Nešto se ukusno krčka u Dalasu, Toronto u tišini cilja veliko finale (VIDEO)

Kao što smo svi znali (mada smo se nadali nekom čudu), Zapad je i ove sezone za klasu jači od Istoka. Ponovo imamo situaciju da deseti tim na Zapadu ima isti skor kao peti na Istoku, pa se pitamo koliko ćemo još ovakvih sezona gledati pre no što se u kancelariji komesara NBA lige Adama Silvera povede rasprava o "tumbanju" timova između dve konferencije.

Jedina svetla tačka na Istoku nije Klivlend. Nije ni Čikago, pogađajte ponovo, ne nije ni Bruklin a ni Vašington, već Toronto Reptorsi. Usamljeni kanadski klub brani čast druge najveće (po površini) države na svetu i to radi na najbolji način.

Skor 13-2 je dovoljan za ubedljivo prvo mesto na Istoku, a prosečna koš razlika od +11,6 poena je najbolja u čitavoj ligi. Reptorsi su trenutno drugi napad lige sa 108 koševa po utakmici, a poeni u timu su idealno raspoređeni. Demar Derozan ubacuje 20,7 po utakmici, a u stopu ga prate Kajl Lauri sa 18,1 i Lu Vilijams koji sa klupe za samo 20 minuta koliko prosečno provodi na terenu, ima čak 14,2 poena.

Pitate se otkud je sada uglavnom prosečni Toronto odjednom tako dobar? Za sve je kriv, kao i što to obično biva, neko iz senke. Gospodin Masai Uđiri, jedan od najblistavijih NBA umova današnjice, sve je posložio kako treba. Nakon što je od isto tako prosečnog Denvera, pre dve sezone stvorio tim koji je završio treći na paklenom zapadu, istu stvar radi i ove sezone sa Reptorsima.

Kada se početkom 2011. godine u Denveru rešio Karmela Entonija, svi su pomislili da će njegovo vreme brzo proći, međutim umesto kolapsa, Nagitsi su doživeli procvat i sa Galinarijem, Čendlerom i Feltonom odigrali sezonu za pamćenje, a Niksi... Već znate svi kako su prošli Niksi kada su doveli Entonija. Uđiri je 2013. proglašen za najboljeg generalnog menadžera u NBA, prvog u istoriji koji je rođen van Sjedinjenih Država. Nigerijac nije menjao oprobanu formulu. Po dolasku u Toronto, trejdovao je precenjenog Rudija Geja u Sakramento, Geja koji se tada kotirao kao prva zvezda Reptorsa. No, Uđiri je znao šta radi. Toronto je počeo da igra lepu košarku, nije bilo sporih napada, dosadnih izolacija za Geja, već su Lauri i Derozan kreirali za atletski nadarene Terensa Rosa, Amira Džonsona i Jonasa Valančiunasa. Istina, izgubili su prošle sezone u prvoj rundi plej-ofa od Bruklin Netsa, ali ove sezone briljiraju, pa će svako ko na njih bude naleteo u razigravanju, morati dobro da se pomuči.

Ako izuzmemo Klivlend, koji ne želimo prerano da otpišemo, ne sa toliko talenta koliko imaju, Šarlot Hornetsi su veliko razočaranje na Istoku. Tim u vlasništvu Majkla Džordana se ozbiljno pojačao pre početka sezone. Dovedeni su Lens Stivenson, Marvin Vilijams, Brajan Roberts i Džejson Maksil, dok je od važnijih igrača tim napustio samo Džoš Mekroberts.

Puno se očekivalo pre početka sezone od Šarlota. Tim koji ima roster kakav ima Šarlot (Voker, Džeferson, Kid-Gilkrist, Henderson, Stivenson, Vilijams, Bijombo...) trebalo bi da se prošeta kroz Istočnu konferenciju bez problema? Makar da bude u prve četiri ekipe ako ništa više od toga? Šta se zapravo desilo? Šarlot je trenutno na dnu slabije konferencije sa skorom 4-12, i velikim problemima u igri, (26. napad lige, tek 21. odbrana) koje će teško da reše na vreme.

Kemba Voker i Lens Stivenson očigledno ne mogu da koegzistiraju jer su im potrebne dve lopte, a kada na to dodate "Big Ala" Džefersona, koji stoji na niskom postu i čeka da mu se doturi lopta kako bi se poigrao sa nesrećnim čuvarom kojem je zapalo da odigra jedan na jedan sa verovatnom najboljim napadačem na postu u Ligi, shvatate koliko su veliki problemi Hornetsa. Kada je Majkl Džordan sastavljao tim, očigledno nije razmišljao o tome.

