Vrati se, Šakile, sve ti je oprošteno ili može li Džalil Okafor da spase NBA ligu? (VIDEO)

Čemberlen, Rasel, Džabar, Meloun, Olajdžuvon, Juing, Šek... Hauard? Ne. NBA liga je u velikoj krizi. Već sigurno dobrih deset sezona nikako da se pojavi centar vredan malopre pomenutih imena. Pokušali su sa Hauardom. On to jednostavno nije, sramota je upoređivati ga sa najvećima kada na niskom postu ne bi mogao da nadigra ni nekog prosečnog evropskog centra, a kamoli nekog od svojih čuvara u NBA ligi.

Postojao je doduše jedan momak pre njega od kojeg se očekivalo da bude sledeća dominantna petica, zove se Darko Miličić. Koliko su mu verovali, Pistonsi su ga izabrali pre Vejda, Karmela i Boša, a da su imali prvog pika, nije bilo isključeno da bi preskočili i Lebrona Džejmsa. Zamislite samo onaj tim Pistonsa, šampionski tim Pistonsa, sa Dvejnom Vejdom ili Karmelom Entonijem. Sreća po ostale timove na Istoku, pa je Džo Dumars, tada generalni menadžer Detroita, napravio jednu od najvećih grešaka otkad postoji NBA draft. No, iz cele situacije možemo izvući malo dublji zaključak.

NBA liga do te mere vapi za dominantnom peticom, da su timovi spremni da uzmu, istina nestvarno talentovanog, klinca iz Hemofarma, pre čudovišnih Amera koji su pod radarom otkako se kao dečurlija dohvate košarkaške lopte, pa izabrati ih i nije neki rizik pošto tačno znate šta dobijate. Da je kojim slučajem naš Darko izrastao u ono što je mogao, Detroit bi bio apsolutno nezaustavljiv jer niko ne bi mogao ni da pokuša da čuva 213 centimetara viskog Novosađanina.

Timovi su iz godine u godinu spremni na takav rizik, jer vanserijskog beka ili krilo možete naći praktično na svakom koraku, dok centri više ne postoje. Nema ih. Pa zamislite kada je Endru Bogut izabran pre Krisa Pola i Derona Vilijamsa ili Greg Oden pre Kevina Duranta. Istina, Oden je mogao da bude sjajan, da ga kolena nisu uništila, čak i Endru Bajnam koji ima strahovite probleme u svojoj glavi, pa trenutno nema ni klub, a bio je neko ko je najviše podsećao na velikog Šakila.

Potraga se nastavila, a Memfis je 2009. godine sa druge pozicije na draftu izabrao Hašima Tabita. Momak iz Tanzanije nema dodirnu tačku sa košarkom ali je visok 220 cm, pa eto, što da ne. Naravno od ni od njega nije bilo ništa. Čisto da pomenemo da su Grizlisi tada mogli da uzmu Hardena ili Karija, ali ne, bitniji je bio centar, pa makar ne umeo da hoda.

Čak i Entoni Dejvis koji već u 21. godini pokazuje da će biti legenda ove igre, nije petica. Igra uglavnom licem okrenut košu, prvi je u kontri, ne igra na postu, šutira trojke. I ne izgleda kao petica iako ima visinu za poziciju. Demarkus Kazins na trenutke podseća na nekoga ko bi mogao da ponese teret najbolje petice u NBA i stvarno često izgleda impresivno, ali i on radi previše stvari da bi se mogao nazvati pravom peticom.

Čitava revolucija je izvršena baš zbog nedostatka dominantnih centara. Pet Rajli i Erik Spolstra su shvatili da može da se igra i bez petice, po onom dosadnom klišeu koji koriste treneri i igrači kada je neko povređen ili prodat - „koga nema bez njega se može”. Majami je napravio sistem bez petice, gde niko praktično nema striktno određeno mesto u timu. Lebron i Vejd su igrali praktično po tri pozicije, svaki igrač bi u nekom trenutku imao ulogu plejmejkera, dok je najviši igrač na terenu, Kris Boš, pretvoren u klasičnog šutera. I tako je Majami napravio strašan uspeh – četiri sezone, četiri finala, dve titule šampiona.

Možda je to i neki putokaz kojem bi svi timovi trebalo da krenu, bar u NBA ligi. Ipak, mnogi ne žele, pa igrači ispodprosečnog kvaliteta kao što su Deandre Džordan, Omer Ašik i njima slični, redovno dobijaju nenormalno visoke ugovore, jer su visoki 215 cm i znaju da uhvate loptu, izgleda da je to dovoljno.

No, nije sve tako crno. Naredne godine na draftu će se pojaviti mladić po imenu Džalil Okafor koji po svemu sudeći predstavlja svetlost na kraju tunela. Okafor je toliko dominantan u dresu Djuka ove sezone, da stvarno ne možemo kriviti Filadelfiju, Lejkerse, Minesotu, Jutu i ostale očajne timove što ni ne pokušavaju da ikoga pobede. Ako bi uspeli da se dočepaju prve pozicije na draftu i izaberu Okafora, pa svaki ponižavajući poraz bi se višestruko isplatio.

Okafor ima za njegove godine (19), zastrašujućih 125 kilograma. Što je još strašnije sjajno su raspoređeni, nije bucmast kao mnogi klinci koji uđu u Ligu sa viškom kilograma, on već sada na terenu izgleda kao da bi ovog trenutka mogao da bude u Top 5 centara na svetu. Bez problema. Još od Eltona Brenda 1998. godine se nije desilo da neki igrač na koledžu ostvari učinak od 20 poena i 20 skokova, a Džalil je protiv Elon Finiksa imao 25 poena i 20 skokova. Mada je statistika u ovom slučaju najmanje bitna. Vizuelni utisak obećava mnogo. Kada se neko tako lako kreće, a opet ima toliko snage, ne možete, a da se makar ne ponadate da će biti nova zver pod obručima.

Ono što plaši ljubitelje staromodnih petica, onih kojima očajnički nedostaje jedan stub pod košem, kojem na deset sekundi pre kraja napada spustite loptu, a on to pretvori u 2+1, jeste činjenica da je Džalil toliko talentovan da bi ga treneri mogli pretvoriti u još jednu lažnu peticu, onu kakve su Kazins i Dejvis. Njih dvojica rade sve, asistiraju, trče kontre, driblaju, šale se sa protivnicima i to jeste sjajno, ali bi mnogi radije na terenu videli bar jednog terminatora, još jednog supermena koji zakucava defanzivcima u lomi i pritom lomi konstrukciju na pola. Da li ćemo to od Okafora videti? Nadamo se ali teško.

(FOTO: Action Images)