Velika analiza Kingsa: Dobar posao Divca pred veliko letnje iskušenje i zašto bi mu Vučević legao kao kec na deset

Uoči početka sezone bilo je puno onih, a među njima je i potpisnik ovih redova, koji nisu verovali Kingsima. Svega smo se nagledali od 2006, kada je Sakramento poslednji put nastupio u plej-ofu, a Vlade Divac na račun velikog broja svojih odluka nije ulivao poverenje pri slaganju ekipe. No, pogrešili smo. Osim što je propustio Luku Dončića i drugim pikom drafta uzeo Marvina Beglija, a o razlogu zbog čega je to uradio ćemo nešto kasnije, Divac prošlog leta nije povlačio previše poteza. Očigledno je naučio na greškama od prethodne godine kada je bespotrebno dovukao veterane Vinsa Kartera, Zeka Rendolfa i Džordža Hila koji mu nisu doneli preko potrebnu stabilnost da bi ekipa ušla u plej-of. Ovog puta se odlučio za razvoj sopstvenih snaga, a timu je dodao tek Nemanju Bjelicu i Jogija Ferela. I pokazalo se da je pogodio.

Pre nego što krenem dalje, moram da se osvrnemi na neuzimanje Dončića kao drugog pika. Jasno je da je Slovenac u ruki sezoni pokazao da je već sada NBA zvezda i da će biti franšizni igrač Dalasa, ali Divac nije imao zahvalan posao uoči večeri drafta. U timu je imao plejmakera Dearona Foksa na kojem je planirao da gradi budućnost, a i drugi važni mladi igrač Badi Hild igra na spoljnim pozicijama, pa nije mogao da razmišlja o ideji da Foks i Dončić igraju zajedno. Zbog toga se odlučio za fizički neverovatnog Marvina Beglija, a to bi se dugoročno moglo pokazati kao sjajan potez. Jasno je da će veliki broj ljudi reći kako na draftu uvek treba uzeti najboljeg mogućeg igrača, ali nije uvek lako ići u rekonstrukciju ekipe, što bi Kingsi definitivno trebalo da naprave, i da su uzeli Dončića, jer bi Foks morao da ide. Pogotovo je to teško kada navijači godinama već nisu videli plej-of, a poslednjih sezona se često pisalo i o izmeštanju franšize iz Sakramenta zbog loše saradnje s gradom, ali i manjeg interesovanja publike.

Divac se odlučio za nadogradnju ekipe koja je iznela drugi deo prošle sezone, a u svemu je imao sjajnog saveznika u vidu trenera Dejva Jergera. Ovaj 45-godišnjak je odradio sjajan posao u stvaranju dobre atmosfere, ali puno važnije i u građenju prepoznatljivog stila igre Kingsa. Dodatni plus ide Jergeru što je pokazao izuzetnu fleksibilnost i naglavačke promenio svoje košarkaške postulate u odnosu na ono što je radio u Memfisu. Grizliji su poznati po svojem grit & grindu i jedna su od najsporijih timova lige. Kingsi su pak ove godine bili uverljivo najbrža ekipa lige.

I ta brzina je bila ono na čemu su Kingsi odradili sjajan prvi deo sezone i bili jedno od najprijatnijih iznenađenja lige. Foks je i lani slovio za jednog od najbržih plejmejkera lige, a ove godine je ubacio u brzinu više. Vukao je napade maksimalnom brzinom kad god je to bilo moguće, pa i nekada kad nije, ali puno važnije je da je dobio stabilnost u šutu. Foks će sezonu završiti s nekih 45% šuta iz igre uz volumen od 13,5 ispucanih šuteva po utakmici, a trojku je podigao sa 30,7% na nešto manje od 37% uz potrošnju od tri lopte za tri poena po utakmici. Povećao je broj poena (11,6 lani, 17,2 ove godine), asistencija (4,4 lani – 7,2 ove godine), skokova (2,8 lani – 3,8 ove godine) i ukradenih lopti (1 lani – 1,6 ove godine). Uz sve to ne gubi previše lopti (2,8) i to su stvarno brojke za pohvalu.

Kada tome dodamo novi napredak Badija Hilda, koji je dramatično skočio s 13,5 poena po utakmici na 20,9 popravivši šut na 45,9%, a ovih 42,9% za tricu uz osam ispucanih dalekometnih šuteva po utakmici su elitne brojke. I Hild voli da trči, odlično se uklopio u igri s Foksom, a kada njima dvojici dodaš Bogdana Bogdanovića, dobiješ sjajnu spoljnu liniju. Doduše, Bogdan je često igrao i na trojci, ali mnogo važnije od pozicije su bile njegove igre i uloga na terenu. Lani je srpski reprezentativac bio na 11,8 poena, 3,3 asistencije i 2,9 skokova, a ove je to digao na 14,1 poen, 3,9 asistencija i 3,5 skokova. Doduše, procenti su malo pali, ali 42,1% šuta uz 36,1% za tricu su i te kako prihvatljive brojke. No, Bogdan je Jergeru bitan i kao igrač koji donosi stabilnost na terenu. Iako ima 26 godina, on je taj koji svojim iskustvom staje na loptu kada je to potrebno. A to je ono što treba ovoj mladoj ekipi.

