Nekada najbolji NBA pikovi, danas evropski škart

Tokom prethodne sedmice evropskim košarkaškim nebom prostrujale su informacije da su se Baskonija i Fenerbahče odrekli usluga nekadašnjih prvih pikova s NBA drafta. 

Baskonija je raskinula saradnju sa Andreom Barnjanijem, a nedugo zatim Željko Obradović odlučio je da precrta Entonija Beneta s liste igrača registrovanih za TBL (čitaj: tursku košarkašku ligu) i to mesto dodeli Peri Antiću. Čoveku koga je Benet odmenio na pomenutom mestu. 

I obe informacije, same po sebi, ne bi bile nešto posebno iznenađujuće, gledajući da obojica nisu opravdali ukazano poverenje. Ono što, ipak, Barnjanija i Beneta razdvaja od svih, dosad promenjenih igrača na ovoj strani Atlantika, jeste to što su svojevremeno bili etiketirani kao najbolji među najboljima. A realnost je sasvim drugačija. Daleko od toga da su ikada bili na vrhu. A budimo realni, neretko se dešavalo da menadžmenti NBA klubova naprave strašne greške. Podsetićemo samo na to da je Ajzea Tomas 2011. godine izabran sa 60, poslednjeg mesta. 

Draft generacije iz 2006. i 2013. godine, gde su Barnjani i Benet birani ispred svih ostalih, proglašene su jednim od najlošijih u istoriji NBA košarke. Od samog početka na svojim leđima nosili su teško breme. Prokletstvo zbog kojih su njihove karijere doživele strašan slom. 

To se posebno odnosi na Entonija Beneta. Momka koji je za nešto više od četiri godine prešao put od talenta velikog potencijala do hodajuće katastrofe. 

Njegova tromesečna avantura u Evropi iznela je sledeće brojke - devet poena, šest skokova i jednu asistenciju na sedam utakmica u TBL. U Evroligi statistika je mizerna - po jedan koš i skok u proseku. Daleko ispod svih očekivanja. Mada, teško da je moglo da se očekuje nešto veliko od igrača bez trunke samopouzdanja u sebi. Ceo proces urušavanja njegove karijere počeo je još pre nego što ga je nekadašnji GM Klivlenda, kontroverzni Kris Grant birao sa prvog mesta. Koji je, nešto kasnije, izbačen iz kluba upravo zbog gotovo razarajućih odluka na transfer pijaci. 

Entoni Benet nikada nije bio tretiran kao zvezda, kao budući broj jedan. Ruku na srce, došao je u klub koji se te 2013. godine nalazio u haotičnoj situaciji.

U jednoj, priličnoj slaboj godini za NBA draft, Benet je izabran zbog atletskog potencijala, te kao pouzdan, ali limitiran šuter. Tokom jedine godine na koledžu, u dresu univerziteta UNLV, Benet je pokazao određeni napadački kvalitet, uprkos tome što se mučio s povredom ramena. To je bila, praktično, jedina preporuka za Granta. Benetov dolazak na vrh hijerarhije te godine nije njegova krivica. Kao ni izostanak stručnosti tadašnje uprave Kavsa. Benet je trebalo da bude igrač koga je trebalo „maziti i paziti“, a u Klivlendu gotovo da nisu obraćali pažnju na njega. Doduše, sve projekcije izvučene iz tog vremena stavljale su Beneta u prvih deset pikova. Samo još jedna potvrda koliko je Draft 2013 bio loš. 

Da ne bude da je sve samo krivica jedne organizacije, ni Benet se nije potrudio da radi na sebi. Često se za kanadskog krilnog košarkaša govorilo da ima problem s viškom kilograma, da je lenj, da ne poseduje mentalitet pobednika i da nije ljubitelj ostanka posle treninga, kako bi dodatno radio na sebi. Mada u Klivlendu nisu vodili računa o njemu, nisu hteli da unište ono malo samopouzdanja u njemu tako što će ga slati u Razvojnu ligu, iako je bilo priče i o tome. Umesto toga, Kavsi su maksimalno iskoristili Benetovu etiketu prvog pika i za njega od Minesote dobili Kevina Lava! A Benet je kasnije doživeo i to da kao prvi pik ode u D-Ligu. 

Postao je prvi igrač s vrha liste u istoriji NBA lige koji nije počeo nijednu utakmicu u prvoj sezoni. U drugoj je startovao samo tri meča, što je najmanji broj među svim TOP pikovima.

