Ko je nova NCAA zvezda? Majkl Džordan Delavera, miks Lebrona i Reja Alena... Šifra - Plavi čip (VIDEO)

Kada je 4. februara, pre skoro dva meseca, Filadelfija dobila svog Superboul šampiona, a čuveni Iglsi iz Grada bratske ljubavi izrežirali gotovo filmski podvig kako bi s trona skinuli Nju Ingland za titulu NFL šampiona, činilo se da Pensilvanija ne može da bude ponosnija.

Ne pamti se ta NFL titula samo po lepom, pošto je destruktivno ponašanje ljudi koji su decenijama (ne)strpljivo čekali svoje Orlove da zasednu na tron i podignu trofej Vinsa Lombardija bacilo senku na vanserijski uspeh ostvaren u, po mišljenju stručnjaka, jednom od najboljih mečeva u ovom milenijumu.

Zato je narodu Filadelfije, prestonice savezne države Pensilvanija, bio potreban novi sportski uspeh veličanstvenih razmera, kako bi okajao grehe i pokazao da uspeh ne mora nužno da dođe sa okretanjem druge strane medalje.

Pretpošle noći Filadelfija je dobila nove heroje - Vilanova Vajldketse. Pehar NCAA šampiona vratio se kući posle godine boravka u trofejnoj sali univerziteta Nort Kerolajn, pošto je u finalnom okršaju Martovskog ludila 2018 nadigran Mičigen sa ubedljivih 79:62 (37:28).

Divlje mačke žive legende Vilanove Džeja Rajta pokazale su surovi kvalitet i klasu, pošto su u svih šest utakmica takmace pobeđivale dvocifrenom razlikom. Vilanova je zablistala iskrenim, šampionskim sjajem onda kada je to bilo najvažnije i, za razliku od velikog iznenađenja turnira Mičigena, ili Virdžinije, Perdjua, Djuka, Nort Kerolajna i ostalih, svojoj priči podarila Happy End. 

Pobeda Vilanove utoliko je veća pošto je izgubila dvojicu bitnih igrača u odnosu na tim koji je osvojio NCAA titulu pre dve godine. Iz sadašnje postave samo su Džalen Branson, Mikal Bridžis i Fil But imali važne minute u prethodnom šampionskom titmu. Dok Filadelfija slavi novi sportski uspeh, košarkašku planetu zadivio je momak kratke, riđe kose, s prezimenom neodoljivog italijanskog šmeka - Donte Divinćenco. Čovek koji je probudio taj pobednički DNK u ekipu. 

Njegovu partiju u finalnoj utakmici Martovskog ludila najbolje je opisati ovako - zamislite da odigrate utakmicu životu u utakmici života. Razumete?

Dovoljno je samo statistički pobrojati sve njegove parametre - Vilanovin junior (student treće godine) 31 poen, 15/17 iz igre, 5/7 za tri poena, pet skokova, tri asistencije i dve blokade. Surovo! Ako uđemo malo dublje u tematiku, stižemo do zaključka da je Donte već u prvom poluvremenu skupio 18 poena (7/10 iz igre, 3/4 za tri), a da je na to dopisao seriju od devet poena u nastavku utakmice, čime je najviše uticao da se Vilanova rezultatski značajno odlepi od Mičigena. Da je bio u video-igrici, verovatno bi svaka lopta bukvalno gorela... Pre nego što je Divinćenco stigao do svojih prvih poena, Mičigen je vodio s rezultatom 14:8, a narednih osam koševa bili su delo mladog šutera - trojka, asistencija za trojku, skok šut. Na protivnikov arsenal odgovorio je hladne glave. Ostalo je istorija. 

Kada se sve sabere i oduzme - nema potrebe da ističemo posebno da je jednoglasno proglašen MOP (Most Outstanding Player) završnog turnira ili prosto: najkorisnijim igračem. 

Ali, ko je zapravo nova NCAA zvezda o kojoj svi govore i zašto mnogi tek sada prvi put čuju za momka nadimka: Majkl Džordan Delavera?

Kako Vilanova poseduje respektabilnu dubinu rostera, Donte Divinćenco često utakmice dočekuje sa klupe, dok Fil But počinje u startnoj petorci. I to ne treba da zavara nikog. Divinćenco možda nema ulogu startera, ali je prvo ime na klupi Vilanove i možda ključni igrač rotacije trenera Rajta. 

Ove sezone treći je strelac Vilanove sa prosekom od 13 poena, a dosad je ponosno nosio zvanje najboljeg šestog igrača Velikog Istoka.
„Donte bi mogao da postane mnogo više. On nije samo najbolji šesti igrač, garantujem da bi bio starter u bilo kojoj ekipi u Sjedinjenim Američkim Državama. Kada razumeš da si deo nečeg velikog i dozvoliš sebi da budeš čovek sa klupe umesto starter - to je nešto veliko“, tvrdi Rajtov pomoćnik Džordž Halkovedž.

Dok Mikala Bridžisa ljudi od velikog znanja vide kao pika na sledećem NBA draftu, Džalena Bransona kao buduću senzaciju i veliku mladu zvezdu u usponu, a Omarija Spelmana kao pojačanje od pet zvezdica, ne treba zaboraviti da Vilanova kao prestižni univerzitet uvek ima još nekoliko bisera koje može da ponudi svetskoj košarci.

Jedan od njih je Donte. Bek strahovitih atletskih predispozicija - zbog čega se veruje da može da postane jedinstven poput Lebrona Džejmsa (iako to zvuči gotovo nestvarno) - i snajperski preciznog šuta - kritičari tvrde da će biti u rangu Reja Alena, mada treba ostati prizeman sa obe konstatacije - sa celih 47 odsto preciznosti iz polja i 40 odsto sa distance.
„Imam pet vrhunskih šutera koji mogu da igraju ono što im nacrtam“, reči su Džeja Rajta na pitanje koja je tajna napadačkog uspeha Vilanove, da bi se na trenutak zamislio, pogledao u daljinu i dodao:
„Zapravo, imam ih šest, zahvaljujući Donteu“.

