Najbolja zakucavanja u istoriji NBA lige, II DEO (VIDEO)

Setite se koliko noći niste spavali kako biste sačekali početak NBA Ol star utakmice i njen najzabavniji i najuzbudljiviji deo, takmičenje u zakucavanju. Bilo da spadate u generaciju koja je pratila neverovatne letače 80-ih, 90 -ih, ili one u novom milenijumu, sigurno pamtite bar jednu od vazdušnih akrobacija koje su nam demonstrirali Majkl Džordan, Dominik Vilkins, Šon Kemp, Vins Karter ili Džerald Grin. Ako i u noći između subote i nedelje ostanete budni, gledaćete Viktora Oladipoa, Mejsona Plamlija, Janisa Antetokumpa i Zeka Lavina u borbi za nosioca titule najboljeg za 2015. godinu. Ali pre toga, osvrnimo se na istorijat ovog takmičenja.

Šezdesetih godina dvadesetog veka momci poput Vilta Čembrlena ili Bila Rasela mogli su da izvode zakucavanja, ali to je više ličilo na isforsiran šut na koš s male udaljenosti uz nedostatak finesa, stila ili eksplozivnosti kakve danas redovno gledamo na NBA utakmicama. Naravno, treba imati u vidu da je u to vreme ova aktivnost bila strogo zabranjena u NBA ligi, ali popularnost Džulijusa Irvinga i njegovih zakucavanja bez granica u ABA ligi naterala je čelnike NBA da promene mišljenje i uklone tu prepreku iz pravila. Pojavom igrača poput Derila Doukinsa iz Filadelfije, (Bejbi Doukins, Chocolate Thunder…pamtimo ga i s polufinalnog meča Fajnal fora 1992. u Istanbulu protiv Partizana, u dresu Filipsa), pravila su ponovo morala da budu modifikovana. Doukins je svojim fizičkim predispozicijama i eksplozivnim zakucavanjima skoro redovno lomio košarkaške table na utakmicama, pa je liga odgovorila uvođenjem kazne za taj poduhvat u vidu tehničke greške. Šakil O'Nil je otišao “skok” dalje, slomivši pored table čitavu konstrukciju na utakmici protiv Nju Džerzi Netsa, a zatim je to uradio i u meču protiv Finiks Sansa. Na njegovu, ali i na sreću ostalih igrača, konstrukcija se automatski sklopila (predostrožnosti radi, konstruktori su izumeli taj vid sklapanja koša kako bi se izbeglo povređivanje). Međutim, apsolutni rekord drži Čarli Henc, član tadašnje ABA lige, koji je 1970. u toku jedne utakmice dva puta polomio tablu!

Srećna okolnost ogleda se u činjenici da na mogućnost i veštinu zakucavanja ne utiču visina i težina. Najbolji dokaz za to je član Atlante Houksa Spad Veb koji je s visinom od samo 170 centimetara izvodio fantastična zakucavanja i čak bio pobednik takmičenja 1986. godine. Osamdesetih godina NBA ligi bilo je potrebno nešto što bi zadržalo pažnju publike u pauzi između mečeva Lejkersa i Boston Seltiksa, predvidivim učesnicima finala tih godina. Denver, država Kolorado, bio je zvanično mesto prvog takmičenja u zakucavanju 1984 godine, a na njemu je učestvovala većina košarkaša s ove liste.

INICIJALNI SKOK

Dunk, Slam Dunk, Slam, Jam... u doslovnom prevodu su sinonimi za zakucavanje lopte u koš, a taj segment košarkaške igre mogao bi se prevesti i kao „sigurna stvar - akcija sa sigurnim ishodom“. Izraz je prihvaćen i kao sportski idiom u svakodnevnom govoru koji označava nešto što ima izvestan, zagarantovan ishod. Mada je uvreženo mišljenje da su ove akrobacije s košarkaškom loptom nastale u NBA ligi (National Basketball Association), zapravo su prvi put demonstrirane u asocijaciji timova definisanih kao „liga u kojoj igraju košarkaši nedovoljno dobri za NBA“. Njen naziv bio je ABA (American Basketball Association). Zakucavanja su bila strogo zabranjena u NBA, međutim ne i u ABA ligi. Revolucija je započeta 1971. godine kada je Virdžinija Skvajers, članica ABA lige, potpisala ugovor sa tada anonimnim Džulijusom Irvingom koji je svojim zakucavanjima praktično preokrenuo košarkašku igru kakvu je svet poznavao dotad. Čitava liga svela se na iščekivanje momenta kada će Doktor Džej, kako su ga zvali, dobiti loptu u ruke. Los Anđeles Lejkersi, Boston Seltiksi, Nju Orleans Džezeri, Njujork Niksi počeli su da se utrkuju u nameri da angažuju čoveka koji je s loptom u vazduhu mogao da uradi bilo šta.