Šta je rešenje? Pre svega Stiv Kliford će biti otpušten ako Šarlot pod hitno ne popravi rezultate. Svakako je moguće da je problem u treneru i treba ga promeniti, jer ekipa je očigledno u problemima, a da li bi to bilo dovoljno? Teško. Šarlotu je potreban jak defanzivac na bekovskoj poziciji, jer Geri Nil, Kemba Voker i Džerald Henderson ne mogu da odbrane ništa. Da li će možda Džordan skupo prodati Kembu Vokera za par solidnih igrača i ekipu ostaviti Lensu i Džefersonu? Opet teško. U svakom slučaju ako ne bude velikih promena, biće još većih problema.

Na zapadu je situacija mnogo lepša, pa je teško naći tim koji je razočarao. Kritikovati Lejkerse, nije više interesantno. Toliko su loši da jednostavno niko nije ni očekivao ništa od najveće franšize u NBA ligi. Minesota je izgubila super zvezdu, Oklahoma je postala bolnica, dok je Juta verovatno jedini tim na Zapadu kojem je u interesu da ove sezone bude loš. Stoga ćemo izdvojiti dve ekipe koje igraju mnogo bolje od realnih očekivanja.

Memfis je fantastičan ove sezone. Grizlisi su prvi na Zapadu, a kako igraju, verovatno će još dugo biti na vrhu. Već jednoj od najboljih odbrana Lige, ako ne i najboljoj, dodali su ofanzivni dodir Vinsa Kartera, i uz preporođenog Kortnija Lija, ova ekipa izgleda nepobedivo.

Mark Gasol je u godini kada mu ističe ugovor, što se pokazalo kao najveći motiv za NBA igrače kroz istoriju, pa Španac igra kao sumanut. Beleži najviše poena u karijeri (19,8) uz strašan procenat iz igre (50 odsto) s obzirom na to kakve šuteve uzima, što uz osam skokova i tri asistencije po meču daje ol-star statistiku. Ako još detaljnije pogledamo situaciju i zaključimo da Memfis igra najsporiju košarku u Ligi, onda shvatimo koliko su zapravo impresivne brojke mlađeg Gasola.

Memfis je surovo kritikovan kada je prošle sezone otpustio trenera Lajonela Holinsa, koji se smatra tvorcem ovog tima, međutim Dejv Jerger, dugogodišnji Holinsov asistent radi fantastičan posao sa ekipom a u Memfisu smatraju da je on pravi izbor za dugogodišnju saradnju.

Druga ekipa je iz Teksasa, a nije San Anotnio. Naravno Sparsi su i dalje fantastični ali to svi očekuju od njih, pa je teško oduševiti se njihovim uspesima. Umesto Sparsa, moramo odati priznanje Dalas Maveriksima. Tim Rika Karlajla igra fantastičnu sezonu, a ono što prikazuju u napadu je ravno poeziji.

Kjuban je ponovo sastavio tim koji može daleko, a jedan od najboljih trenera Lige, potrudio se da to od samog početka izgleda prelepo. Dirk je uzeo mnogo manje novca nego što zaslužuje, a Kjuban i Karlajl su mu zauzvrat sastavili strašan tim. Dovedeni su Čendler Parsons, Al-Faruk Aminu i Džamir Nelson, vraćen je Džej Džej Barea i možda najvažniji od svih, stub odbrane Mavsa, Tajson Čendler, pa je Karlajl mogao da krene u sklapanje mozaika kako samo on to ume.

U šampionskoj sezoni Dalasa 2011. godine, tim je delovao i izgledao jako slično ovom. Ofanzivno su bili prepuni opcija sa Kidom, Terijem i Novickim, a u odbrani su se zonom branili od svake superzvezde. Na putu do trona najpre su se pomučili sa Portlandom, da bi kasnije pregazili Lejkerse, Oklahomu i Majami. Glavna karakteristika tog tima bila je što uvek nađu put do pobede. Da li kroz defanzivu ili napad, da li serijama ili smirivanjem tempa, uvek su uspevali da reše zagonetku koja ispred njih. Tako deluju i ove sezone, istina prerano je nazvati ih šampionskim timom, ali znajući timove Rika Karlajla vrlo je moguće da ćemo Dalas gledati duboko u plej-ofu ove sezone. Ako pak sumnjate u Maverikse, tu smo da vas podsetimo da su prošle sezone, od verovatno najboljih Sparsa u istoriji, ispali u sedam utakmica i imali veliku šansu da već u prvoj rundi izbace Grega i ekipu. Ostali su počišćeni na putu do titule.

(FOTO: Action Images)