Zbog toga možda i čudi što se Donte protiv Mičigena pokazao kao vrhunski defanzivac i napadač. Njegovi dalekometni hici možda i nisu toliko iznenađujući, pošto kao vrsni kombo bek to mora da radi. Opet, ona dva brutalna „spuštanja rampe“ pokazuju koliko je sazreo i napredovao kao odbrambeni igrač i zašto je, poštarskim žargonom rečeno - ceo paket. Upravo zato NBA kritičari tvrde da njegov najupečatljiviji potez utakmice nije viđen u napadu, već u odbrani, kada je onemogućio Čarlsa Metjuza da dođe do lakih poena iz zakucavanja i tako zaustavio malu seriju Vulverina u drugom poluvremenu. Pre toga je nešto slično uradio i Ajzei Liversu. Ne treba zaboraviti da je visok 196 centimetara. 

Donte Divinćenco vlasnik je dva zanimljiva nadimka, ali i najbolje šampionske role ovog veka.

Prvi nadimak je Big Ragu i isti mu je nadenuo sportski komentator televizije Foks Gas Džonson, inače redovni analitičar dešavanja u Vilanovi, zbog načina kako je Divinćenco rešio utakmicu sa Virdžinijom prošle godine. Zašto, pitate se?
„Pretpostavljam da je to zbog riđe kose i italijanskog prezimena“, nasmejao je Donte publiku nakon trijumfa nad Alabamom.

- Za one koji to možda ne znaju, ragu je vrsta jela od iseckanog mesa ili ribe sa finim začinima, zbog čega dobija crvenu (riđu) boju -

I mada ovakav nadimak donekle nije privlačan za jednog šutera, a ni atraktivan, drugi stoji ponosno godinama i posle onoga što smo videli u San Antoniju u noći između ponedeljka i utorka, teško je da će izbledeti u poslednje vreme.

„Majkl Džordan Delavera“ Donte je zaradio upravo od trenera Džeja Rajta zbog svog šampionskog mentaliteta iz srednjoškolskih dana i ljubavi prema velikoj sceni.

Da bismo preciznije objasnili, vratićemo se još malo unazad. Divinćenco je rođen u Njuarku, a završio je srednju školu Sejlzijanum u Vilmingtonu. Bio je jedan od najboljih igrača svoje školske ekipe, najefikasniji strelac, osvajač nagrade za najboljeg mladog sportistu svoje države iz 2015, a osvojio je dva uzastopna turnira okruga Delaver. 

Zanimljivo, Divinćenco nije bio ni među TOP 100 koledž novajlija u zemlji kada je odlazio iz Delavera, ali je imao garantovane ponude iz Vilanove, Sirakjuza, Notr Dama, Pen Stejta, Virdžinije i Vanderbilta, između ostalih pošto je bio takozvani „Blue Chip“ (Plavi čip - srednjoškolac koga su ekipe gledale kao potencijalnog pika na NBA draftu u budućnosti). Posle dosta razmišljanja izabrao je Vilanovu pre Sirakjuza, zbog čega je sada heroj Filadelfije. 

Protiv Mičigena je odigrao utakmicu kakvu Majkl Džordan - uz beskrajno poštovanje svega što je Leteći Majkl uradio tokom NBA karijere - nikada nije tokom svoje tri godine u Nort Kerolajnu. Dobro, istina je da MJ nikada nije ubacio 30 poena u jednoj NCAA utakmici, ali stvari treba postaviti na svoje i zvati ih pravim imenom. Ono što je Majkl Džordan postigao u vremenu nikad moćnije NBA lige Donte možda neće ni delom u svojoj karijeri. Ali Divinćenco je protiv Mičigena uradio nešto zbog čega su mnogi, bar na trenutak, pomislili da gledaju Majkla Džordana koledž košarke, kada je zaista dorastao svom nadimku.

Imao je tu sreću da mu se dobrim vratilo zbog povrede koja ga je umalo izbrisala sa košarkaške mape. Prelom pete metatarzalne kosti u desnom stopalu ograničio je Dontea na samo osam utakmica u svojoj prvoj godini studija, zbog čega je bio „redshirted“ (odloženo mu je učešće u sportskim takmičenjima na duži vremenski period). U narednoj, ponovljenoj prvoj godini, Divinćenco je uspeo da se izbori za mesto u najboljem ruki timu Velikog Istoka i bude među najboljih pet novajlija Filadelfije. A onda je usledila ova, takozvana softmor godina u kojoj je Donte eksplodirao. Sa 30 poena u pobedi nad Batlerom (86:75) sredinom februara Donte je najlepši način stavio tačku na prvi deo sezone, u kojoj je pobrao lovorike. Bio je to samo uvod u ono što se desilo protiv Mičigena, zbog čega je postao igrač s najvećim brojem koševa u istoriji NCAA finala i stao u red najvećih košarkaških legendi sa MOP nagradom u svojim rukama - Bil Rasel, Vilt Čejmbrlen, Medžik Džonson, Karim Abdul Džabar...

Divinćenca čeka lepa budućnost. Gotovo je izvesno da neće otići u NBA ovog leta, ali koliko već 2019. godine treba ga očekivati na najvećoj košarkaškoj lutriji. To bi za njegovu karijeru bio možda i najbolji potez. Koledž košarci je potreban Majkl Džordan Delavera...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Action Images