Ovaj trojac je vukao Kingse koji su odlučili da Begli neće odmah u naslovne uloge. Za rukija je od početka namenjena uloga šestog igrača, a starter je postao Bjelica, ponajviše zbog spoljnjeg šuta, jer je Jerger želeo da ima što više igrača u startnoj petorci koji mogu da pogode trojku. Begliju šut s distance nikako nije jača strana, a kako ni Vili Koli-Stajn nije od centara koji će protivnike izvlačiti van reketa, onda on i Begli nisu idealna kombinacija. Bjelica je imao solidnu sezonu, ali je ipak morao bolje – ušao je odlično, ali kako je ona odmicala, tako su i njegove brojke padale. Pogotovo u šutu za tri.

Divac ni tekom sezone nije srljao u zamke koje je radio prošlih godina. Štaviše, odradio je dobar posao u dovođenju Harisona Barnsa iz Dalasa. Kada je osetio da bi mogao u plej-of, ali da mu ipak malo fali za tako nešto, uložio je tražeći ono što mu nedostaje. Barns je bio na raspolaganju, a cena za njega nije bila prevelika – veteran Zek Rendolf koji ionako nije igrao te Džastin Džekson koji se nikako nije uklopio. Ostali potezi nisu previše važni jer nisu bitno uticali na širu sliku. Što se Barnsa tiče, on se možda nije pokazao kao pravo pojačanje, ali ni to nije problem jer ima garantirani ugovor do kraja ove sezone s igračkom opcijom za sledeću. Nešto što Kingsima trenutno ne igra važnu ulogu.

No, uloga bi mogla postati važna ovog leta, jer ono pred Divca donosi novi izazov – ekipa je pokazala da na Divljem zapadu može da se bori za plej-of, ali je jasno da im nešto nedostaje. Na njemu je da odradi pravi potez, ali mora da bude jako oprezan da ne bi timu zatvorio prostor za napredak u budućnosti.

Pre svega treba reći kako Sakramento ove godine nema pik prve runde drafta. Tu Divac plaća grehe prošlosti, odnosno jako lošeg posla u leto 2015. kada je Filadelfiji poslao pik prve runde 2019. samo da bi se rešio ugovora Karla Lendrija i Džejsona Tompsona. Tada su Siksersi dobili mogućnost i zamene pikova 2017, a to su umesto njih iskoristili Seltiksi pa je tako Džejson Tejtum otišao u Boston umesto, teoretski, u Sakramento. OK, te su godine Kingsi uzeli Foksa, ali Tejtum ipak, bez obzira na veliki potencijal Foksa, izgleda kao bolji igrač.

Sakramento ima prilično dobru situaciju na saleri kepu. Ukupno imaju 78.000.000 dolara na ime plata za sledeću godinu i to ako svi igrači te klub iskoriste svoje opcije. Nijednom od važnih igrača ne ističe ugovor, a iz knjiga će im se obrisati 11.500.000 dolara Aleka Burksa, 8.700.000 Koste Kufosa te 5.500.000 koje plaćaju Benu Meklemoru iako su ga otpustili. Mogu da otpusti i Ferela, ali on nije skup (3.100.000), a nije loš igrač. Jedini igrač koji ima igračku opciju je Barns. Verujemo da će je pokupiti jer po njoj bi sledeće godine trebalo da zaradi 25.000.000 dolara, a nemoguće je da dobije taj iznos od nekog drugog kluba.

Oko Barnsa se Divac ne sme prevariti. Jasno je kako je on predstavljen kao igrač koji će povezati tim, možda i hoće sledeće sezone, ali nikako ne sme da mu prerano, ako i uopšte, produži ugovor. Jednostavno, mora da sačeka da vidi kako će Barns izgledati sledeće sezone (ako on, naravno, pokupi svoju opciju) i onda odluči. Mnogo je važnije da odradi dobar posao na popunjavanju pozicije centra.

Sakramento s Foksom, Hildom, Bogdanovićem, Ferelom, Barnsom, Beglijem i Bjelicom ima dobro pokrivene pozicije od 1 do 4, ali centar nedostaje. Vili Koli-Stajn je dobar igrač, ali nije pokazao važniji napredak u igri dok je oslanjanje na Herija Džajlsa ipak prerizično zbog njegovih povreda. Igrao je Sakramento i s Beglijem na centru, ali bez obzira što je jedna od takvih postava druga najbolja postava Kingsa ove sezone, ta petorka (Ferell, Hild, Bogdanović, Bjelica, Begli) igrala je ipak premalo zajedno (nešto više od 27 minuta) da bi taj uzorak bio merodavan. Uz to, Begli je ipak četvorka i šteta bi ga bilo trošiti na centru.