Godine 1976. u Denveru održano je prvo takmičenje u zakucavanju u okviru ABA All Star Game utakmice. Pobednik je pogađate bio Doktor Džej, koji je izveo nešto što niko pre njega nije. Zakucavanje je realizovao skočivši s linije za izvođenje slobodnih bacanja koja je preko četiri metra udaljena od koša, nateravši prisutne da gledaju u neverici. Prvo ABA takmičenje u zakucavanju, ujedno je bilo i poslednje, s obzirom na to da se te godine ABA sjedinila s NBA ligom, a Džulijus Irving prodat je „srećnim“ Filadelfija Siksersima… U NBA ligi takmičenja se održavaju od 1984. godine.

LEGENDA

Postoji nekoliko stilova koje igrači izvode tokom zakucavanja, a najčešći su:

Windmill (vetrenjača) - igrač loptu zakucava u velikom luku, a pokret ruke i njena putanja podseća na rad vetrenjače. Ovo zakucavanje patentirao je Dominik Vilkins

Tomahawk ( tomahavk, indijanska sekira) - nazvan zbog položaja ruke kojom igrač zakucava, asocira na napad Indijanaca s tomahavk sekirom u ruci

Alley-oop (alej- ap) - jedan igrač podbaci loptu drugom koji se nalazi blizu koša, a ovaj je prihvati u letu i potom zakuca

Reverse dunk - igrač zakucava loptu u koš okrenut leđima ka njemu

Kiss of the rim (poljubac obruča) - pripisuje se Majkl Džordanu kao izumitelju, a nazvano je tako zbog položaja njegovog tela koje nije vertikalno u odnosu na zemlju u momentu kada izvodi zakucavanje

Statue of liberty (Kip slobode) - igrač loptu drži u ruci kao što statua Kipa slobode drži baklju, visoko podignuto iznad glave pre realizacije zakucavanja

Cradle (kolevka) ili rock the baby to sleep - pre nego što će je zakucati u koš, igrač napravi pokret rukom koji podseća na ljuljanje dečije kolevke, karakteristično zakucavanje Doktor Džeja

- 360 degree (360 stepeni) igrač napravi pun ugao oko svoje ose u vazduhu, a potom zakuca

DERIL DOUKINS

Chocolate Thunder, Sir Slam, Dr Dunkenstein, Baby Dawkins… Kako god da su ga nazivali Deril Doukins je bio ekstravagantni razarač koševa (i tabli), koji je davao imena svojim zakucavanjima. Visok 211 centimetara i težak 114 kilograma, bio je pretnja za košarkaške table (igrače da i ne spominjemo). Jednom prilikom je u razmaku od samo tri nedelje polomio dve table, i tako praktično uveo novo pravilo u NBA u vidu kazni za tu vrstu „iživljavanja”. Nažalost, zbog povreda karijeru je okončao u 28 godini, ali će ostati zapamćen u istoriji lige kao igrač koji je zakucavanja načinio „većim od života”. To svakako jeste.

DVAJT HAUARD

Naslednik Derila Doukinsa (211cm, 120kg) s moćnim metodama zakucavanja koja su jednako impresivna bilo da ih izvodi u toku igre, ili na takmičenjima. Niko nije siguran kada Dvajt poleti prema košu, a saigrači su tu da bi obezbedili lopte za njegov specijalitet, alej-ap zakucavanja. Jedna od glavnih zvezda takmičenja već godinama, ima široku paletu tehnika u zakucavanju koje koristi, a najpoznatije je ono koje je na takmičenju izveo u Supermenovom ogrtaču, koji je prethodno obukao u improvizovanoj telefonskoj govornici. Zatim je usledilo „superzakucavanje” s faul linije.