Kasniji odlasci u Toronto i Bruklin ostavili su samo još lošiji ukus u ustima. Nije voleo (čitaj: želeo) da igra odbranu, niti da ulazi u duele ispod koša. Voleo je samo da šutira s poludistance, a ni to nije radio kako treba (39 odsto pogođenih šuteva iz igre u NBA karijeri). Realno, nikada nije ni trebalo da bude prvi na listi. 

A, ako se dogodi da se vrati u NBA ligu, odnosno bar u Letnju ligu, ne bi ga trebalo gledati kao nekadašnjeg prvog pika. Za Beneta bi najbolje bilo da se postavi tako kao da nikada nije ni bio deo najveće košarkaške lutrije. 

Ko zna šta bi se dogodilo s njegovim životom, pa i karijerom, da je ostao na koledžu. Aktuelna sezona bila bi, hipotetički, njegova prva profesionalna posle četvorogodišnjeg studiranja. Sada je doživeo da mu se i u Evropi podsmevaju, te da njegovi kvaliteti nisu dovoljni čak ni za turski šampionat. 

Barnjanijeva karijera imala je drugačiji razvojni put od Benetovog. Ali, odluka Toronta da baš Barnjanija bira sa prvog mesta i dalje predmet dubokih analiza u američkim medijima. Ono što se pretpostavlja jeste da su Reptorsi verovatno tražili novog Dirka Novickog. Barnjani je u SAD stigao kao šampion Italije i s Benetonom. Jedanaest godina posle istorijskog plasmana na Draftu, Barnjani je čovek koga traže italijanski drugoligaši.

Možda su mnogi zaboravili, ali nekada je Italijan važio za čoveka čiji potpis su želeli mnogi NBA klubovi. 

Sa visinom od 213 centimetara, Barnjani je posedovao više nego dobru tehniku, a tokom NBA karijere imao je i nekoliko jakih sezona. Primera radi, takmičarsku 2008/09 završio s gotovo 41 odsto šuta iz igre. Sledeće godine prosečno je beležio 17 koševa, uz čak 47 odsto pogodaka generalno i 37 odsto za tri poena. Sezona 2010/11 njegova je najbolja u karijeri i ubacivao je preko 21 poen! Ali, upravo nakon te sezone, Barnjanijevo bivstvovanje u NBA ligi pretvorilo se u pakao.

Ogroman udeo imale su stalne povrede, koje su upropastile i njegovu sezonu u Baskoniji. Jer, odigrao je 31 utakmicu, raspoređenu na Evroligu, ACB ligu i Kup kralja. Poslednji put na terenu se našao protiv Efesa, krajem februara. Od tada Barnjanija nije bilo nigde, ni u najavi. A u elitnom takmičenju beležio je skoro devet poena, uz dva skoka, iako je njegov novi, evropski početak obeležio nastup s 26 poena Efesu. 

Upućeni kažu da je za strmoglavi pad zaslužan i Barnjanijev temperament, odnosno to što se ponašao kao superzvezda. Iako to nije bio. U svojoj poslednjoj godini u Torontu sebe je doveo do toga da su mu navijači zviždali kada uzme loptu u ruke, što je dovelo do lančane reakcije. U prevodu - loših igara.

Ipak, vrhunac njegovog sunovrata viđen je u Njujorku. Gde su se naređale nove povrede, nova loša izdanja i na kraju - potpuni raspad sistema. Upućeni kritičari i poznavaoci košarkaških prilika kažu da je Njujorkov pad krenuo onog trenutka kada je stigao Barnjani. Ono što mu je ozbiljno zamereno jeste da je Italijan izgubio svaki osećaj za igru, da više nije mogao da pogađa kao nekada, a ponajviše da ga nije bilo briga šta će i kako da uradi. A zarađivao je blizu 12.000.000 dolara. Postao je teret za Nikse, koji su morali da ga se reše što pre. Srećom, uskočio je Bruklin, koji je Barnjanija „oteo“ Sakramentu ispred nosa.

Generalno gledano, Barnjanija u SAD pamte kao ne tako dobrog skakača, ni odbrambenog igrača, previše „mekog“ za uslove NBA košarke. I naravno, nikada nije ni bio blizu toga da zaista bude prvi pik, iako je na kraju poneo tu titulu.

Entoni Benet i Andrea Barnjani - igrači koji su poklekli pod pritiskom velikih očekivanja. 

PIŠE: Nikola Stojković (nikolaS_sN)

(FOTO: Action Images)