No, Begli diktira kakav profil centra Divac treba da traži ovog leta. Napisao sam već da Begli nema dobar šut spolja, a kako je najkorisniji u reketu, tako mu treba centar koji može da se izvlači iz reketa. A gledajući popis slobodnih centara za ovo leto jedno ime se ističe – ono Nikole Vučevića.

Crnogorac igra sezonu karijere – ubacuje 20,8 poena po utakmici uz 12 skokova, 3,8 asistencija te po jednom blokadom i osvojenom loptom. U poslednje dve godine Vučević je svojem napadačkom repertoaru dodao šut – ove sezone ubacuje više od jedne trojke po utakmici uz odličnih 36,6% šuta. Vučević je ovog leta slobodan igrač, a ne bi nikoga čudilo da ode iz Orlanda koji je, doduše, iznenadio i plasirao se u plej-of, ali koji nije pokazao neku stabilnost.

Vučević će sigurno biti jako skup, želeće Crnogorac maksimalni ugovor koji bi neko mogao i da mu da, ali sigurno će njegova plata biti 20.000.000 do 25.000.000 po sezoni. Sakramento to može da plati – kako i ove, tako i sledećih godina, a bilo bi sjajno kada bi Divac nekako uspeo da Vučevića nagovori da potpiše na maksimalno četiri godina, pa i po cenu da mu da poneki milion više. Naime, Hild dolazi na naplatu 2021. kada ugovor ističe i Bogdanoviću, a Foksu će bogatstvo sledovati 2022. godine. Stoga je nužno da seleri kep bude što fleksibilniji.

Kako bi se Vučević uklopio u igru Kingsa? Obranu im sigurno ne bi podigao, ali bi napadu dao novu dimenziju. Nije Crnogorac ekstra brz, ali ni spor, a bez problema će ubaciti šut s poludistance ili s trojke iz dotrčavanja. Dobar je i dodavač pa se može iskoristiti kao sekundarni plejmejker na visokom postu, a sigurno bi se lako uklopio u svlačionicu u kojoj je srpski gotovo pa službeni jezik.

Koje su druge opcije osim Vučevića? Jedina dugoročna opcija koja bi možda bila i bolja je Džulijus Rendl. On ima igračku opciju s Nju Orleansom za sledeću sezonu, ali kako bi po njoj zaradio 9.000.000 dolara, a ima sezonu od 21,4 poena, 8,7 skokova i 3,1 asistencija, onda bi bilo čudno da ne izađe na tržište i uzme veći novac. Rendl ima tek 24 godine, koristan je i u obrani i u napadu, a i on je ove sezone dodao šut svom repertoaru. Ubacuje gotovo jednu trojku po utakmici s 34,4%. Bivši Lejker može i da trči pa bi se lako uklopio u igru Kingsa.

Ostale dugoročne opcije ne postoje. Ne vidim drugog centra kojem bi se isplatilo dati višegodišnji ugovor. Od većih imena su tu Al Horford i Hasan Vajtsajd koji imaju svoje opcije, ali prvi će ostati u Bostonu dok se drugi ne uklapa s Baglijem. Kratkoročnih opcija ima. Možda bi se isplatilo nekom od dostupnih igrača dati veliku lovu za godinu-dve, nešto slično što Filadelfija radi s Džej Džej Redikom. Igrači poput Deandrea Džordana ili Enesa Kantera možda ne donose dugotrajnu stabilnost, ali bi verovatno bili korak napred bez obzira što je Deandre miljama daleko od opcije za spoljni šut. Ali doneo bi neke druge stvari. Ugovor ističe i Bruku Lopezu i Marku Gasolu, ali očekivano je da oni ipak ostanu u Milvokiju, odnosno Torontu.

Pred Divcem je tako težak zadatak koji mora dobro da odradi. Mnogo je vremena prošlo od plej-ofa i taj se post mora konačno prekinuti. Doduše, možda on veruje da bi Koli-Stajn i Džajls mogli da napreduju, ali previše je novca na rasploganju da se ne bi krenulo u njegovu potrošnju. Samo, ponavljam, treba paziti. Nosioci igre su (uglavnom) na ruki ugovorima i nisu skupi, ali za koju godinu moraće Sakramento masno da ih plati. A zato je fleksibilnost jako važna, ali i rezultat. Videli smo poslednjih godina kako zvezda za zvezdom napuštaju matične klubove jer žele u jače ekipe. Složena je situacija, ali u takvima se najbolje vidi ko je ko.

A Divac je ipak član kuće slavnih. I zna tu košarku...

Piše: Emir FULURIJA
Foto: Reuters