KOBI BRAJANT

Toliko dugo je na parketu da smo zaboravili da je ovaj tridesetšestogodišnjak u mlađim danima bio nezaobilazan kada se pominju najveći u ovoj veštini. Iako je svojevremeno bio najmlađi učesnik u takmičenju sa svojih 18 godina i 198 centimetara (pobednik 1997. u Klivlendu), njegova zakucavanju nisu bila ništa manje impresivna od njegovih prethodnika Vilkinsa, Džordana, Irvinga…Jedno od upečatljivijih je zakucavanje preko 229 centimetara visokog kineskog centra Jao Minga.

KENI SMIT

Danas poznat kao komentator na mnogim NBA utakmicama, a u periodu od 1987. do 1997. pod nadimkom Džet (Mlaznjak), Smit je bio fantastičan trojkaš ali i ekspert za zakucavanja. U polufinalu takmičenja u Majamiju 1990. izgubio je od Dominik Vilkinsa iz Atlante, uprkos mišljenju mnogih da je trebalo da pobedi. Po rečima Smitovih pristalica,Vilkins nije prikazao ništa novo, što već nije spadalo u njegov repertoar. Bilo kako bilo, Keni Smit je tada izveo zakucavanje koje nikada ranije nije viđeno: okrenut leđima ka košu, loptu je bacio kroz noge sačekavši da se ona odbije od table, zatim je u letu uhvatio i realizovao eksplozivno zakucavanje iza glave, takozvani reverse dunk.

TERENS ROS

Ros ima sve potrebne „sastojke“ koji su mu bili dovoljni za pobedu na takmičenju 2013. Visinu, odraz, motoriku, kreativnost…Nije isključeno da će za koju godinu postati i najbolji u ovoj disciplini.

DIŠON STIVENSON

Na takmičenju 2001. godine u Vašingtonu, Dišon Stivenson je uz pomoć saigrača Briona Rasela izveo fantastičnu kombinaciju stilova „alej ap” i „vetrenjača”. Rasel je loptu odbacio od table, a Stivenson je prihvatio snažno je zakucavši, a zatim proslavio uspešnu realizaciju malim plesom na parketu.

DŽAVAL MEKGI

Džaval je 2010. nastup na takmičenju „zakucao” koristeći pri tom dve lopte. Sledeće godine otišao je korak dalje…Uz asistenciju saigrača Džona Vola, zakucao je – tri! To je inače uradio i ovogodišnji takmičar Mejson Plamli, ali bez ičije pomoći! Možemo samo da nagađamo koliko je vežbanja bilo potrebno da bi dvojica kolega iz Vašington Vizardsa bez greške izvela ovu egzibiciju.

NEJT ROBINSON

Nejt je jedini igrač koji je pobeđivao na takmičenjima ukupno tri puta - 2006, 2009, i 2010. godine. Interesantno je da to niko ne bi očekivao od igrača koji je visok samo 176 centimetara. Specijalitet Malog Nejta su tzv. vertikalni skokovi uz zakucavanja koje je realizovao u različitim varijantama.

TREJSI MEKGREJDI

Blizak rođak Vinsa Kartera s kojim je i igrao u Toronto Reptorsima nije zakucavao kao „rođa“, ali svakako zaslužuje da se nađe na ovoj listi iako zakucavanja nisu bila njegova specijalnost broj jedan. Sve ostalo jeste.

RUDI GEJ

Rudi Gej najsličniji je Dominik Vilkinsu. Kako po fizičkim predispozicijama, tako i po stilu zakucavanja, a to je najčešće „vetrenjača stil“, zakucavanje koje je Vilkins praktično patentirao. S njim se takođe može uporediti i po gracioznosti i eksplozivnosti.

