligaši, a onda ih na impozantan način doveo do Čempionšipa i Premijer lige. Ove sezone je u potpunosti potvrdio klasu.

Odlični strateg je izvukao ono najbolje iz formacije 3-5-2, kako na defanzivnom, tako i na ofanzivnom planu. Šefild sa dvojicom napadača omogućava sebi da visoko da izvrši pritisak na protivnika, dok osnovnu strukturu tima čini trojka na sredini tarena, koja se drži kompaktno i ne dozvoljava bilo kakav izlazak iz sistema igre. Ta trojka, koju čine Džon Flek, Oliver Norvud i Džon Landstram, vrši pritisak na protivnika na samoj sredini terena, ali sa druge strane, po potrebi, pred svojim golom stvara dupli blok zajedno sa defanzivcima, što protivniku pravi velike smetnje u samoj završnici napada.

Prisustvo dvojice napadača, kao i važna uloga krila u ofanzivnim akcijama, omogućava pomenutoj trojci da se previše ne razdvaja kada je napad u pitanju, već pre svega vrši kontrolu nad linijama. Dvojica napadača, konkretno Lis Muse i Dejvid Makgoldrik, vrše glavnu ulogu u visokom presingu, na kojem insistira Vajlder. Nakon toga im se pridodaju bočni igrači i jedan centralni vezni, posle čega protivniku postaje izuzetno teško da iznese loptu sa svoje polovine. Ukoliko se igrači Šefilda tada domognu lopte, odmah se otvara prostor za napad na protivnički gol. Naravno, u svemu tome ključna je energija na kojoj se insistira tokom čitavog toka utakmice.

Uloga krila i centralnih bekova je takođe izuzetno važna u napadačkim akcijama. Kada se otvara prostor u napadu, jedan od bočnih igrača "ulazi u krilo" napadačima, a drugi ide na poziciju iza njih. Tada se otvara prostor da neko od štopera uđe na bok i na taj način iskoristi slobodan prostor, čime se pretvara u takozvano treće krilo i sebi otvara prostor za centaršut ili prodor do samog šesnaesterca. Jedna od osnovih stvari je to što su štoperi u svakom trenutku spremni da se pretvore u beka. Ključnim igračem u poslednjoj liniji smatra se Kris Bešam, koji je po prirodi zadnji vezni fudbaler, sa vrlo dobrim pregledom igre i tačnim pasom.

Ono što treba napomenuti jeste da Šefild ne insistira na defanzivnoj igri i na kontranapadu, već u najvećoj mogućoj meri teži ka direktnom fudbalu i bobri „prsa u prsa“ sa protivnikom. To u praksi nekada ne deluje tako, jer ekipa ima svoje limite i činjenica da se daleko bolje snalazi kada lopta nije u njenom posedu.

Nadimak "dinosaurus" Vajlder je dobio nakon što je javno iskritikovao svog golmana, pozajmljenog iz Mančester Junajteda, Dina Hendersona, zbog loše intervencije kod gola Vajnalduma i poraza od 0:1. Tada je izjavio kako mu neće pružiti ruku nakon meča, jer ako želi da igra za Crvene đavole i Englesku onda mora malo bolje da se koncentriše. U prilog mu nije išlo to što je Geret Sautgejt već sutradan uručio Hendersonu premijerni poziv u nacionalni tim, pa je jedna novinarka njegov način ophođenja prema igraču nazvala "dinosaurus menadžmentom".

Ali Vajlderovi principi su jednostavno takvi i to nije bio prvi put da se tako ophodi prema svom čuvaru mreže. Samo godinu dana ranije, posle poraza od Lidsa (0:1) reagovao je na sličan način, a potom poručio je da Hendersona dobiti "pomilovanje", jer je sve to deo karijere profesionalnog fudbalera, a posebno golmana. Nakon toga Šefild je vezao 18 utakmica bez poraza i obezbedio promociju u Premijer ligu, a Henderson sezonu završio sa 21 utakmicom bez primljenog gola.

U prilog njegovoj odluci idu sami rezultati. Šefild u dosadašnjem toku sezone ima drugu najbolju odbranu u Premijer ligi, primio je samo devet golova na 12 utakmica, što je učinak koji je uspeo samo da nadmaši fenomenalni Lester. Da je Vajlderov tim postigao više od 13 golova, bodovni saldo bi bio verovatno i veći, ali teško da se bilo šta više moglo očekivati od ekipe čija je tržišna vrednost ubeljivo najniža u Premijer ligi.

Foto: Reuters