Toni Kukoč o košarci i Jokiću: Ima inteligenciju, uživanje ga je gledati…

Toni Kukoč je jedan od igrača sa ovih prostora koji su ostavili najdublji trag u NBA ligi. Hrvatski as je višestruki prvak najjače lige sveta sa Čikago Bulsima, a nedavno je u društvu Dude Ivkovića i Razije Mujanović postao i član košarkaške Kuće slavnih. Što je bio povod da ga poseti ekipa  Al Džazire Balkan i da sa njim napravi opširan intervju…

Kukoč je u razgovoru sa novinarima Al Džazire pričao o brojnim košarkaškim temama, a nama je svakako najzanimljivija ona o Nikoli Jokiću.
“Imao sam mogućnost da ga gledam na nekoliko utakmica. Duel u Čikagu protiv nas je odigrao strašno dobro i to je momak sa velikim mogućnostima. Ima dobre košarkaške kvalitete, veliku košarkašku inteligenciju i samo je na njemu koliko je voljan i željan da sve to usavrši i napreduje. Po mom mišljenju, on igra sa takvom lakoćom da ga je uživanje gledati", rekao je Kukoč za Al Džaziru.

Jokić je jedan od igrača koji su odbili da prethodnog leta igraju za svoju reprezentaciju na Evrobasketu, dok su to kod Hrvata bili nekolicina igrača iz NBA poput Hezonje, Zupca, Žižića…
“Mnogo se toga promenilo, a ja ne osuđujem nikoga. Hoće li neko igrati za reprezentaciju ili ne… Čast je i ljudi bi trebalo da budu ponosni kada dobiju šansu da igraju za nacionalni tim. Možda je i tačno to što su neki rekli, da ih iz kojekakvih razloga ekipe nisu pustile da igraju na Evrobasketu. Ali ako braća Gasol igraju za reprezentaciju, ako jedan Dirk Novicki nikada nije imao problema da nastupi, Toni Parker takođe, onda ne vidim razloge zašto naši igrači ne bi bili puštani od svojih NBA ekipa”.

On se podsetio kakva je bila njegova situacija sa reprezentacijom…
“Meni je bila želja da igram za reprezentaciju. Bulsi su me pitali da li želim da nastupam za nacionalni tim i ja sam odgovorio da želim. Volim i želim da igram za reprezentaciju i to je za nas normalno. Nikada nam nije zabranjeno. Ne znam koji su razlozi u ova novija vremena – zašto bi neko iz NBA klubova tražio bilo kojem od momaka da ne igra za državu. To je za mene novost, ali na kraju krajeva, kada neko želi da igra za reprezentaciju, ne verujem da postoji osoba koja mu to može zabraniti”.

Kao potvrdu je naveo svoj primer.
“Dok sam igrao i dok me nisu povrede toliko uhvatile da mi je bilo potrebno tri-četiri meseca da se oporavim, bio je niz godina kada sam imao možda sedam slobodnih dana, ako i toliko. Obično bismo stizali daleko u plej-ofu NBA ili igrali finala, što je već sredina juna, a onda bih se sedam dana nakon toga pridruživao reprezentaciji za evropska ili svetska prvenstva, kao i za Olimpijske igre. Imao sam ciklus sezona kada sam igrao apsolutno bez ikakvog odmora. Kada odigraš 110 ili 112 utakmica u NBA, pa odeš na takva prvenstva, uz treninge i sve ostalo, sigurno su ti potrebna neka dva meseca da se skloniš od košarke. Ne da se prepustiš sam sebi i ništa ne radiš, nego da se skloniš iz sveta košarke – sve to da bi mogao da se vratiš željan igre, treninga i uspeha”.

O ulasku u Kuću slavnih kaže…
“Ja sam se i pre ovog trenutka osećao ispunjenim. Igrao sam u doba kada je naša košarka bila najbolja. Bio sam strašno, kako se kaže 'lucky', što su moji treneri bili toliko dobri, isto kao i saigrači. Podsticali su me da dođem do tog nivoa. Svi ti rezultati došli su iz čitavog tog rada i upravo zato najveći kredit ja dajem upravo njima. Poznavajući sebe, da me neko nije terao da radim, ja ne verujem da bih radio sam, pogotovo ne sa 17-18 godina”.

Penzionerske dane je hteo da provede bez košarke, ali joj se vratio.
“Košarka je, neću reći sve što znam, ali je ono što sigurno znam. Prošao sam taj evropski deo košarke, reprezentativni i 13 godina sam nastupao u NBA. Imam osećaj da mogu pričati o košarci i učiti mlađe.”

O današnjoj košarci kaže:
“Obično kažemo da je košarka bila bolja u moje vreme. Ne znam je li bila bolja, ali bilo je više boljih ekipa. I u staroj Jugoslaviji i u NBA. Događa se da veliki igrači žele igrati s isto tako velikima pa se naprave ove 'izolovane' ekipe tipa Golden Stejt, Klivlend, i pre par godina Majami. Od svih ekipa u NBA postoji četiri ili pet ekipa za koje se zna da su jake. U naše vreme postojalo je pet-šest ekipa i s Istoka i sa Zapada koje su bile jake i imale šansu nešto da naprave”.