DŽERALD GRIN

Grin verovatno poseduje najveći odraz u ligi. Kada vam izgleda da je postigao krajnju tačku prilikom skoka, on se izdigne još koji centimetar. Jedno od zakucavanja bilo je i imitiranje Di Braunovog „slepog zakucavanja“ sve sa čuvenim predritualnim obuvanjem Ribok „pamp“ patika koje je Braun proslavio. Ali uz jednu razliku; Grin je ovo zakucavanje izveo preskočivši Nejta Robinsona. Njegova pobeda na ovom takmičenju održanom u Las Vegasu 2007, dobila je na težini ili bolje reći „visini“, imajući u vidu ko je sačinjavao sudijski žiri: Majkl Džordan, Dominik Vilkins, Doktor Džej, Kobi Brajant i Vins Karter. Jezivo.

BLEJK GRIFIN

Kada se na parketu Stejpls centra u Los Anđelesu na takmičenju 2011. godine pojavio automobil „kija“, mnogi su pomislili da se radi o promociji nekog od novih modela te automobilske marke. Međutim, u njemu je sedeo Beron Dejvis koji je Blejku Grifinu kroz otvoren krov automobila dodao loptu koju je ovaj uhvatio u letu. Preskočivši haubu, Grifin je zakucao i ostao nogama na njoj. Tako je postao zvanično prvi igrač koji je zakucao preko automobila, iako to nije njegov izum, što je bila kritika upućena od mnogih. On je ujedno i prvi belac (istina, ne „čist“ s obzirom na to da mu je otac tamnoput) na listi, a drugi koji se našao na listi svih dosadašnjih pobednika, zahvaljujući upravo ovoj akrobaciji.

ANDRE IGUDALA

Iako je zašao u tridesete još uvek je u stanju da iz rukava izvuče neko od fantastičnih zakucavanja koje je redovno demonstrirao igrajući u Filadelfiji. U karijeri je do sada zakucao preko 1.000 puta, a po mišljenju mnogih Andre je „pokraden“ na takmičenju 2006. godine (pogledajte na primer zakucavanje sa zadnje strane table uz asistenciju Ajversona) Tvrdi se da je Nejt Robinson tada pobedio samo zbog visine, odnosno zbog njegovih 175 centimetara. Nastup Igodale spada u jedan od najboljih u istoriji ovog takmičenja.

DEZMOND MEJSON

Mejson je potvrda da košarkaš koji sjajno zakucava ne mora nužno biti i vrhunski igrač. Pobednik takmičenja u Vašingtonu 2001, po mnogima često je nepravedno zapostavljen kada su u pitanju čuveni letači. Njegova zakucavanja podsećala su na ona koje je izvodio Šon Kemp, i prava je šteta što njih dvojica nisu igrali istovremeno u Sijetl Supersoniksima.To bi uistinu bio „leteći cirkus“.

ZEK LAVIN

Devetnaestogodišnji ruki iz Minesota Timbervulvsa prvi put je zakucao s 13 godina kada je bio visok samo 175 centimetara. Demonstrirao je svoju sposobnost da zakuca s linije za slobodna bacanja, ali ga je pri tom realizovao uz vetrenjača stil. Momak za koga kažu da ima „skrivena krila“(pogledajte s kakvom lakoćom poleće ka košu), jedan je od glavnih favorita za pobedu na ovogodišnjem takmičenju.

MAJKL DŽORDAN

Džeri Vest je čovek koji je zaslužio da mu se silueta nađe na logotipu NBA lige, ali ništa manje prepoznatljiva nije ni ona koja prikazuje Em Džeja u karakterističnom letu s loptom. A kada ta silueta „oživi”, izvodi sve što niko pre i posle nije mogao. A ne može ni danas. Bez sumnje, Džulijus Irving i ekipa, od zakucavanja su napravili pesmu, ali Džordan je sve to pretvorio u nešto više - u umetnost. Zahvaljujući njemu, takmičenja u drugoj polovini osamdesetih i prvoj polovini devedesetih, postala su najgledanija u istoriji NBA lige, a njegovo zakucavanje s linije penala sastavni je deo svakog video - spota o NBA ligi, i biće, sve dok ona postoji. Kada se svi „spuste na zemlju” i okrenu oko sebe, shvataju da se ipak niko još uvek nije približio njegovom „vazdušnom veličanstvu”. Osim možda Dominik Vilkinsa.

