INTERVJU - Boban Marjanović: Uz Tima Dankana rastem svaki dan (VIDEO)

Beskrajna posvećenost koju Boban Marjanović svakodnevno iskazuje i trud koji ulaže kako bi zvanje najboljeg evropskog centra pretočio u kvalitet više i opravdao poverenje legendarnog Grega Popoviča polako daje rezultate. Dobroćudni džin lagano krcka i treći mesec u najjačoj košarkaškoj ligi sveta, u potpunosti se uklopio u sistem San Antonio Sparsa, postao je jedan od miljenika svlačionice prepune NBA zvezda i iz nedelje u nedelju pruža značajno bolje partije. 

Nedavna odluka starog trenerskog vuka da Marjanovića pošalje u Razvojnu ligu u Srbiji je odjeknula poput groma iz vedra neba, nakon čega su počele da se pojavljuju i ocene da je nekadašnji košarkaš Crvene zvezde trebalo da ostane u Evropi. Ipak, u razgovoru za MOZZART Sport srpski as je, između ostalog, otkrio kako se „kalio čelik“ i zbog čega je usledila njegova eksplozija protiv Filadelfije i najbolja u dresu Sparsa. 
"Sve je to bio deo dogovora u timu. Trener Popovič odlučio je da bi trebalo da odem u Razvojnu ligu i odigram dve utakmice, u petak i subotu, a onda da putujem sa ekipom u Filadelfiju i budem u sastavu. To je, kako bi se reklo, bio plan mog razigravanja. Verujem u trenera i svaku njegovu odluku i ja samo želim da napredujem i pomognem ekipi. Videli ste šta se desilo protiv Filadelfije", rekao je Marjanović za naš portal i pojasnio kako se osećao posle utakmice.
"Ma šta da vam kažem - osećaj je bio vrhunski. To je bila moja najbolja igra u kratkoj NBA karijeri, a nadam se da će ona biti duga i veoma uspešna. Kada sam legao u krevet, nisam mogao da zaspim celu noć. Jednostavno, sve vreme pratio me je taj neki čudni spoj energije i uzbuđenja i bio sam jako srećan". 

Da se trud koji ulažeš zaista isplaćuje videlo se i na toj utakmici kada si dobio stojeće ovacije navijača Filadelfije?
"Iskreno, nisam očekivao tako nešto, da mi protivnička publika pruži takvu podršku. U prvom momentu činilo mi se kao da nisu obraćali pažnju, ali kako je vreme prolazilo osetio sam da ih pridobijam polako", poručio je 27-godišnji dugajlija s osmehom na licu. 

U Srbiji se i dalje priča o fintama koje si „prodao“ trećem piku ovogodišnjeg NBA drafta, Džalilu Okaforu. Da li si pogledao snimak utakmice, kako ti je sve to izgledalo?
"Jesam, naravno. Sve to izgleda bolje na snimku nego uživo, a-ha-ha. Šalim se malo, svi smo mi profesionalci i radimo svoj posao. Meni se, eto, namestilo da napravim nešto tako i iskoristio sam prostor koji mi se ukazao".

A ono zakucavanje protiv Lejkersa? Činilo se da ćeš odvaliti koš iz konstrukcije! Baš si imao želju da pokažeš šta znaš?
"Pa moglo bi se reći. Nisam ja jedan od onih koji voli da se 'veše' po koševima, ali kada mi se ukazala prilika, morao sam da je zakucam na onaj način".

Imao si priliku da budeš na terenu sa igračkom legendom i ikonom Lejkersa, Kobijem Brajantom. Kako ti deluje on na terenu?
"Neverovatno. Samo njegovo prisustvo na parketu bilo je fantastično iskustvo za mene. Znate, kada takvu legendu kao klinac gledaš na televiziji godinama, a sada gledaš šta on radi... To je potpuno drugi osećaj. Ali navikao sam se na sve to, s obzirom da u svojoj svlačionici imam legende NBA košarke".

Kako se osećaš u Sjedinjenim Američkim Državama? Prošlo je gotovo pet meseci od tvog odlaska u Teksas. Da li si se navikao na život i uslove tamo?
"Ma, ovde je super. Navikao sam se i na stil života u San Antoniju, ali i na način na koji se igra košarka. Znate, ovaj grad ima oko 1.300.000 ljudi, a samo jedan klub postoji u njemu. Neverovatno je kada svi ti ljudi navijaju samo za vas".