DOMINIK VILKINS

Svoju kreativnost u zakucavanju Dominik Vilkins crpeo je upravo u stalnom nadmetanju s najvećim suparnikom - Majkl Džordanom. Od konstantnih pokušaja da budu bolji jedan od drugoga, najveći benefit imala je publika.Vilkins je redovno na utakmicama izvodio zakucavanja, koja su se inače mogla videti isključivo na takmičenjima. Njegov izum i zaštitni znak bilo je „vetrenjača” zakucavanje, koje je imao prilike da demonstrira na ukupno pet takmičenja protiv dvojice najvećih, Džordana i Džulijusa Irvinga. Pobedio je na dva: 1985. u Indianopolisu i 1990. u Majamiju, a njegov maratonski finalni duel s Džordanom 1988. godine jedan je od najgledanijih događaja u istoriji NBA lige. Vilkins je pre nekoliko godina izjavio da ga „ poraz od Džordana iz 1988. još uvek boli“. Nesumljivo, „mašina za zakucavanje“, jedan od njegovih brojnih nadimaka, po mnogima bio je moralni pobednik tog duela a Džordanov trijumf postao je sporan zbog „prednosti domaćeg terena“ (takmičenje je te godine održano u Čikagu).

Pobednici svih NBA takmičenja u zakucavanju od njegovog uvođenja u Denveru 1984. godine, sa izuzetkom 1998. i 1999. godine zbog manjka interesovanja publike.

2014. NJU ORLEANS DŽON VOL (VAŠINGTON VIZARDS)
2013. HJUSTON TERENS ROS (TORONTO)
2012. ORLANDO DŽEREMI EVANS (JUTA DŽEZ)
2011. LOS ANĐELES BLEJK GRIFIN (L.A. KLIPERS)
2010. DALAS NEJT ROBINSON (NJUJORK NIKS)
2009. FENIKS NEJT ROBINSON (NJUJORK NIKS)
2008. NJU ORLEANS DVAJT HAUARD (ORLANDO MEDŽIK)
2007. LAS VEGAS DŽERALD GRIN (BOSTON SELTIKS)
2006. HJUSTON NEJT ROBINSON (NJUJORK NIKS)
2005. DENVER DŽOŠ SMIT (ATLANTA HOUKS)
2004. LOS ANĐELES FRED DŽONS (INDIJANA PEJSERS)
2003. ATLANTA DŽEJSON RIČARDSON (GOLDEN STEJT VORIORS)
2002. FILADELFIJA DŽEJSON RIČARDSON (GOLDEN STEJT VORIORS)
2001. VAŠINGTON DEZMOND MEJSON (SIJETL SUPERSONIKS)
2000. OUKLEND VINS KARTER (TORONTO REPTORS)
1997. KLIVLEND KOBI BRAJANT (L.A. LEJKERS)
1996. SAN ANTONIO BRENT BERI (L.A. KLIPERS)
1995. FENIKS HAROLD MAJNER (MAJAMI HIT)
1994. MINEAPOLIS AJZEA RAJDER (MINESOTA TIMBERVULFS)
1993. SOLT LEJK SITI HAROLD MAJNER (MAJAMI HIT)
1992. ORLANDO SEDRIK SEBALOS (FENIKS SANS)
1991. ŠARLOT DI BRAUN (BOSTON SELTIKS)
1990. MAJAMI DOMINIK VILKINS (ATLANTA HOUKS)
1989. HJUSTON KENI VOKER (NJUJORK NIKS)
1988. ČIKAGO MAJKL DŽORDAN (ČIKAGO BULS)
1987. SIJETL MAJKL DŽORDAN (ČIKAGO BULS)
1986. DALAS SPAD VEB (ATLANTA HOUKS)
1985. INDIJANAPOLIS DOMINIK VILKINS (ATLANTA HOUKS)
1984. DENVER LERI NENS (FENIKS SANS)

(FOTO: Action images)

Piše: Aleksandar Đelošević