U SAN ANTONIJU SE OSEĆAM KAO KOD KUĆE

Da li te ljudi prepoznaju na ulici?
"Gde god da se pojavim ljudi mi prilaze da mi čestitaju na dobrim igrama i odluci da dođem u San Antonio. Svi žele da sa tobom porazgovaraju, da se fotografišu, da budu tu sa vama... Kao i u Beogradu, na primer, kada sam bio u Crvenoj zvezdi. Takav je osećaj - kao da si kod kuće".

Nedavno si i po drugi put postao otac, pa zbog toga tvoja porodica nije pošla sa tobom u Teksas već na samom početku. Da li se to u međuvremenu promenilo?
"Nije još, nažalost. Ali trebalo bi da mi dođu u januaru. Ne mogu da dočekam, iskreno. Mnogo mi nedostaju. Eto, skoro tri meseca nismo zajedno u kontinuitetu. Biće to moj srećan dan, kada ih sve ponovo budem video".

Kako provodiš slobodno vreme, da li stigneš da obiđeš znamenitosti grada ili si ipak više sa prijateljima?
"Uglavnom sam sa prijateljima, a onda zajednički odlučujemo gde ćemo i šta ćemo da radimo. Grad je izuzetno prostran, svuda morate da idete kolima, ali to nije problem kada imaš dobro društvo. Vreme je izvanredno ovde, a i dalje mi neverovatno deluje činjenica da u decembru mogu komotno da nosim majicu i bermude, koliko je vruće".

Priča se da se tamo hrana dosta razlikuje od one koju imamo u Srbiji, naravno isključujemo domaće specijalitete. Da li je to tačno i da li ti to smeta?
"Jeste, tačno je. Razlikuje se dosta stvari, ali ja nisam probirljiv momak, a-ha-ha. Iskreno, sve to ide od dana do dana, odnosno od raspoloženja i toga šta smemo da jedemo, a šta ne". 

U TORONTU SAM POSETIO SRPSKI RESTORAN, MIRAN SAM ZA MESEC DANA

Da li ti nedostaje srpska kuhinja?
"Bio sam nedavno u Torontu, na utakmici. Moram da kažem, tamo ima mnogo naših ljudi, pa sam iskoristio malo slobodnog vremena da odem u jedan srpski restoran. Svi su bili tako ljubazni prema meni i dobri, tako da mislim da sam sad podmiren za mesec dana, a-ha-ha".

Kako ti se čine treninzi u NBA ligi? Da li su obimniji nego u Evropi?
"Dolazimo u halu ujutru oko devet časova. Tu imamo sastanak, pa onda zagrevanje i na teren izlazimo oko 10 ili 11 časova. I u hali smo četiri do pet sati, radimo i u teretani, ali i timske stvari".

Gde su treninzi teži - u SAD ili Evropi?
"U Evropi definitivno", rekao je Marjanović uz smeh i zatim nastavio:
"Ovde imamo jedan trening dnevno, tamo sam imao bar po dva. I zato ovde kad odradiš to što imaš slobodan si, svoj si čovek. Naravno, svako ima pravo da radi individualno ako to želi".

Od trenutka kada si ušao u svlačionicu Sparsa, pohvale na tvoj račun pljušte sa svih strana - od Dankana, Parkera, Dijaoa, Milsa, Lenarda, trenera Popoviča... Koliko tebi to znači?
"To je nešto nestvarno. Jako mi prija kada o meni tako velika NBA imena pričaju na pozitivan način, a pritom su i moji saigrači ili treneri. Sve te pohvale daju mi dodatni motiv da uvek radim još jače i bolje, da budem iznad svojih mogućnosti. To znači da sam na pravom putu i da stvari idu upravo u željenom smeru".

Šuška se da voliš da pevaš i repuješ sa saigračima i da su oni to jako dobro prihvatili.
"Ovde vlada izvanredna atmsofera. Zamislite samo koliko je dobro kada i oni najstariji igrači, koji su godinama u NBA ligi i imaju toliko NBA sezona iza sebe, a imaju i toliko entuzijazma i energije da se obraduju svakom tvom potezu, da skaču da te pozdrave, da ti udele savet... Onda znate da je sve kako treba".

DA NASLEDIM DANKANA? BILO BI LEPO...

Videli smo u nekoliko navrata kako ti Tim Dankan daje savete tokom utakmice. Očigledno je da ima puno poverenje u tebe kada njega nema?
"On mi pruža veliku podršku u svakom trenutku. Ali ne želim nikog da izdvajam, svi su tu i stvarno smo jedan veliki tim i porodica. Sama činjenica da ti jedan tako veliki igrač otkriva tajne i ukazuje ti kako popraviš igru je odlična stvar za mene. Zato ja svaku njegovu reč upijam i radim na tome da budem što bolji".

Praktično te sprema da budeš njegova zamena jednog dana, zar ne?
"A-ha-ha... Možda... Bilo bi lepo...", ostao je nedorečen Marjanović, ali je brzo nastavio:
"Verujte mi, taj će igrati još nekoliko godina bez problema. Kada pogledate kako taj čovek izgleda, kako trenira, s koliko posvećenosti i sada ulazi u svaki trening ili utakmicu... Ko bi rekao da posle toliko sezona iza sebe može da radi još više. Kada vidim njega kako radi, bukvalno mi daje još veću želju da i ja radim još jače, bolje, da napredujem u svakom segmentu i budem na višem nivou. On je pravi uzor za sve, igrače i one koji to žele da postanu. Zaista je neverovatan".

Nisu 222 centimetara visokom centru bila potrebna dodatna pitanja, on je sam nastavio u jednom dahu...
"Mi smo tim. Zna se ko su glavni igrači i ko ima kakvu ulogu u timu. Moje je da uvek budem tu da odmenim koga treba, iskoristim svoje minute na najbolji mogući način i mislim da za sada radim dobar posao. Znam svoju ulogu i znam da sam samo jedan šraf u mašini koja želi da pobedi na svakoj utakmici. Zato sam ja uvek tu da pomognem i želim da napravimo velike stvari".

Šta ti je do sada ostavilo najjači utisak?
"To što ima mnogo naših ljudi! Čoveče, bukvalno ih ima svuda, gde god da smo. Uvek su tu, na ulicama, na tribinama i uvek se svima javim i ispričamo se malo. Uvek mi je drago kada vidim naše i mogu da se ispričam s njima".

Da li si stigao da se vidiš sa Nikolom Jokićem i Nemanjom Bjelicom?
"Nisam, iskreno. Samo na dva-tri minuta. Sa Jokićem sam nedavno imao direktan duel na terenu, ali pošto je raspored gust uvek odmah krenemo nazad i ne stignemo da se vidimo kao ljudi".

ZVEZDA MOŽE DO TOP 16 FAZE, IGRA ODLIČNO

Pratiš li Crvenu zvezdu i njene rezultate ove sezone?
"Do sada sam samo pratio rezultate, ne stižem baš da ih gledam. Ali gledao sam utakmicu protiv Fenerbahčea, dobro su izgledali na terenu, a verujem da će biti još bolje".

Kako ti izgleda novi centarski tandem Cirbes - Štimac?
"Majk je pravi. Igra odlično, zaista, vidim da drži visok ritam cele sezone i to je zaista odlično. Sa Štimcem sam imao manje prilike da igram, ali znam koliko može. Prošao je pritom mnoge velike evropske klubove i siguran sam da će doneti kvalitet koji je potreban Crvenoj zvezdi".

Može li Crvena zvezda da pobedi Bajern sledeće nedelje i ode u Top 16 fazu?
"Da, siguran sam da može. Kada je pao aktuelni šampion Real, pa i Himki, zašto ne bi mogao i Bajern? Ako budu igrali onako kako su i naumili, znam da ovi momci mogu do druge runde".

Čuješ li se sa momcima iz prošlosezonske generacije?
"Da, uglavnom sa svima, ali najviše sa momcima koji su ostali u klubu", zaključio je Boban Marjanović. 

MOZZART pratite i na Vajberu!

(FOTO: Via Instagram / @Bobimarjanovic13)